Народно благостање — додатак
Međutim, kako je dalja redukcija troškova. neobično *šeško izvodljiva, a porast sadanjeg iznosa šteta, ranije ili docnije, neminovan, moralo se kako u interesu društava, tako ·
|| osiguranika, pristupiti ponovnom povećanju premijskih sto- ·
pa za elementarna osiguranja. Zbog toga je Savez osiguravajućih društava izradio novu tarifu, “koja je od strane Ministarstva trgovine i industrije već odobrena, a 1 marta 1936
је supila na snagu. Podtarifiraniem se otežava posao SO-
lidnim preduzećima, a to je naročito kod osiguranja opasno, jer premijska. stopa ne sme biti proizvod samovolje osigurača, kao Što je to često Dio slučaj, već mora da bude produkat kalkulacije rizika. Primena nove tarife pružiće osiguravajuСт društvima mogućnost da zajemče osiguranicima potreb-
nau sigurnost i da bez teškoća odgovaraju preuzetim oba- ·
| vezama.
Znatno povećanje obima osiguravajućeg posla »Srbije«
vidi se iz sledeće tablice, u kojoj smo uporedili zbir osigura-” nih glavnica, odnosno zbir vrednosti ·polisa koje su bile na
snazi krajem godine — po pojedinim granama:
1931 1982. 1983 1934 1935
u milionima dinara
Život 62,6 74,1 75,9) 796 88,9 Požar 99207 2.847,4 2.707,9 2.7094 2.649,6 Мезг. 56. | 407 50,8 46,0 39,0 37,3 Uzgr. grane 233,6 208,6 155,9 157,4 220,3 '
Ugupno. 3.2576. 3.1810 29850 29854 2.996,1
Maksimalno stanje osiguranih giavnica imali smo kra-
jem 1931 godine, sa 3,26 milijardi. Ovaj volumen se zatim
smanjuje na 2,98 milijardi krajem 19838. Porast u 1934 je neznatan, a u 1935 iznosi preko 10 miliona. I ovi nam podaci jasno pokazuju da je kriza »kod Srbije« uprkos niskim premijskim stopama i drugim teškoćama Već prebrođena. Inteтезашпо је da se osigurane glavnice u pojedinim granama ne kreću na isti način. Najlepši napredak imamo kod osiguranja Života. 1999 osigurane glavnice u ovoj grani iznosile su samo 32 miliona. Posle toga se stalno povećavaju i dostižu 88,9 miliena krajem 1935. Kod osiguranja požara Kkretanje osiguranih glavnica ie upravo obrnuto. Od 1929, kada su bile najveće, one stalno padaju. S obzirom na ranije DOmenuti pad premijskih stopa »Srbija« nije naročito forsirala elementarna osiguranja. Ukoliko je i u taj posao ulazila, ona ga je iz razumljive predostrožnosti najrigoroznije DTIObirala. U tome i treba tražiti najglavniji uzrok smanieniu i umerenosti procenta šteta.
Račun gubitka i dobitka za četiri poslednje godine u neto-ciframa, dakle u iznosima koje je isplatila odnosno паplatila »Srbija« za svoj račun — ti. po odbitku udela reosigurača, ovako izgleda:
Račun gubitka i dobitka
Prihodi 1932 1933 1934 1935 u hiliadama dinara
Prenos dobiti 66 13 18 60 Rez. i pren. premije 17.281 18.408 19.105 "20.459 Rezervisane štete. 621 783 610 607 .Premije neto 4.713 4.303 4.573. 4.993 'Dažbine 1.195. 1.046 938 966 Kamata | 1.989 1.699 1.783 1.879 Od nepokretnosti 2.046 1.746 1.622 1.688 Razni prihodi 33 ___JOMI 40 30 Kursna razlika _ | | = — 586 –
69
Rashodi IO U O NI | аде Rez. i pren. premija · | 18408 19105 20.459 21.809 Rezervisane šttec || 255 610 '607 ' 776 [isplaćene štete 1.04 | 804 562 834 Ispl. doživ. osiguranja 5. 427 387. 456 Otkupljene polise Ol G940 486 607 441 Penzije | 00.0 9 — Vraćene premije 6 2 4 6 Kamata i 121 119 122 109 Režijski troškovi | 4.627 4.435 4.307 3.921 Otpist : 374 28 9 146 Vatrogasna taksa | — 50 60 = Opštem rezervnom fondu i — 261 278 150 Čista dobit 1.742 1.791 1.874. 2.049 Zbir prihoda i rashoda 27.926 28121 29.276 30.677
Ukupni prihodi »Srbije« za poslednje četiri godine porasli su od 27,92 na 30,67 miliona dinara.·Najveći porast imamo kod rezervnih i prenosnih premija, koje se krajem svake
· godine javljaju kao rashod, a početkom godine kao prihod.
Premije i aktivne kamate su manje u 19933 nego u prethodnoj godini. U 1934 i 1985 obe pozicije pokazuju ponovan
porast. Kod dažbina i prihoda od nepokretnosti ponovni po-
rast počinje tek u 1985.
Ako izuzmemo rezervne prenosne premije, najveću DOziciju među rashodima čine režijski troškovi. Oni su u stalnom padu. Sa 4,62 miliona u 1932 smanjeni su na 4,30 miliona
u 1934 i na 3,92 miliona u 1935. Dakle, u 1935 režijski troš-
kovi su reducirani za skoro 400 hiliada odnosno za 10%. Napore uprave da smanji troškove možemo tek onda pravilno oceniti, ako troškove uporedimo sa kretanjem prihoda od premija. U 1985 odnos je neobično povoljan, jer su Dpremije za preko 1 milion dinara veće od troškova, u 1984 bile su samo za 266 hiljada veće, a u 1933, nasuprot tome, troškovi su bili veći od premija.
Da nije bilo prihoda, koji nemaju neposredne veze sa tekućim osiguravajućim poslom, naime kamata i prihoda od nepokretnosti, društvo bi moralo zaključiti kako 1932, tako i 1938 godinu sa znatnim gubitkom. To se najbolje vidi iz sledeće tablice, u kojoj smo uporedili kretanje najvažnijih prihoda i rashoda u tekućem poslu (u hiljadama dinara):
1932 1933 1934 1935 Premije 4.713 4.303 4.573 4.993
Dažbine 1.195 1.046 938 966 Ukupno: 5.908 5.349 5.511 5.959
štete — isplaćene 1.134 804 569 834 Vraćene premije 6 2 74 6 Troškovi osiguranja 4.561 4.288 4.147 3.828
Ukupno: 5.701 5.094 4.718 4.668 Višak prihoda 207 255 798 1.291 u % 915 4,8 14,5 21,6
Uprkos porastu premija od 19933 do 1935, troškovi osiguranja (upravni. troškovi, provizije itd.) su sve manji. Sa 4,56 miliona u 1932 oni padaju na 3,82 miliona u 1985. U vezi s tim dolazi do stalnog porasta viška prihoda nad rashodima, sa 207 hiljada u 1932 na 1,99 miliona u 1935, odnosno sa 8,5% na 21,6%. Napredak je u toku poslednje dve godine
“zaista markantan. Međutim, a 1932 i 1933 višak prihoda je
bio tako neznatan, da su se za stvaranje potrebnih rezervi za pokriće budućih štefa morali jednim delom upotrebiti i prihodi od nepokretnosti i kamata koji su iznosili (u hiliadama dinara):