Народно благостање — додатак
:Šlete elementata пего. 40% _ 785 . 22 215 Ката III IT I - 00 | 13707 Mi Amortiz. nepokr. | — O 10 -Otpis dubioza 007 54. 218 109 Kurs. razl. papira 869 168 __ e Rezervna premija živ. 7.802 8.600 9.673 10516 iPren. premija elem: 488 662 " 400 418 Rezerva za štete ___370 172 233 #15 'Đobitak 489 519 510 620 Prenosne pozicije pr. god. 8.433 8.760 9.436 10.306 “Ostatak dobiti __ ___— —— OG ____ Premije element. neto 2.003 1.655 1.000 1:045 Premije život neto 1.967 1.782 1.684 1.509 'Đažbine element. 1.098 868 137 669 Đažbine život 29 18 о 3 'Prov. reosig. požar —.— 342 454 359 Kamata 885 927 183 742 Prihod efekata —.— 46 34 47 Prihod nepokretn. —.— —=— 270 471 'Razni prihodi 58 39 33 152
14473 | 1443/ „J4444 15303
Kad se pažljivo razgledaju pojedine cifre u gornjem ra-
би рпћода-тазћода
„Šunu gubitka i dobitka, lako se može zaključiti da rad na akvi-
ziciji novih poslova postaje sve teži. Naročito je karakteristično stalno opadanje naplaćenih premija i dažbina. Tako su, na primer, premije elementara od 1032 do 1935 skoro prepolovljene. U svom izveštaju Uprava „Šumadije” se žali i na nezdravu :premijsku politiku kod elementarnih osiguranja. Bezobzirnom konkurencijom stope su svedene na neverovatno nizak nivo, tako da se produkcija novih poslova mora „,utrostručiti da bi se post sla visina prihoda od premija i dažbina iz prethodne godine”. Kod osiguranja života vršeni su, usled opadanja ku·'povne snage osiguranika, otkupi u većim razmerama, a iz istog razloga bilo je otežano i zaključivanje novih životnih osiguranja. Otuda je u 1935 portfeli života opet smanjen. Stanje osiguranih suma bilo je (u milionima dinara):
Krajem Broj Život Broj Elementar : polisa polisa
1933 2.143 41,1 11.149 2.678 1934 1.823 36,1 10.653 2.637 1935 1.667 33,1 10,649 2.100
Sreća je da se procenat šteta postepeno normalizuje, kao što se to v:di iz sledeće tablice (u hiljadama dinara):
Odellenje života Odeljenje elem.
Godina Premije Štete % Premije Štete A
1933 1.782 1031 57,9 1.655 789 47,1 1934 1.684 951 56,5 1.000 222. 222. 1935 1.509 875 58,0 1045 2129 26,3
U 1934 i 1935 bio je naročito povoljan odnos između premija i šteta kod elementarnih osiguranja. Rezervne premije života se stalno povećavaju od 7,8 u 1932 godini na 10,57 miliona u 1935. To pak znači sve bolje fundiranje osiguravajućeg društva „Šumadija”. Opšti troškovi i plaćene provizije ostale su gotovo nepromenjene, odnosno provizije su za 116 hiliada тапје, а troškovi su po prilici za isto toliki iznos veći. Prihodi "koji ne spadaju striktno u osiguranje, prihodi od imovine i imovinskih objekata društva doprineli su takođe da se slabija akvizicija novih poslova ne oseti na dobitku.
Sa prenosnim pozicijama bruto prihodi u 1035 izneli su 15,3 miliona, a bruto rashodi 14,68 miliona, tako da iskazani čisti dobitak iznosi 620 hiljada. Ali to nije ceo dobitak. Tome treba dodati prihod od hartija rezervnog fonda od 103 hiljade
i dobitak na kursnoj razlici hartija od 382 hiljade dinara, po-.
-što su ova dva iznosa uneta neposredno u odgovarajuće fon-
dove. To zRači da ukupni čisti dobitak „Šumadije” u 19035 iz- ~
nosi | mhilion 105 hiljada dinara, odnosno 36% od glavnice ili
skoro 14% od ukupnih sopstvenih sredstava. Od ove sume nupo-
trebljeno je 559 hiljada za povećanje društvenih fondova, 396 hiljada za isplatu dividende od 12% i 10% dividendni porez, 112 hiljada za tantijemu, 25 hiljada za učešće osiguranika Života u dobiti i 13,4 hiljada isplaćeno je Trgovačkom fondu. Od 1014 do 1927 „Šumadija” nije plaćala dividendu, od 1928 do 1934 ova je iznosila po 10% godišnje, a 1935 ona je, kao što se vidi, povećana na 12%. Dakle, uprkos teškoćama s kojima se kod nas morala boriti osiguravajuća struka, postignut je vrlo lep uspeh.
U upravi „Šumadije” su zg. g.: Dobra. S. Petković, pretsednik; Dobrivoje T. Lazarević, potpretsednik; + Stevan Ј. Јоvanov:ć-Resavac, Franja Bailoni, Živan Todorović, Petar Milanović, Milan B. Tomić, Ljubomir Trandafilović i Ilija S. Ilić, članovi. U nadzornom odboru su 9. g.: Mladen |. Obradović, Mih. Lukarević, Dim:trije St. Mirković, Milan Parivodić, Aleksandar Tadić, Miilan Jevtić i D:mitrije Bogojević. Direktor je 2. Jovan P. Nikolić. |
ЧЕСКОСЛОВЕНСКА БАНКА Д. Д. У ЗАГРЕБУ
Постоје многи знаци који нам показују да се постепено враћа поверење улагача у новчане заводе. Нарочито у оне, који су без прекида нормално радили и у току банкарске кризе. Опет се примећује извесан прилив туђих средстава. Разуме се, краткорочних. Међутим, питање пласмана оваквих средстава још је увек једно од најважнијих питања нашег новчарства. Банке су већ у 1934 располагале знатним ликвидним средствима. Иако су у току прошле године предузете многе мере ради оживљавања привредне делатности у земљи, ипак та средства нису апсорбована. Шта више, ликвидност је и порасла код новчаних завода, који се нису користили мораторијалном заштитом.
Међу овакве заводе спада и Ческословенска банка у Загребу, па није чудо што је у току прошле године и за њу тежиште проблема било у томе, да се нађу сигурни и ликвидни пласмани, у која би се могла пласирати поверена краткорочна туђа средства. Банчин биланс за 1935 годину показује нам, да је она ипак успела да своје пословање и даље развије. Томе је допринела и чињеница, што је Ческословенска банка око себе окупила знатну клијентелу, која јој је остала верна и у најтежим моментима. Уосталом, како је она једини већи новчани завод чехословачке емиграције, која у нашој привреди заступа видно место, банка има све предуслове за нормалан развитак.
Биланс Ческословенске банке д. д. у Загребу за + последње године даје следећу слику :
1932 1933 1934 1935
Актива у хиљадама динара Благајна 3.769 4.521 3.358 2.364 Нар. банка и Поштанска штед. — — — 3.000 Новчани заводи 767 947 1.530 1.666 Валуте и девизе 66 32 33 97 Ефекти 945 790 1.734 1.204 Менице 21.908. 21.125. 21.081 21.580 Дужници 16.100 16.308 16.121 16.956 Непокретности 1.193 761 3.337 3.337
Пасива Главница 7.000 7.000 7.000 7.000 Резерве 1.902 1.902 1.902 1.902 Улошци на књиж. 34.443. 27239 25740 27.894 Повериоци 6.066 6.800 11031 12424 Добатак 348 773 783 838 Збир биланса 52.595 46.118 49.575 52.583