Народно благостање — додатак

74 7

обично важан. Али код избора седишта фабрике, биле су меродавне пре свега тадашње релативно ниске цене електричне струје у Крању. У то време изгледало је да ће Крањ постати највећи наш центар текстилне индустрије. У међувремену почеле су се у све већој мери подизати нове фабрике и у Марибору, пошто је струја са Фале била много јевтинија. У том погледу Крањ готово не може конкурисати са Марибором односно Фалом.

Сада објављени биланс Југочешке, упоређен са би. лансима ранијих година, пружа следећу слику:

- Рачун изравнања Актива | 1930. 1931. 1932. 1934. _ - У хиљадама динара Фабричка постројења 37.021 33.682 29.666 _ 26.552

· Дужници 29.000 32.852 23.640 13.193 Благајна и ефекти. . . 20.985 21517. 22902 22.136 Роба | -45.177' 40.758 — 37.831 56.545

_- Пренос губитка 1 7105 —— 7 1304 Пасива Главница 20.000 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 79907 1.300 1.300 100 Ажија рез. фонда 2.105 2.105 1.758 === Резерва за дубиозе | | КРКА | 231 Повериоци 107.439 105.719 94.156 98.395 TIpeHocHe craBke ~ ——— о — 222 Добитак 1.504 ____ 108 794 Збир биланса 7 139204 190515 117531 110.749

Друштво је основано после рата са капиталом од |

мил. дин. који је 1924 повишен на 5 мил., 1928 г. на 10 мил. 1929 на 15 мил. а 1930 г. на данашњу висину од 29 мил. дин. Застој у прођи производа и због тога проузроковани губици нису били толики да би било потребно снижење капитала. Свакако да су и резерве, којих је било 1930 год. 3 мил. дин, 1931 г. 3,4 мил. а 1982 г. 3 мил., омогућиле сразмерно лак прелаз преко тешкоћа. Резерве су, може се рећи, у целости отписане. Остало је свега 100 хиљ. дин. у резервном фонду и 280 хиљ. као резерва за дубиозе. Од губитка је 1,3 мил. активирано и отписаће се постепено. Овај поступак, врло често примењен, потпуно је оправдан, ако се ради свотама које су сразмерно мале према капиталу. Активирање само по себи значи смањење капитала. Оно се разликује од отписа капитала по томе што нема сталног карактера. Оно личи на специјалне фондове, само са негативном ознаком. Постигнути добитак од 794 хиљ. смањиће активирани губитак одмах за преко половине, а изгледа да ће добитак у 1985 г. омогућити његово потпуно елиминисање. Највећу ставку чине међу пасивама повериоци. Њихова висина је само у малој мери подвргнута променама, они износе 98,4 мил. дин. према 94,2 мил. у 1982 г., 105,7 милљ у 1981 г. и 1074 мил. у 19830 год. Стационарно стање туђих сретстава показује да се ради о дугорочним пласманима који се у суштини не разликују од учешћа. Промене туђих сретстава скоро упоредно иду са кретањем коњунктуре, из чега можемо извући закључак да је снабдевање друштва капиталом врло еластично и да евентуална пословна експанзија, наравно услед побољшања коњунктуре, не би наишла на тешкоће. У прилог наше претпоставке иде још и то, да Југочешка поседује готова новца и хартија од вредности у износу од 22 мил. дин. према 22,9 мил. у 1982 г. и 21,5 мил. у 1930 г. Није вероватно да би друштво држало у тој висини ликвидна сретства, да има неповољне дугове. Једна петина обавеза је "покривена ликвидним сретствима. То је у нормалним околностима већ и за

банке довољан ликвидитет, а камо ли за индустријско пре-

дузеће. Инвестиције су према 1932 г. смањене за 3 мил. дин. Отпис износи 3,9 мил., те је вероватно, да су у међувремену извршене нове инвестиције. Промене ове позиције чине вероватним да у 1988 г. нису вршени отписи, што је оправдано с обзиром на потребу елиминисања губитка. Врло повољан је знак, да снажно смањење дужника није захтевало отписе. Дужници износе 18,2 мил. дин. према 23,6 мил. у 1982 г., 32,8 мил. у 1981 г. и 29 мил. у 1930 год. Очита тенденција последњих година, да се смање дужници, крунисана је пуним успехом. Промена у начину продаје, обустава кредитирања на дуже рокове и форсирање каса посла, могло је да буде један од разлога снижења обима, пословног волумена. Као што смо могли видети, тај период може се сматрати да је преброђен, а нови начин продаје је једна од најјачих гарантија за здрав развитак „Југочешке". Залихе робе су врло велике. Под нормалним околностима то се тумачи као неповољан знак, Али не смемо заборавити да су прошле године цене сировине јако скочиле а и цена готове робе је чвршћа. Ова позиција, дакле, може да буде извор великих добитака. Биланс идуће године биће врло инструктиван у том погледу.

Рачун губитка и добитка Југочешке овако изгледа:

Рачун губитка и добитка

Расходи | 1930. 1931. 1932. 1934. ) у хиљадама динара Режија - 16.532 18.941 18.217 20.957 Курсна разлика || 340 — 9.176 Дубиозе 11 264 544 952 231 Амортизација 3.822 4.118 4.074 | 3.926 Пренос губитака

пр. 31-Х1-1983. · — — — 1.815 Добитак 1.504 — — 794

Приходи Пренос добити 156 354 — == Курсна разлика — 496 — 1.290 Пренос губитка ___ — 1.314 Губитак — 706 и _ Бруто добитак 22:81 22.400 25.530 24.615

Збир прихода или расх. 22.470 28.956 25.580 27.222

Бруто добитак износи 24,6 мил. дин.; мањи је за 900 хиљ. него у 1982 г., али знатно већи него у 1980 и 1931 г. Узрок томе је вероватно, као што смо већ напоменули, прелаз са кредитирања на каса посао. Наравно да у 1984 г. ни коњунктурне прилике нису биле повољне. Пораст бруто добитка, према рачијим годинама, показује да су услови за прођу робе повољни. Ове тенденције могле су се само побољшати променом коњунктуре. Пораст курса хартија од вредности реализован је у билансу са 1,3 мил. дин. Режијски трошкови износили су 20.9 мил. према 18,2 мил. у 1932 г. 18,9 мил. 1931 г. и 16,5 мил. 1930 год. Продаја је била скоро иста као и ранијих година, али су се залихе знатно повећале, из чега можемо да закључимо да је фабрика радила са већим капацитетом. То може врло повољно утицати на висину производних трошкова по комаду. Висина отписа у 1934 г. је скоро иста као и ранијих година. Управа Југочешке пришла је редовним отписима када је видела да је најтежа криза преброђена. О томе уосталом и сведочи постигнути добитак од 794 хиљ. дин.

У управи „Југочешке“ у Крању налазе се следећа гг: д-р Станоје Михајловић, Емил Сфорца, д-р Бено Саботи и Ото Штајн.

, ! i