Народно благостање — додатак

36

Sopstvena sretstva sastoje se iz glavnice i fondova. Glavnica je, kao što ie pomenuto, 40 miliona dinara, a fondovi iznosili su krajem 1935 gedine 39,19 miliona prema 28,2 miliona u prethodnoj godini. Kao što se vidi, u 1035 fondovi su povećani za blizu 11 miliona dinara. Zadruga ima čitav niz fondova. Rezervna premija života i prenosna premija požara iznose 18.99 miliona, a svi ostali bančini fondovi 20,2 miliona dinara. Stalni rezervni fond iskazan je u 1935 sa 8,56 miliona prema 8,02 miliona u prethodnoj godini. Najjače povećanje u odnosu na prethodnu godinu pokazuje »Fond razlike na kursu hartija od vrednosti«. On je povećan sa 751 hiliade na 9.2 miliona. Ceo dobitak na kursnoj razlici hartija od vrednosti .unet je u ovaj iond. Kod hartila od vrednosti Zadruga je u 1935 imala i prihod od kupona od 1,76 miliona, ali je on proknjižen preko računa dobitka. Od čistog dobitka 1935 obrazovan je i novi fond od 500 hiljada dinara za popunu eventualnih otpisa.

Među bančine fondove, razume se, mije uvršten Penzioni fond činovnika Beogradske zadruge. Krajem 1935 on je iskazan sa 8,57 miliona dinara prema 7,87 miliona u prethodnoi godini. Imovina penzionog fonda sastoji se iz gotovine, hartija od vrednosti i nepokretnog imanja. Beogradska zadruga ima: do sada 13 penzionera, čije se mesečne penzije u ukupnom iznosu od 26,2 hiljade isplaćuju iz sopstvenih prihoda fonda.

Od ostalih tuđih sretstava treba spomenuti uloge na knjižice, uloge po tekućem računu, poverioce i reeskont.

Krajem 1935 reeskont iznosi 27,39 miliona: prema 20,40 miliona u prethodnoj godini. Povećanie iznosi 7 miliona dinara. To je u vezi s jedne strane sa smanjenjem pozicije »DOverioci«, a s druge strane sa pojačanjem poslovanja po eskontu i s povećanjem drugih plasmana u aktivi. Da se iskorišćeni reeskontni kredit kreće u sasvim normaln:m granicama, vidi se i po tome, što je reeskont u 1930, poslednjoj godini pre banКатзке krize, iznosio 29,67 miliona. Dakle, u 1930 bio je čak za 2,3 miliona veći nego krajem 1935 godine.

Kad se posmatra kretanje pozicija poverioci ı ulozi na knjižice i po tekućem računu, može se reći da je kriza poverenia ostala skoro bez uticaja na Beogradsku zadrugu. Ove tri pozicije iznosile su krajem 1930 godine 62,70 miliona, a krajem 1935 iskazane su sa 56,94 miliona. To znaći da smanjenje iznosi svega 9%. U toku 1935 ulozi na knjižice smanjeni su za 818 hiliada, sa 20,10 na 19,28 miliona dinara. Smaпјепје |e, dakle, sasvim neznaino. Nasuprot tome kod uloga po tekućim računima primećuje se veliko povećanje, tako да је suma ovih uloga utrostručena i porasla je sa 3,50 na 11,74 miliona dinara. Ovim porastom uloga po tekućem računu potpuno je kompenzirano smanjenje uloga po knjižicama, a znatnim delom i smanjenje poverilaca, koji su u 1935 reducirani sa 39,73 na 25,91 miliona dinara. U svom izveštaju uprava Beogradske zadruge veli, da je »s obzirom na to da se ova tuđa sredstva plasiraju u kratkoročne i lako likvidne kredite, u mogućnosti da uloge isplaćuje bez ikakvih ograničenja, iako ima pravo — po sporazumu sa ulagačima — na duži otkaz za veće uloge. Zadruga postupa sasvim pravilno, jer je neograničeno isplaćivanje uloga najefikasniji lek za suzbijanje nepoverenja.

Neobično je interesanina i struktura aktive. Мајјаси poziciju u aktivi čine menice, koje su krajem 1935 iskazane sa 49,56 miliona dinara, što čini oko 28% od cele aktive. Uprava podvlači, da je u toku prošle godine znatno povećala odobravanie novih eskontinih kredita. Pri tome je brižljivo ispitivala kako bonitet pokrića tako i likvidnost potraživania. Od pomenutih 49,56 miliona otpada 21,53 miliona na тетсе Beogradske opštine, koje će se, prema odluci Gradskog poglavarstva, uskoro isplatiti. Ostatak je odobren trgovačkim #Нгmama i industrijskim preduzećima. Kamatna stopa po eskonfu bila |e 8 do 10%.

Zadruga odobrava i činovničke zajmove, zatim zajmove na polise osiguranja života i na osnovu zaloge hartija od vred-

nosti. Ove tri vrste zjmova povećane su prošle godine za 2,45 miliona i krajem 1935 iznose 11,9 miliona dinara odnosno 6,7% cele aktive, Najveći deo (8,5 miliona) otpada na činovničke zajmove. |

Dužnici po tekućim računima smanjeni su sa 33,6 na 32,5 miliona (18,39% aktive). Dakle, za 1 milion dinara. Ipak je i po tekućim računima odobreno više novih kredita nego u prethodnoj godini — uglavnom za izvoz i javne radove. Zadruga se u prošloj godini jače interesovala nego ranijih godina i za lombard robe, a počela je i s finansiranjem izvoza, izdavanjem izvoznicima uverenja o obezbeđenju valute i naplatom dokumenata u inostranstvu. Ovi poslovi vode se takođe po tekućim i privremenim računima.

Suma svih kredita po eskoniu, zajmovima na: plate, polise osiguranja i lombard hartija od vrednosti i po tekućim i privremenim računima krajem 1935 iznosi oko 94 miliona, odnosno na kredite je upotrebijeno oko 53% obrtnog kapitala.

. Beogradska zadruga obraća veliku pažnju i prvoklasnim hartijama: od vrednosti, u koje je uložila oko 22% svog obrtnog kapitala. Njen portfelj hartija od vrednosti sastoji se poglavito iz akcija Narodne banke, obveznica Ratne štete, 7% Investicionog zajma, naših spoljnih zajmova (Stabilizacioni, Seligman ı Bler) i akcija nekoliko solidnih industrijskih preduzeća. Ipak su najjače zastupljene akcije Narodne banke.

5

Hartije od vrednosti knjižene su preko 3 računa, i to:

u mil. dinara 1934 1935

na račun hartija od vrednosti 16:83. 24,15 na vrednost stalnog rezervnog fonda 8,01 8,56 na vrednost rezervne premije osigur. 5,35 6,16 Ukupno 30,19 38,87

Povećanje prema 1934 iznosi 8,07 miliona, od čega oipada na kursnu razliku 8,45 miliona, koja je, kao „što je гаnije pomenuto, doftirana fondu kursne razlike. I u 1934 Zadruga je zaradila na kursnoj razlici oko 5 miliona dinara.

Državni bonovi povećani su sa 2,19 na 2,77 miliona dinara. Bilansirana vrednost Zadruginih imanja iznosi 30,26 miliona dinara i sigurno je znatno ispod stvarne prometne vrednosti, tako da Zadruga ima ovde jednu latentnu rezervu. Inače, imanja se vode po računu nepokretnosti (18,59 miliona) i kao vrednosti rezervnih i prenosnih premija (11,66 miliona). Zadruga je i sopstvenik palate »Bristole. U toku prošle соdine hotel »Bristol« je potpuno renoviran ı Zadruga ga vodi u svojoj režiji, dok je kafanu i restoran izdala pod zakup.

Već je spomenuto da je Beogradska zadruga i najstaTije srpsko osiguravajuće društvo. U 1935 prilike za osiguravajuće poslove nisu bile najpovolinije. Produženje stagnacije u trgovini, neizvesnost u pogledu zemljoradničkih dugova i smanjenje činovničkih prinadležnosti nepovolino su uticali naročito na poslove životnog osiguranja. Uprava Zadruge podvlači da je, pored toga, zbog konkurencije i slabe platne sposobnosti klijentele došlo i do osetnog smanjenja premijskih stopa. Uprkos pomenutim nepovoljnim okolnostima, ipak je postignut zadovoljavajući rezultat. Poslovanje u grani životnih osiguranja vidi se iz sledeće tablice:

Osig. glavnica Neto premije Neto štete Štete u %

God. (u milionima) (u hiljadama) premija 1930 40,9 1.562 1.104 70,6 1931 58,8 2.340 1.038 44,3 1932 56,5 2.557 1.370 53,5 1933 55,6 2.464 1.174 47,6 1934 56,7 2.571 1.199 46,0 1935 63,6 2.997 1.315 43,9

Osigurana glavnica povećana je u 1035 za 6,9 miliona dinara. Krajem godine bilo |e na snazi 3.446 polisa prema 3.016 polisa krajem 1934 godine. |I naplaćene neto-premije (po odbitku reosiguranja) porasle su za 425 hiljada, sa 2,57 na 2,99 miliona dinara. Popravio se i procentualni odnos između neto-