Народно благостање — додатак

i "68

banaka u visini od 95 mil. č. k. za 45,2 mil. više nego: U рго-

| šloi godini. Naizađ imamo još u visini ,od 44 mil. č. k. po-

· traživanja pokrivena hartijama od vrednosti Која 5: раја :: prema prošloi godini na 8 mil. Promene u sastavu potraživanja i priličan porast kasene gotovine sa 238,96 mil. č. k.

' na 290,88 mil. pokazuju da se težilo za što većim likvidite-

tom. Koeficijent likviditeta, t. j. odnos između odmah raspoložive gotovine i kratkoročnih obaveza porastao је за 33% u 1934 g .na 36% u 1935 g. Uporediivši ove brojeve sa pro·pisanim likviditetom u zakonima o bankama pojedinih evropskih zemalja od prosečno 90%, vidimo da Anglo-čehoslovačka i Praška kreditna banka ne samo da ispunjuje uslove oprezne

' kreditne politike, nego preko toga drži likvidna srestva što je svakako skopčano sa znatnim troškovima. Pozicije »Bla-

gaina i potraživanja po viđenju« u bilansu od 1935. g. ne sa„drže kao ranijih godina isplate koje glase na zdrave strane valute koje su knjižene kao potraživanja od banaka. Već po-

menuti veliki porast te pozicije dobija dakle svoje objašnie-.

nje. Porasle su i devize i čekovi na strane valute sa 6,39 mil. č. k. u 1934 gp. na 16,96 mil. zbog: većih blagajničkih salda inostranih filijala. Anglo-čehoslovačka i Praška kreditna banka ima, pored svojih 59 fili{ala u Čehoslovačkoj, 4 u inostranstvu · i to: u Londonu, Beogradu, Bukureštu i Sofiji. Filijale su u prošloj godini vrlo dobro radile. One u balganskim zemljama alimentiraju i bančina industrijska preduzeća, i vrlo dobro su prošle zbog poboljšanja konjunkture u tim zemljama. Što se beogradske filijale tiče, ona je u naročito povoljnom položaju zbog vrlo uspešnog rada u uložnom poslu. 1 filijala u Sofiji je u prošloi godini postigla vrlo lepe uspehe. Ona je, kao što smo pre četiri nedelje javili u našoi »Obaveštajnoj službi«, prešla i na kreditiranje javno-pravnih tela, a osim toga ima jednu fabriku šećera koja vrlo dobro radi. Rad filijala na Balkanu bio je otežan uvođenjem transfernih ograničenia, zbog čega su ove bile upućene iskliučivo na raspoloživa sopstvena sretstva i uloge iz dotičnih zemalja. Da su one u međuvremenu uspele da prošire svoje poslovanje, najbolje svedoči o životnoj sposobnosti a i o primernoj Doslovnoi politici tih fililala, što naročito važi za beogradsku koja ie jedan od naivećih novčanih zavoda u zemlii.

Vrlo važnu poziciju čine među aktivama hartije od vrednosti koje su porasle sa 416,82 mil. č. k. na 447,52 mil. i time dostigle najveći nivo za poslednje tri godine, a i prema ranijim godinama. Porast je bio kod čehoslovačkih hartiia od vrednosti za 28,68 mil. č. k. na 480 mil., usled pobolišanja kurseva i kupovina, a kod inostraniih za 9,26 mil. zbog upisa 6% ruskih obligacija i prenosa akcija inostranih koncerna iz pozicije »Konzorcijalni poslovi«. Pomenuta poziciia konzorcijalnih poslova ostala je nepromenijena sa 783 mil. č. k. zbog porasta kurseva i kupovina. Menični portfelji koji kod Angločehoslovačke i Praške kreditne banke srazmerno nikada nije bio velik opao je sa 145,26 mil. č. k. u 1934 g. na 138,53 mil. usled smanjenog opticaja trgovačkih menica. Takođe relativno neznatnu ulogu igraju nepokretnosti koje su porasle u 1935 g. za 2,1 mil. prema 1934 g. usled kupovine jedne zgrade u Bukureštu za bančinu filijalu.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933. 1934 1935 u milionima čeških kruna

Kamata 123,37 111,14 104,28 Materijalni troškovii 6,82 6,28 6,17 Lični rashodi 50,36 44,51 43,72 Porezi | 2,63 . 2,43 2,46 'Otpis nepokretnosti i inventara 2100 Po 9809 2,08 Otpis dužnika i efekta 1 139 | == = Dobitak | 0,65 066 | 087

_ Prihodi |

Kamata 157,73 140,80 13402 Provizija | 2119. пола. 1816 Dobitak na efektima : 8,31 151. | 739 Zbir prihoda ili rashoda 187,24 167,04 159,57

Suprotnu tendenciju nego račun izravnania pokazuje račun gubitka i dobitka, naime suženje obima. Odlučujuću ulogu na formiranje računa gubitka i dobitka imaju prihodi od kamata. Oni su se smanjili sa 157,73 mil: Č. Ke. u 1938 2 na 149,39 mil. 1934 g. i 134,02 mil. u 1985 g. Kao što smo iz

| bilansnih brojeva videli, dužnici per saldo pokazuju porast,

prema tome mora da je kamata znatno snižena. Вапспа uprava je u prošloj godini izišla u susret naročito industrijskim preduzećima da bi ovi mogli da ojačaju svoj položaj. U skoro istom tempu smanjene su i pasivne kamate sa 123,37 mil. č. k. u 1983 g. na 111,14 mil. 1934 g. i 104,98 mil. 1985 g. Prihodi od provizija smanjeni su sa 19,13 mil. u 1934 g. na 18,16 ти. 1985 g., a dobitak na efektima sa 7,51 mil. na 7,39

mil.

Vrlo značajna redukcija izvršena je kod rashoda. Ukupni rashodi smanjeni su sa 50,79 mil. č. k. u 1984 g. na 49,89 mil. 1935 g. za 900 hilj. i 1,8 mil. Ako pak uporedimo ovu poziciju sa odgovarajućom iz 1980 g. vidimo da ušteda iznosi 50%. U racionalizaciji poslova otišlo se dakle do krajnjih granica. I pored porasta obima poslova u prošloj godini troškovi Dokazuju padanie, što dozvoljava zaključak da se smanjen administrativni aparat pokazao kao elastičan i sposoban za vršenje ı većeg obima poslova. Dalji razvitak treba da pokaže optimalni kapacitet, koji izgleda da je daleko veći od današnjeg obima poslova. Najveći deo rashoda otpada na lične, 43,72 ти. 6. К. ртета 44,51 ти. и 1984 =. а 6,17 mil. prema 6,98 mil. Ni u ovoj godini nema u računu gubitka i dobitka otpis sumnjivih potraživanja. Uprava je neobično rigorozno postupila sa dužnicima, ona je kod bilansiranjia uzela i obzira na eventualne: moguće razlike koji bi mogli da nastupaju u budućnosti. Sumniiva potraživanja koja su preostala iz bankarske krize otpisana su već, tako da za poslednje dve г0dine nije bilo potrebno otpisati ništa. Otpis nepokretnosti i inventara povećao se sa 2,02 mil. č. k. u 19834 g. na 2,08 mil. 1935 g. zbog već pomenutog porasta odgovarajuće pozicije Porezi su i uprkos smanjenja prihoda povećani neznatno sa 943 mil. č. k. u 1984 о. na 2,46 mil. 1935. godine.

Uprava Angplo-čehoslovačke i Praške kreditne banke na svojoj sednici 26 marta o. g. odlučila je da se čista dobit od 865 hili. č. k. prevede u specijalni rezervni fond kao i u dvema ranijim godinama kada je dobitak bio nešto manji, 650 bili (o

»SRBIJA«, PRVO SRPSKO DRUŠTVO ZA OSIGURANJE U BEOGRADU

Mi smo već imali priliku da konstatujiemo, da su usled velike uzajamne konkurencije premijske stope, koje osiguravajuća društva naplaćuiu kod elementarnih osiguranja, pale na tako nizak nivo, da je elementarno osiguranje DOstalo za društva sasvim nerentabilan posao. I Upravni odbor »Srbije«, jednog od najvećih domaćih osiguravajućih društava, u svom izveštaju podnetom zboru akcionara na dan 99 marta o. о. veli, da su te stope sišle ispod tehnički opravdane osnovice. »Srbija« je ipak uspela da zaključi 19935 godinu sa znatnim dobitkom, iz dva razloga: iako u porastu, štete su bile ipak umerene, a zatim, upravi je Došlo za rukom da osetno poveća obim posla i smanji troškove osiguranja.

паре