Народно благостање — додатак

46

promenom knjiženja. Ovde:se ne radi o čistom eskontu nego i O zajmovima na podlozi cesi|a, kao što se vidi iz sledećih podataka: 1,61 mil. din. pokriven je intabulacilom na prvom mestu, 612 hili. cesijama po potraživanjima od države, a 2,093 mil. sačinjavaju trgovačke menice.

U kojoj je meri proširen repor, vidi se iz porasta hartija od vrednosti. 1032 g. ta pozicija iznosila je svega 1,73 mil. din., u 1033. g. 1,298 mil., u 1034 ge. već 5,5 mil., a u 1935 с. dostiže rekordnu cifru od 6,76 miliona.

Od ostalih, sporednijih, pozicila aktive navešćemo пеpokretnosti koje su se povećale sa 104 hilj. din. u 1934 e. na 215 hili. u 1935 g. usled kupovanja imanja od dužnika u Nišu. Pošto rukovanje nepokretnostima ne spada u domašaj bančinog poslovanja, uprava će iskoristiti prvu povolinu ponudu da ih proda. Stalni porast zbira bilansa sa 18,6 mil. din. u 1933 5. na 25,4 mil. u 1934 g. i 27,3 u 10935 g. najbolje svedoči o postepenom, snažnom i podjednakom razvitku banke koju vodi jedan od naših najsposobnijih bankara i berzijanaca.

Strukturi aktive potpuno odgovara ona prihoda. Kamata, provizija i repor čine glavni i stalni izvor prihoda, sa neznatnim promenama u toku poslednjih godina (877 hili. din. 1932 g#., 988 hili 1933 g., 819 1ац. 1934 «. i 847 hili. 1985 godine). Veći obrt u poslovnoj godini kompenziran je smanjenjem kamata. Srazmerno je velik prihod 634 hili. din. od kupona državnih hartija od vrednosti prema 508 hilj. u 1934 02 245 hili. u 1933 g. i 203 hili. u 1932: godini. Pasivne kamate i troškovi ostali su u 1935 cg. prema prethodnoj skoro nepromenjeni, ali su se povećali otpisi na 540 hilj. din. prema 329 hil|.. u 1934 godini. Uprava u svom izveštaju napominje da su to poslednji talasi krize, pošto se radi o slučajevima gde se ni uz najveću opreznost bančine uprave nije dao izbeći gubitak. Ova okolnost, međutim, nje uticala na rezultat poslovanja. Dobitak iznosi 570 hili. din., skoro isto toliko kao u prethodnoj. godini. Svaku čast čini upravi, što se odrekla tantijema i naknade za dežurstvo, da bi omogućila isplatu veće d vidende: 5% umesto 4% prethodne godine.

U upravi su gospoda: Alfred Šatner, Lazar D. Alkalaj, Jakov. Varon i David Jeušua, direktor. Članovi падхоглос о460ra su gospoda: E. Гацђ, А. Маћпијаз, С. Негска ! А. Манан.

ХРВАТСКА КАТОЛИЧКА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ

Хрватска католичка банка бави се скоро искључиво есконтом меница, и то претежно оних које гласе на мање износе. Испитивање кредитне способности потписника. веома је строго. Меница мора имати неколико добрих потписа, а у већизи случајева постоји и хипотекарно обезбеђење. Иваче, банка није с ниједним предузећем тако везана, да би њена судбина била у зависности од прилика или неприлика односног предузећа. Такву кредитну политику Бака не води од јуче. У Хрватској католичкој банци то је већ традиција, која је позната и њеним улагачима. То је истовремено и један од узрока због којих је Банка успевала да прође без нарочитих тешкоћа и кроз најтеже фазе наше банкарске криве. Њој је увек полазило за руком да одржи висок ликвидитет и да у пуној мери удовољава свим захтевима који су се на њу постављали.

Постоји још једна разлика између ове банке и других новчаних завода. И многи други заводи су успевали да одрже висок ликвидитет, али је то веома често. ишло на штету рентабилитета. Насупрот томе, код Хрватске католичке банке, поред високог ликвидитета, био је увек повољан и рентабилитет пословања. Код овог завода било је и повлачење улога знатно мање него код великих загребачких банака. У 1931 години, најтежој за наше банкарство, лоза су чак порасли, са 27,11 на 28,73 милиона.

Кретање банчиних послова "најбоље се види из следе- 7 ће таблице, у којој доносимо главне билансне позиције а Ечетири последње године:

Рачун изравнања

Актива 1932. | 1037 1684 1055

| у хиљадама динара о Благајна и жиро 6.491 5.565 6.691 6.833 Менице 28.372 22.802 „23.057 27.662 Дужници 3.137 3.177 2.488 1817 Ефекти 1.518 1.466 1.466 1.466 Непокретности 370 370 370 3407 Разна актива — — 9 33

Пасива Главнина 5.000 5.000 5.000 5.000“ Резерве 3.100 3.200 3.250 3.500“ Улози 26.547 22.404 21.062 26161 · Повериоци 3.163 " 1.929 1.500 1.415 Добитак 874 924 954 848Збир биланса 39.889 34.071 34.081 38.181

Збир биланса је у прошлој години порастао за преко четири милиона. У пасиви највеће повећање показују улози ва штедњу. Они су порасли за 4,2 милиона динара, са 21,96: на 26,16 милиона. Као што се види, пораст улога износи 19%. У 1931 улози су показивали рекордну висину од 2873. милисна динара. Њихово опадање у 1932, 1933 и 1934 није _ изазвано толико неповерењем банчених улагача, колико њиховом жељом да повучени новац уложе у непокретности или у друге облике имовине, а знатним делом је проузроковано и погоршањем имовинских прилнка банчиних улагача. Поновни пораст улога у 1935 може се узети као знак да су у прошлој години и прилике загребачких привредника креауле на боље. .

Банчина главница сстала је непромењена са 5 милиона динара, а њени фондови са дотацијом из прошле годипе износе 3,5 милиона п достигли су 70% главнице.

На менице отпада 27,66 милиона динара, односно 72,5% од целе активе. Види се, дакле, да је Хрватска католичка банка типичан есконтни завод. Насупрот томе, на кредите по текупим рачунима отпада само 4,7% активе, односно 1,5 милиона динара. То значи да се банка слабо интересује за ковтокорентне кредите.

Ликвидна средства показују пораст од 140 хиљада дипара и крајем 1935 износе 6,83 милиона. Од тога се налази

благајни 2,5 милисна, код Поштанске штедионице 97 хиљада, а код осталих новчаних завода 4,23 милиона. Ликвидитет банке је необично внсок, јер на ликвидна средства у благајни и на жиро-рачунима долази скоро 18% целе активе.

Од осталих позиција у активи треба споменути само непокретлости и ефекте“ који су у билансу већ трећу годину непромењени. Непокретности износе 370 хиљада и састоје се из банчине зграде у Јуришићевој улици. Ефекти су исказани са 1,46 милиопом динара. То значи да на њих не отпадају ни пуна 4% активе.

Исказани чисти добитак износи 848 хиљада. Од тога долази на пренос из 1934 године 133 хиљада а 715 хиљада је добитак за 1935 годину. Ако се овој последњој цифри дода 250 хиљада, за колико су у 1935 повећани банчини резервни фондови, види се да банчин укупни добитак у 1935 износи 965 хиљада, односно 19,3% од главнице. То омогућује банци да исплати и за прошлу годину веома лепу дивиденду. Мало је код нас новчаних завода који су за неколико последњих година уопште делили дивиденду а код Хрватске католичке банке она је увек била доста висока.

У управи су г. г.: Хрустић Фрањо, претседник; Јурипац Фрањо, потпретседник; Капић Мирко, Маршези пл. Драгутин, од-р Маркулин Стјепан, Стиплошек Антун, Лусанић Јулио и д=р Воук Бруно. У надзворном одбору су: г.г. Ауштергер Фабијан, д-р Гостиша Андрија, Мбрустић Јосит. из

Матковић Фрањо.