Народно благостање — додатак

skim oblikom je sama. izaziva. Ipak,. umerena stopa. ·skupnog poreza. može se nekako još i razumeti, ali ie potpuno. nerazumо, да stopa skupnog poreza na pocinkovani lim iznosi punih 7%. Verujemo da sličnog nema ni u jednoj zemlji. Prosto je neverovatno, jer bi se tolika poreska stopa mogla smatrati preteranom čak i onda, kad bi bio u pitanju porez na luksuz. A ovde se radi o neophodno potrebnoj sirovini. Ako Se iz fiskalnih razloga skupni porez već ne može ukinuti; odnosnu stopu ireba bar sniziti na visinu koja je ekonomski snošljiva. Ovu anomaliju treba što pre ukloniti, već zbog toga što nema opravdanog #azloga za pravljenje neke razlike između skupnogs poreza na pocinkovani lim i na ostale vrste.

lako je ove godine izvršena amortizacija investicija, Što ie ranijih godina zbog gubitka propušteno da se učini, ipak ie konačni neto efekat rada u 1935 povoljniji nego ranijih godina. On iznosi 206 hiljada prema 167 hiliada u 1934. Preneti gubitak iz ranijih godina od 5,67 m:liona smanjuje se za ovu татади, (ако: да зе па novu poslovnu godinu prenosi gubitak od 5,47 miliona. To je skoro 11% od glavnice. Međutim, da je bilo malo više uviđavnosti kod nadležnih, ovaj gubitak ne bi ni postojao, а znatno manji bio bi i broj maših nezaposlenih radnika.

U upravnom odboru »Sartida&« 59 sledeća gospoda: Đorđe Vajtlert, pretsednik; d-r Ferdinand Gramberg, potpretsednik; Maks Antić, Edgar Aušnit, Duglas Vikers, inž dGeorg Ginter, Pol Gotje, Dimitrije Živadinović, Danilo Kalafatović, Stevan Karamata, Inž. Vladimir Mišković, Oskar Polak, Andrija Radović, Knjaz Barbu Stirbei, Kosta L. Timotijević, Dušan Tomić, inž. Žorž Faj i Kurt Frenkel. U nadzornom odboru su g. g.: Aleksa Božićković, kao pretsednik; d-r Đ. Jovanović, Ferđinand Medek, Živojin Nešić, d-r Dim. Petrović i dr An:drija Stranski, članovi.

DISKONTNA TRGOVAČKA BANKA, BEOGRAD

Desetogodišnji jubile| Diskonine trgovačke banke samo je uzgred spomenut u bančinom izveštaju, što čini čast skromnosti upravnoga odbora. Neka je nama ipak dozvoljeno da čestitamo banci i njenoj upravi. Nije mala stvar danas VOditi i održati jednu banku. Diskontna trgovačka banka ne samo što se održala, nego je pokazala primeran i snažan razvitak. Ona je bila u srećnom položaju da od samog početka nije osetila nikakve teškoće. Ušla je u život kao snažan mladić, un poleta i inicijative. Te svoje vrline ona је zadržala * naša ie želja prilikom njene desetogodišnjice da joj budućnost bude većita mladost.

U ran:jim analizama bilansa Diskontne trgovačke banke istakli smo glavne karakterist'ke njenog poslovanja. Verna svojim poslovnim principima, ona ni u minuloj godini nije otstupila od postulata sigurnosti i likviditeta. Banka је, Као 1 ranijih godina, sa mnogo uspeha negovala герог оде rizika uopšte nema, ako se radi o prvoklasnim papirima. Državne hartije od vrednosti, koje čine podlogu poslova Diskonте trgovačke banke, apsolutno su sigurne, likviditet uloženih svota je siguran, a poslovi su kratkoročni, od jednog termina do drugog. Idealni poslovi, svak bi mislio. Stvarno, ali ipak nisu za svakog. Rentabilitet je mali, manji nego kod ostalih Pankarskih poslova, i zbog toga ne mogu da ih vrše oni koji rade pretežno tuđim novcem. Diskontna trgovačka banka, me“đutim, radi skoro iskliučivo sopstvenim sretstvima; ona је familijarno preduzeće, gde pasivni bankarski posao ne igra onu ulogu kao kod normalnog tipa naših banaka. Od celokupmog obrtnog kapitala od 14,65. mil. din. na sopstvena sretstva ODL 12, 29 mil., to je 97% obtnog kapitala. ~

45

O · Račun таупапја 'Aktiva

1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara Blagajna 1.387 4.278 1.168 688 Метсе 4.332 3.701 4.078 4.317 Tekući računi 6.123 3.222 2.462 2.148 Zaimovi na zaloge 318 341 192 134 Hartije od vrednosti 17195 1.298 5.942 6.768 Nepokretnosti — 104 103 251 Матезтај ~ 48 43 39 38 Vrednost fondova 1.034 |. 91 15132 986 Razna aktiva 357 359 17 15 Ostave, kaucije itd. 8.326 4.07 | 10:956 |O) Pasiva | Glavnica 10000: 10.000 10.000. 10.000 Fondovi 1.872 1.962 2.098 2.232 Fond za razliku na kursu — __ = 154 Ulozi na štednju 1.102 961 978 948 Tekući računi 732 632 1.274 1.414 Prenosna kamata — — — 90 Razna pasiva 420 473 290 Te Dobit 208 357 404 507 Ostave, kaucije itd. 8.326 4271 10.356, 11:070 Zbir bilansa 22.659 18.604 25.400 27317 Račun gubitka i dobitka Rashodi Kamata 213 222 93 90 Troškovi 354 241 350 339 Otpisi 65 361 329 540. Kursna razlika 212 — — = Dobit 237 406 562 570 Prihodi Kamata i provizija 877 988 819 847 Od drž. hart. od vrednosti 203 245 508 534 Od nepokretnosti — — — 15 Prenos dobiti — — “| 44 Zbir prihoda — rashoda 1.081 1.233 1.334 1.540

Skoro polovina obrtnog kapitala ie plasirana u repor, a ako uzmemo u obzir da su zajmovi po tekućim računima pokriveni većim delom hartijama od vrednosti, koji se posao ne razlikuje mnogo од герога, јазпо је да ostale vrste bankarskih poslova igraju podređenu ulogu. U gornjoj analizi strukture pasive pada u oči da je fluktuacija tuđih sretstava minimalna. Karakteristično je da ona od 1933 go. stalno raste, sa 1,59: mil. din. na 2,25 mil. u 1934 S. i 2,56 u 1935 g#. Ulozi na štednju pokazuju opadanje, dok obaveze po tekućim računima rastu. Diskontna trgovačka banka u poslednjoj godini n'je primala uloge. Zbog sve užegv obima likvidnih i sigurnih poslova ona jedva stiže da plasira sopstvena sretstva pa nema nikakvog interesa da prima tuđe. Bančin bilans je u tom pogledu neobično likvidan. Imamo zavoda koji su pod zaštitom а за druge strane imamo i potpuno saturiranih, kao što jie Diskontna trgovačka banka.

Oprezna poslovna politika banke manifestuje se u ob:lnom dotiranju rezervi I u osnivanju fonda za pokriće eventualnog gubitka po hartijama od vrednosti. Fond potiče od kursne razlike između 31 decembra 1935 go. ı prethodne godine. Ukupne rezerve porasle su sa 1,87 mil. din. u 1932 go. na 1.06 mil. u 1933 g., 2,00 mil. u 1934 g. i 2,28 mil. u 1935. godini.

Sa jedne strane neobično povoljan odnos između sopstvenih i tuđih sretstava, a sa druge sve jače plasiranje sret-

„stava u likvidne poslove omogućilo je banci da smanji blagajnu

sa 4,27 mil. u 1933 g. i 1,16 mil. u 1934 g. na 668 hili. u 1935 godini. Uprava ističe u izveštaju da je ova svota apsolutno dovoljna za poslovanje. Porttelj menica je porastao sa 4 mil. din. u 1934 g. na 4,3 mil. u 1935 g., što je u stvari prouzrokovano