Народно благостање — додатак

idle 790. па. . 18 | ле

Zbir prihoda — rashoda ~ 4.650 5.006 4.802 4.201

Uprkos smanjenu bruto prihoda od proizvodnje „Moravija” je uspela da u 1935. iskaže dobitak. od 844 hiljade dinara (sa prenosom 1 milion 8 hiljada) prema 164 hiljade и prethodnoj godini. Bolji uspeh u 1035. postignut je blagcodareći smanjenju rashoda i otpisa. Naročito veliko je smanjenje otpisa sumnjivih pofraživanja. Ranije se mnogo kreditiralo. U 1929 dužnici su bili iskazani sa 13,8 miliona. dinara. U 1935 Oni iznose samo 1,87 miliona. U toku nekoliko poslednjih gzodina otpisi su bili znatni. Zbog toga je „Moravija” izvršila radikalnu promenu kondicija plaćanja. Sadašnji dužnici su vrlo pažljivo probrani, tako da se može reći da su skoro stoprocenino sigurni. Razume se da je u vezi s tim i otpis nenaplativih potraživanja mogao da se smanji sa 972 na samih 96 hiljada dinara.“ | |

Znatno smanjenje imamo i kod poreza. Oni su pali sa 1,28 miliona na 193 hiljade. Međutim, svi porezi nisu još plaćeni. Zbog toga je i obrazovana ranije pomenuta rezerva za boreze i prireze od 500 hiliada dinara. Za 200 hiliada, sa 262 na 62 hiljade, smanjeni'su i izdaći na kamatu. To je u vezi sa velikim opadanjem dugovanja. Ostale promene u računu gubitka i dobitka su neznatne. Treba jedino naglasiti da je zbog povećanja proizvodnje amortizacija nešto veća nego u prefhodnoj godini, a tako isto i izdaci па 'plate.

U upravi „Moravije”, fabrike pletenih proizvoda a. d., Beograd, nalaze se sledeća S. S.:: Mihajlo: Đurić; Karlo Husnik, Rihard Škarka, Josip Bekerus i Karlo Husnik mlađi.

ОБРТНА УДРУГА ЗА ШТЕДЊУ И ПРЕДУЈАМ — ЗАГРЕБ

Развитак новчарства није био једнак у целој нашој држави. На пример, источни делови државе нису дуго познавали градске и општинске штедионице, а сне су у западним крајевима имале скоро доминавтан положај. Слично је било и са разним кредитним задругама и удругама. У источним и јужним крајевима државе најбоље су познате обичне сеоске задруге Рајфајзенова типа. У другим деловима државе, а нарочито у Словенији, сусрећемо врло често и задруге типа Шулце—Делич, које развијају знатну делатност као HOBчане. установе. Нардчито у већим градовима. Неке од тих 8а= друга имају улога, који прелазе у неколико десетина милиона дингра.

Приликом коначног уређења нашег банкарства мораће се водити рачуна и об тим установама, које претстављају неку средину између обичних сеоских задруга и новчаних завода

акпионарског типа. Искуство у току кредитне кризе показало

је, наиме, да су се овакве задруге морале“борити: са мање тешкоћа, него што је то. био случај код знатног броја акцио-

нарских банака и штедионица. Показало "се да је веза: из-

међу задругине управе и улагача много тешња и интимнија,

Кего код акционарских друштава. То се може објаснити и:

тиме што су улагачи истовремено и чланови задруге, тако: ·

да могу вршити известан утицај и на њену управу. С друге

стране, "улагачима-задругарима много је боље познато и за- :

друтино пословање, односно начин пл сирања средстава. по-

верених задруги, него што је случај код акционарских ба-.

нака. Бе Најзад, у многим задругама те врсте не морају се

"Ни сва средства пласирати краткорочно, јер задруга и удру-

га обавезују се, да Не кроз известан низ година, обично 4 Године, недељао уплаћивати извесну унапред утврђену суму. Они могу -да упишу и по више таквих удела, али немају права да располажу својом уштеђевином, док се не заврши

"рок који је био одређен за вршење уплата. Једино у слу=

чају нарочите потребе може им се и за време док траје уплаћивање одобрити зајем до висине уплаћених удела.

У Загребу има неколико оваквих кредитних задруга које негују обавезну штедњу и показују знатно пословање. једна од најстаријих и најпознатијих је „Обртна удруга за

штедњу и предујам“, Као и ранијих година: 'Удруга је већ“

у јануару одржала своју редовну главну скупштину (четрдесет и другу, јер је Удруга одавна. основана). Почетком 1935 сна је имала 2138 чланова са 54.556 удела. У току 1935 приступило је 750 нових чланова са 17.573 удела, тако да је крајем 1935 остало 2260 чланова: са 55.763 удела. Посло– вање удруге показује нам следећа таблица, у којој смо саставили главне билансне позиџије за 5 последњих година.

Рачун изравнања

Актива 1931. 1932. 1933. 1934, 1935.. - у хиљадама динара

Благајна 162 366 312. 210 282" Банке 1.582 1.748 1.920 1.288 872 Ефекти 368 317 316 398 394: Менице 6.946 5.931 5.029 5.450 5.911 Дужници 4.415 5.089 4.480 4.528 3.828:

Пасива | Рез. фонд 180 „200 269 283 309 Удели 8.458 8.040 7.995 7.433 6.797 Улови 2.592 3.579 2.180 2.799 2.930“ Реесконт ~. 588 512 2 — Повериоци 1.080 900 821 1.126 977. Добитак 51 56 11 45 46" Збир биланса 13115 13492 12076 | 11992 11295

Новчани заводи овог типа немају главнице, као ни удела који би имали трајан карактер. Удели се уплаћују недељно за време од 4 године, а после тога постају слободни. Њихови власници могу их тада повући или оставити у Удрузи као невезане улоге. Улози се држе (на истој висини на којој су били и пре кредитне кризе. У односу на 1931 чак су и порасли. За покриће евентуалних губитака служи резервни фонд, коме се дотира највећи део добитка, јер се имаоцима удела као и улагачима одобрава само камата која је унапред утврђена.

Ко што се види из збира биланса, укупна средства којима је Удруга располагала: у току кредитне кризе, опала

· СУ само незпатно, нарочито код опадања удела. Иначе, опа-

дање удела није изазвано неповерењем, већ опадањем до-

Хотка чланова Удруге. Највећи део расположивих средстава ·

пласира се у мање меничне кредите са 2 или три потписа. Ризик је минималан, јер (се увек ради о малим износима, тако, да се. може са великом вероватношћу очекивати да ће један од тројице потписника свакако бити у стању да. искупи меницу. 4

Иначе, ликвидитет Удруге је знатан, јер готовина у“

лиона динара. То значи да би се одмах могла исплатити“ скоро једна трећина улагача и поверилаца. А исплата удела може се тражити тек после завршетка четиригодишњег рока, одређеног за: уплате појединих кола штедње,

_ благајни и код банака износи и крајем 1935 близу 1.2 ми- -