Народно благостање — додатак

96 :

3.112 2.615 3.494

Transport 2.743

Grad 593 626 415 488

Ostale grane 4.037 = |__ = _ Ukupno 29.968 29.788 21.074 17.564

U elementaru je najvažnija grana osiguranje požara, na koju u 1935 otpada skoro 60%. bruto premija elementara, odnosno 10,45 miliona. Na dugom mestu je transportno OSiguranje sa 3.49 miliona odnosno 20%. Zatim dolaze »nezgode i kask«, kod kojih su bruto premije iznele 2.3 milina, odnosno 13%. Kod svih ostalih grana elementarnog osiguranja naplaćeno je 1.3 miliona, odnosno 7% od ukupnih бгшоpremija elementara.

Štete elementara u procentima neto-premija i dažbina za poslednje tri godine ovako izgledaju (u hiljadama dinara):

Godina Premije i dažbine Štete-neto u % 1933 17.662 9.913 56,1 1934 13.221 4.695 35,5 1935 9.830 3.133 31,9

Procenat šteta pada sa. 56,1 u 1983 na 35,5 u 1934 гоdini i na 31,9 u 1935. On se stalno popravlja, naročito zbog napuštania indirektnog posla.

Na suprot smanjenju prihoda od premija elementara imamo znatan porast kod bruto-premija u osiguranju Života. 4] 1935 one iznose 10,63 miliona prema 9,75 u prethodnoj go·dini i 9.4 miliona u 1933. I osigurani kapital ie osetno porastao, uprkos znatnim otkupima prouzrokovanim privrednom depresijom. To se vidi iz sledeće tablice:

Poslovi životnog osiguranja

God. Nove polise Nova produk- Otkupi, istek Osig. сјђа U mil. 1 зЕогпо kapital : kraj. god. 1934 2415 52.0 51.0 218.5 1935 3399 69.5 44.0 288.9

Društvo »Triglav« nije se uopšte bavilo životnim 051guranjem, a kod »Herceg-Bosne« i »Vardara« krajem 1932 bilo je na snazi 6936 polisa sa osiguranom glavnicom od 222,6 miliona dinara. Krajem 1933 kod Ujedinienog osiguravajućeg a. d. osigurana glavnica iznosi 212,5 miliona, odnosno za 10 miliona manje, jer su otkupi, istek i storna bila veća od nove produkcije. U 1934 ukupna osigurana glavnica je samo neznatno porasla (za 1 milion dinara), a u 1935 porast je osetan i osigurana glavnica dostiže iznos od 288,9 miliona dinara. Treba istaći da se mortalitet i u 1935 kretao ispod računski predviđene visine, uprkos porastu isplaćenih šteta života sa 1,02 па 92,05 miliona.

Prihodi od kapitala, to jest prihodi od kamata i kirija kao i prihodi od kursne razlike hartila od vrednosti u 1935 bili su 3,19 miliona i manji su za 368 hiljada nego u prethodnoji godini. Otpisi iznose 2,11 miliona i veći su za 287 hiliada nego u 1934. Međutim, prema 1993 otpisi su znatno smanjeni. Prošle godine je otpis na dubiozama izneo 975 hiliada, na inventaru i zgradama 310 hiljada, a na kursnoij razlici hartila od vrednosti 1 milion 355 hiliada. Time je potpuno otpisana cela kursna razlika na državnim papirima, koja je MWrajem 1932 iskazana u aktivi sa preko 4,1 miliona dinara.

Upoređenje računa izravnanja ovako izgleda:

Račun izravnania Zbir pozicija Posle triju društava fuzije

Aktiva za 1932 и 1933 1934 1935 Blagajna 3.073 6.046 4.623 6.066 Novčani zavodi 9.580 13.883 7515 8.672 Hartije od vrednosti 18.515. 11.128 14.635 12892

'KKurs. razl. drž. pap. 4.111 2.805 1.854 —

Nepokretnosti | 14.774 14267 21.640 91.382 Zaimovi pol. života – 8.828 10.867 10.436. 10.788 Hipotekarni zajmovi 7471 7.794 7.644 6.520 Osiguravajuća društva 10.141 6.656 3.427 2.726 Filijale 13.504 10.104 9.975. 10.415 Inventar 905. 558 509 451 Razno = —= — 170 Pasiva Glavnica 15.500 6.000 6.000 6.000 Rezervni fond 1.514 1.540 1.596 1.658 Penzioni fond 2.646 2.977 3.587 3.740 Rez. i pren. premije 37.907 „24.818 359:212 40:181 Depo reosigurača 27.090 32.612. 16827 17.679 Rezerva šteta 6.040 3.700 3.645 3.242 Osig. i reosig. društva 2.492 9.958 9.408 7.228 Razno 1.669 1.066 370 Dobit | 210 437 461 310 Zbir Dilansa 87.240 „88.104 80.607 &80.082

Zbir bilansa iznosi 80 miliona i gofovo je isti kao krajem 1934. U pasivi imamo ipak tri znatnije promene, i iQ: 'smanjenje tekućih računa osiguravajućih i reosiguravajućih društava sa 9,4 na 7,2 miliona; zatim, porast depoa reosigurača sa 16,32 na 17,68 miliona i povećanje rezervnih i prenosnih premija sa 39,21 na 40.18 miliona.

U aktivi su promene još mnogobroinije. Pre svega, nestao je račun kursne razlike hartija od vrednosti. Zatim je usled prodaje smanjena' zaliha hartija od vrednosti za preko 3 miliona. Doduše, zbog zarade na kursnoij razlici od preko 1 miliona dinara, odnosna pozicila u aktivi je pala samo sa 14,85 na 12,80 miliona. Najveću poziciiu u aktivi čine nepokretnosti u koje je društvo plasiralo više od jedne četvrtine svog obrtnog kapitala. Prema prethodnoi godini nepokretnosti su smanjene za 260 hiliada, što odgovara izvršenom otpisu. Hipotekarni zajmovi su takođe pali sa 7,67 na 6,52 miliona. Nasuprot tome porasli su zaimovi na polise za 300 hiljada, gotovina za 1l,44 miliona, a potraživanje Код novčanih zavoda za 1,16 miliona dinara. Tekući računi filijala su povećani sa 9,97 na 10.41 miliona, a oni osiguravajućih društava su pali sa 3,4 na 2,7 miliona dinara. |

Obrtni kapital je plasiran sigurno; vođeno je računa o podeli rizika i o likviditetu, tako da je interes osiguranika očuvan u najvećoi meri.

Čista dobit je 310 hiljada. Od toga je upotreblieno 65 hiljada za dotacije fondovima, a ostatak od 245 hiljada prenosi se na novi račun.

U upravi su g. g.: d-r Božidar Čerović, pretsednik; Jos. Lukman, potpretsednik; Balaban Emerich, Bek M., Božić d-r Milan, Gergeli Teodor, Hope Ernest, Hribar Ivan, Lukarević Mih., Matfeld Gustav, Maurer Oskar i Spevec d-r Vladimir, članovi. U nadzornom odboru su 2. g.: Rista Ognjanović, Eugen Balog, Marko Bauer, Manojlo Ćelović, d-r Janko Krsnik,

Franjo Knebl i Vitomir Konstantinović. \

RUDNIK »KOSTOLAC«, ĐORĐE VAJFERT A. D., BEOGRAD

Prirodni položaji »Kostolca« čini ga jednim od naših najvažnijih nalazišta uglja. Pored Dunava mi i nemamo rudnika; Vrdnik je dosta daleko od dunavske obale. »Kostolac« je, međutim, uz samu obalu Dunava, odmah ispod ušća Morave. Iz rudnika se vadi lignit vrlo dobrog kvaliteta sa Dprosečno 3000 kalorija koji ie podesan za pogon kaloričnih centrala, za industrijske potrebe, za rečno Drodarstvo itd. Prođa uglja ie većim delom osigurana; pivare, mlinovi i rečno brodarstvo Đorđa Vajferta su glavni potrošači. U samoj firmi

CO не