Народно благостање — додатак

58.

је извршен отпис сумњивих потраживања од 432 милиона stavlja težak udarac što ie povećanje kupovne moći patralisanc.

динара. Преостао је чисти добитак од 3 милиона 417 хиљада. Од тога је употребљено 400 хиљада за исплату 4% дивиденде на приоритетну главницу; резервном фонду је дотирано. 166 хиљада, фонду курсне. разлике 1,5 милион, а пенционом фонду 1 милион динара. Остатак од 351 хиљаде пренет је-на-нови рачун.

У управном одбору су гтг.: Алојзиј Водник, претседник; Иван Јелачин и д-р Ернест Рекар, потпретседници; Вилим Бизјак, Јанко Чешник, д=р Јернеј Демшар, инж. Оскар Драчар, Фран Хмелак, Август јенко, инж. Томо Кнез, д-р Алојзиј Кобал, Јосип Огоренц, Лео Соуван, Херберт Вошнаг и Јакоб Задравец, чланови. У Надзорном одбору су гл дер Иван Боле, д-р Јанко Керсник, Виктор Наглас, Милош Осет и Мирко Степић. Главни директор јег. Хануш Крофта, а директори су гг.: Рихард Швингер, д-р Фран Павлин: и. Фран Рус.

FABRIKA SAPUNA „MERIMA” A. D., KRUŠEVAC

Jedna od naivećih fabrika sapuna u celoj našoj državi, a najveća u Srbiji |e »Merima« u Kruševcu. Ona je i jedna od naistarijih; postoji već oko 80 godina kao privatna firma. U 1927 g. pretvorena je u akcionarsko društvo sa kapitalom od 10 mil. din., podelienih u 100 hiliada akcija od po 100 din. nominale. Pretvaranje u akcionarsko društvo pretstavlia preokret i u organizaciji proizvodnje. Fabrika |e modernizovana; ona od tada raspolaže najsavršenijim mašinama i uređajem koji loj dozvoljava racionalnu proizvodnju i po kvalitetu i po sSpoliašnosti ı opremi. »Merima« sapun |e danas među najpoznatijim markama i to od običnih do najfinijih vrsta. Fabrika raspolaže specijalnim laboratorijama za proizvodnju luksuznih partema, koloniskih voda, pudera, krema, medicinskih sapuna itd. Sopstvena kartonaža i štamparija proizvode potrebne kutije i omote. U stvari, kod »Merime« se ne гаф о једпој, već O više fabrika. Ona je organizovana po ugledu na naisavršenija svetska preduzeća. Naša potrošačka publika је delom veoma prefinjenog ukusa što se tiče kozmetičnih artikala. Da su fabrikati »Merime« prodrli i osvojili tržište, ima se zahvalifi pr:mernoj organizaciji proizvodnje.

Naša hemijska industrija se razvijala u prošloj godini nejednako. Što se fabrika sapuna tiče, one su se borile sa velikim teškoćama. Sirovine ха fTfabrikaciju, koje velikim. delom dolaze iz inostranstva, poskupile su u 1935 с. za preko 40%. Fabrika se našla između dva žrvnja, jer naše tržište je slabe kupovne snage i nije moglo da podnese povišenje cena koje bi odgovaralo stvarnom povećanju proizvodnih froškova usled poskupljenja sirovina. I ne samo to. Upravni odbor u оdišnjem izveštaju kaže između ostalog: »I ono malo pogodnosti što smo imali u inostranstvu pri kupovanju, otpalo je. Sve kupovine morali smo plaćati u gotovom novcu, unapred, a na isporuku robe koja je unapred plaćana, često smo morali čekati po dva ili tri meseca. Koliki je gubitak na Ккатајата bio u ovakvim slučajevima, ne freba naročito podvlačiti, kad spomenemo da se uvek radilo o iznosima od nekoliko stotina hiljada dinara«.

I uprkos svemu tome uprava, uzimajući u obzir naše privredne prilike i opterećenost naroda, povisila je cene gotovih proizvoda tek u oktobru.

Povišenje cena pada. u period poboljšanja svih cena, i samo zahvaljujući toi okolnosti nije bilo osetnijih posledica. Sapun je artikal koji se troši od naiširih, pa i najsiromašn'jih slojeva. Svaka promena u kupovnoi moći ili u promeni cena mora imati svoj uticaj na prođu. Za fabrike sapuna pref-

većim cenama sirovina. Potrošnja sapuna je kod nas, u upoređeniu sa osfalim zemljama, vrlo niska. Mi se tu nalazimo. među poslednjim evropskim državama. U seljačkim gazdinstyi-

та је kupovina za vreme krize znatno smanjenja, a ni prošla. godina, u kojoj su cene zemljoradničkih proizvoda bile ПРИ nije donela znatno povećanjie obima poslova. O

Iz niže navedenih uporednih brojeva bilansa vidi se да је i pored teških prilika koje koče razvitak poslovanja »Mierima« uspela da održi svoj status netaknut zahvaljujući svom odličnom finansijskom i organizacionom Тете ји. Сак је изреla i da realizuje dobitak, mada u neznatnom iznosu.

Račun гаупапја

Aktiva 1932 1933 1934 1935

. u hiljadama dinara

Gotovina 323 880 528. 2 Hartije od vrednosti 151 151 151 147 Dužnici 5.440 5.207 5.017 5.434 Nepokretnosti 2.280. 2188 2145 2100. Mašine 1440. 1206 1166. |O50 Nameštaj, alat, pribor 468 500 567 571 Fabrikacija:

sirovine 818 686 1.077 – 1.465

materijal 247 270 ___JOL 265. Polufabrikati | 1.376 1.569 1.510 1.464 Laboratorium 218 513 397 343 Kartonaža 463 395 412. 430 Gotova roba 585 350 597 57717 Kosmetičko odeljenje: |

materijal | 1435 1943 1J7/ _ 1120

gotova roba 142 J0 106 17 Obaveze u stranoj moneti — -— — 4 Razne osobe _ 263 145 888 Ostave 33.258 28928 2828 | 2838 Gubitak | 270 = = |

Pasiva 5 Glavnica 10.000. 10.000 10.000 10.000 Rezervni fond 299 297 297 297 Činovnički penz. fond = 41 . 41 41. Menice 4.000 4.000 . 4.000 4.000 Tekući računi 1.230 1.240 764 958 Banke = — — ::: 705 Neisplaćena dividenda = 2 — 3 Obaveze u stran. moneti 119 249 92 Dobitak za prenos u novu god. — 829 400 26 Ostavljači ostava 3.258 2.820; | 2560 2833.

Zbir bilansa :18.915 18.620 18425 18.860

Račun gubitka i dobitka

Rashodi | | 040 | 184 ___ 1935

u hiljadama dinara –

Režije i porez | 2,785. 2,188 2:401: · Amortizacije 307 237 : 905 Gubitak na efektima 21 e 0,7 Dobitak = 440 26; Prihodi | | Dobitak na robi . 2,339 2,637 „2,464. Razni prihodi 642 24 | 142. Naplaćena dubioza 86 109 48 Gubitak i 210 | —, —

Zbir prihoda. ili rashoda ЕН .3:004 . 2.654.