Народно благостање — додатак

БИЛАНС

Додатан „Народном Благостању“

БРОЈ 12

Садржај:

БЕОГРАД, 21, МАРТ 1936.

ГОДИНА УШ

„Sartid”, srpsko akcionarsko rudarsko i fopioničko industrijsko društvo, Beograd

Diskontna trgovačka banka, Beograd Хрватска католичка банка д. д., Загреб

_„SARTID”, SRPSKO AKCIONARSKO RUDARSKO I TOPIO-

NIČKO INDUSTRIJSKO DRUŠTVO, BEOGRAD

„Sartid” je najstarije i najveće preduzeće 1. zv. teške industrije na feritoriji predratne Srbije, a prema jačini onih koji ga pretstavlia|u i njime upravljaju, kao ı onih koji su iza njih, „Sartid” spada među prva preduzeća u jugosloviji. Društvo je osnovano 1913 godine i u početku je imalo za cilj da forsira: eksploataciju metalnih rudnika u Srbiji. Postojala je namera da se pokupuju sva rudna polja, za koja se pretpostavlialo da imaju metalne rude, da se podignu visoke peći i da se izvozi sirovi metal. Tek u drugoj liniji mislilo se na preradu sirovog metala u metalne izrađevine.

Svetski rat i velike izmene u granicama usled svetskor rata nisu ostale bez uticaja ni na razviće Sartida. Uslovi za rad društva sasvim su drugi u Jugoslaviji nego što su bili u Srbiji. Zbog toga je ono izvršilo vrlo brzo preorijentaciju. Sa rudarsko-topioničke težište posla se prenosi na muetalurgijsku industriju. S punim pravom se moglo pretpostaviti da će u Jugoslaviji imati povoline uslove za razvitak sve one industrijske grane koje zadovoljavaju potrebe saobraćaja. Zbog toga je Sartid organizovan za izradu materijala za građenje pruga, mostova, gvozdenih konstrukcija, lokomotiva i vagona. Podignuto je i brodogradilište koje je upravo predestinirano da bude i ostane vodeće brodogradilište za našu rečnu plovidbu. Međutim, sve su ovo poslovi za koje postoji uglavnom samo jedan komitet, a to je država.

Zbog teške konkurencije koju je našoj industriji pravila Nemačka sa svojim reparacionim liferacijama, porudžbine su primane samo neredovno. Osim toga, trebalo je mesecima i godinama čekati na naplatu davno prispelih računa. U vezi s tim uprava Sartida je odlučila još 1925 da pređe i na izradu metalnih proizvoda za privatne ciljeve, kao potkovica, kolskih osovina, srtpova, presovanih lopata, cevi od kovanog gvožđa itd. Proširenje instalacija završeno je 1927 godine. Time se situaciia donekle popravila, ali se zbog poljoprivredne krize ipak nisu mogli postići znatniji rezultati.

Kad su u leto 1931 godine prestale reparacione liferacije, počela se gajiti nada da će se i država opet javiti sa većim i stalnijim porudžbinama. Međutim, to je bilo pogrešno, fako da ie došlo do katastrofalnog smanjenja volumena zaposlenosti. Sa 87 miliona u 1929/30 obrt postepeno pada na svega 5 miliona u 1932/33. Stanje je bilo tako teško, da se moralo pomišljati i na likvidaciju. Međutim, uprava је уегоvala da: će se država jednog dana ipak setiti da postoji „Sartid” i da je on potpuno dorastao i najvećim poružbinama. 27.509 toga је odlučeno da se u međuvremenu sprovede poslovna reorganizacija i proširi komercijalna proizvodnja. Preduzete su mere za rigoroznu štednju, a zbog zajedničkih interesa akcionara kod Brodske fabrike vagona i kod Sartida, ovaj je napustio proizvodnju vagona i lokomotiva u korist Brodske

fabrike vagona. S druge strane Sartid uvodi jednu novu po- |

slovnu granu — fabrikaciju tankog bleha, belog, crnog i ро-

спкоуапог. Kupljena je uz vrlo povoline uslove nova i najmodernija valjaonica bleha sa svim potrebnim uređajem i svim postrojenjima. Proizvodnja bleha je veoma savršena, tako da bismo u tom pogledu mogli da budemo potpuno nezavisni od inostranstva.

Međutim, u poslednje vreme ı tu su nastupile nočekivane

teškoće, naročito zbog našeg aktivnog klirinškog salda u trgovinskom prometu sa Nemačkom. U članku „Više obzira prema izvozu” (br. 2 od 11 januara o. S.) dokazali smo da će novo uređenje platnog prometa sa Nemačkom naneti ozbiljan udarac našem izvozu. Pristankom ma depresijaciju valute one

zemlje sa kojima imamo aktivan bilans zadaje se težak udarac.

i našoj industriji. Marka je postala tako jevtina, da је па5ој industriji potpuno onemogućeno da konkuriše nemačkoj robi. Iz Nemačke se danas uvozi i roba koju nikada nismo uvozili.

U 1935 poslovanje „Sartid-a” bilo je znatno povoljnije |

nego u toku nekoliko poslednjih godina. Obrt је opet dostigao 42 miliona dinara. S obzirom na to da su državne porudžbine i u 1935 neznatne, takav uspeh na polju komercijalne proizvodnje potpuno zadovoljava. Međutim, jasno je da „ Sartid” ne može da živi od proizvodnje komercijalne robe. Njegove su sposobnosti mnogo veće. Prava je šteta, što veliki deo investicija danas još uvek miruje. Kada bi naša javna ruka iz osnova promenila dosadašnju politiku dodeljivania radova, Sartid: bi mogao da zaposli velike mase radnika i da dade hleba ogromnom broju porodica. Danas mu je to nemoguće, iz razloga o kojima smo detaljno govorili i u našim ranijim analizama. Nije to posledica obustave javnih radova zbog štednie — pošto se i danas izvršuju ogromne nabavke. Međutim, naša indusbnija u njima slabo učestvuje ili ne učestvuje nikako, jer su poverene stranim kompanijama. Tako nam je, na primer, potreban i železnički materijal (vozila, šine, skretnice, vezice, pločice, zavrinji, ekseri itd.) koji bi mogla lilerovati i naša preduzeća, u istom kvalitetu kao štrana. Ipak se to velikim delom još uvek uvozi iz inostranstva, čak i sa smanjenom podvoznom farifom i bez carine. Amandmanima uz novi finansijski zakon je predviđeno da se uvoz svih tih predmeta može osloboditi od plaćanja carine i carinskih dažbina. Na nabavke izvršene u inostranstvu neće se naplaćivati ni taksa na račune. Prema tome, umesto da se favorizu|e domaća industrija, preduzećima u inostranstvu daje se u izvesnom pogledu čak i prednost nad domaćim preduzećima. To liči na nepoverenje u 'dustrijsku sposobnost domaćih društava, a ono se ne može ničim pravdati, naročito kad su u pitanju preduzeća tipa »Sartid«. Kao dokaz o sposobnosti naše industrije moglo bi se navesti i to, da je na primer na poslednjem konkursu za izradu projekta za novi savski most kod Zagreba učestovalo 14 takmičara, iz zemlje i inostranstva. Drugu nagradu je dobila Brodska fabrika vagona. Taj neobično lepi

' uspeh naše industrije dokazuje da |e ona dorasla i za največe

projekte.