Народно благостање — додатак

100

va pređe na preradu jute, pošto inače nije bilo moguće zaposliti celu fabriku. . U 1932 god. promet je prema. 1931 god. porastao sa::4,7 mil. din. na 19 mil., usled. preorijentacije proizvodnje. U idućim godinama, kao što ćemo videti, bruto prodaja ne dostiže visinu iz 1931 god., ali i ne zaostaje mnogo iza nje. Godina 1931 pretstavlja prekretnicu u proizvodnii preduzeća a 1935 god. u strukturi pasive kao što možemo videti iz sledećih tablica: |

Račum izravnania Wii | · Aktiva 1932 1934. .... 1985

u hiliadama dinara

Fabrično zemljište 12 12 112 Topliačke jame 189 189. 189 Zgrade 1.551 1.578 1.831 Mašine i vodovod 6.376 6.549 6.832 Industrijski kolosek 62 62 Zaprega 14 14 14 Hartiie od vrednosti — — 163 Gotovina 49 79 115 Dužnici 2.095 1.819 1.334 Zalihe 2977 4.208: 6.950 Prenos gubitka 783 653 512 Gubitak u 1935 god. — — 1.269

Pasiva Glavnica 1.800 1.800 10.800 Amortizacioni fond 406 1.818 2.557 Poverioci 11.258 11.500 5.865 Dobitak 45 142 Zbir bilansa 13.509 15.266 19.222

Račun gubitka i dobitka

Rashod Vrednost utrošene pređe 10.039 11.780 13.180 Plate i nadnice 2.270 2.080 2.188 Materiial za pogon у 1.470 1.528 1.593 Opšti troškovi 597 1210 1.261 Bolesnička blagaina 124 103 10i Osiguranie 13 45 50 Porezi 453 843 716 Amortizacija 297 705 738 Prenos gubitka 783 655 512 Čist dobitak 45 149 ——

Prihod Bruto prihod iutenih fabrikata 15.145 18.365 17.739 Bruto prihod od kudelie 163 78 704 Prihod od dretve — — 4

1 Prihod od stanova za nameštenike — — 6 Prihod od zemljišta — — 7

Proviziia od ijutene i kud. robe — — 63 Kamate hartije od vrednosti — — 1.6 Gubitak iz ranijih godina 783 654 512 Gubitak u 1935 god. — — 1.268 Zbir prihoda ili rashoda 16.000 19.089 '20.342

U 1934 godini preduzeće je radilo pretežno tuđim kapitalom. U 19935 to prestaje; glavnica se podeseterostručila, sa 1,8 mil. din. na 10,8 mil. Poverioci se u isto vreme smanjuju sa 11,5 mil. na 5,8 mil. Obrtni kapital se u 1935. god. povećao za 4 mil. prema 1934 god., sa 15 mil. din. na 19 mil. dinara. Povećanjiem kapitala ie odnos između sopstvenih i tudih sretstava potpuno izmenjen. U 1934 god. sopstvena sretstva bila su svega 16% tuđih; u 1935. god., međutim, tuđa sretstva iznose 54%. sopstvenih. lako dugovi Jute i konoplje nisu takve prirode da bi mogli pretstavliati opasnost za preduzeće, solidni temeli, dobijen povećaniem glavnice, doOZYVOljava upravi dalie proširenje delatnosti.

Stalno. povećavanje pozicije mašina i vodovoda sa 6,8mil. u 1932 god. na 6,5 mil. u 1934 god. i 68 mil. u (935) pokazuje da prelaz na fabrikaciju 'jutenih proizvoda iziskuje prilične investicije. Bile su potrebne i nove zgrade, što se vidi iz povećanja te pozicile sa 1,5 mil. na 1,8 mil. dinara. Topliačke jame, potrebne za 'preradu kudelje, navedene su u bilansu nepromenjeno sa 189 hilj: din., a fabrično zemljište sa 12 hilj. i zaprega sa 14 hili. dinara. Hartije od vrednosti prvi put ove godine se pojavljuju u aktivi, sa 1693 hilj. din. »Juta ı konoplja a. d.« u' sve većoi meri prilazi liferaciji državnim i samoupravnim ustanovama i zbog toga Su јој potrebne državne hartiie od vrednosti, za kaucije. Iz ranijih godina, kada je fabrika kupovala sirovu kudelju za preradu u Drvoi fazi i Za izVOZ, preostala- je još dosta velika pozicilz dužnika, najvećim delom zamrznuta, pošto se radilo uglavnom: o preduimovima na kudelju. Stalno smanjivanie ove pozicije sa 9 mil. u 1932 god. na 1,8 mil: u 1934 i 1,3 mil. u 1935. god. dozvoliava zaključak da ie preduzeće uspelo да парјан јеdan deo ovih zamrznutih potraživania. Pozicija dužnika od 1,3 mil. nile previsoka prema godišniem prometu od 18 mil. din. za poslednje dve godine. Najveći porast pokazuiu u 1935. godini zalihe. Skoro celo povećanje obrtnog kapitala investirano je u sirovine, polufabrikate i ostali materijal. Zalihe iznose 6,9 mil. din. u 1935. god. prema 4,2 mil. u 1934 god. ı sastoie se: od sirove jute u vrednosti od 2,7 mil., jutene pređe 3 mil., jutenih fabrikata 538 hili., vreća za ambalažu 92 hili., dretve 154 hili., materijala za pogon 429 Bili. i užarile 9 hili. din. Eabrika ie u prošloi codini obratila glavnu pažniu na to da sebi osigura potrebne sirovine, što ie, s obzirom na postojeće teškoće oko snabdevanja sirovinama 1 na eventualno moguće nove, svakako najhitnii zadatak. I rentabilite} samog preduzeća је podređen tom cilju. Gubitak od 1,9 mil. u 1935 god. vrlo lako može u idućoj godini da se pretvori u dobitak, ako tendencija poskupljenja sirovina DOtraje ili ako se pooštre teškoće oko plaćania inostranstvu.

Iz vrlo preglednog računa dobitka i gubitka vidi se da se obim proizvodnje povećao prema ranijim godinama. Тако vrednost utrošene pređe raste sa 10 mil. u 1932 god. na 1157 mil. u 1934 god. i 13 mil. u 1935 god. Plate i nadnice neznatno rastu u 1935 god. prema prethodnoi za 100 hili. din. na 2,1 mil. Materijal za pogon i opšti troškovi su skoro nepromenjeni sa 1,5 mil. i 1,2 mil. din. Iz kretanja troškova izlazi da se preduzeće nalazi u granicama optimalnog zaposlenia, pošto su fiksni troškovi ostali skoro nepromenieni, dok je izrazito proporcionalni faktor troškova, sirovine, DOrastao za blizu 20%. Amortizacioni fond povećao se Za 738 hili. din. na 2,5 mil. din. u 1935 god. Više nego četvrtina investicija pokriveno je amortizacionim fondom. Bruto prihodi povećali su se za svega 200 hili. din. na 18,56 mil. din. u 1935 god. Naiveći deo otpada na bruto prihod jutenih fabrikata i to 17,7 mil. din. Bruto prihod od kudeljie porastao је за 78 hili. din. na 704 hili. Proizvodnia kudelie ie u 1935 год. роrasla. Bruto prihod se prema prethodnoi godini skoro udesetorostručio, usled pobolišanija koniunkture kudelie. Gubitak u 1935 god. od 1,2 mil. nastao ie zbog povećania cene Sirovina s jedne i pada cena gotove robe u zemlji s druge strane. Što se dalieg skoka sirovina tiče, fabrika može mirno da gleda na dalii razvoi događaja, pošto se osigurala u dovolinoi meri potrebnom robom. Sa gubitkom iz ranijih godina celokupni gubitak, koji će se u iđućim godinama amortizovati, iznosi 1,8 mil. din. Niie ni malo iskliučeno da će sadašnje velike zalihe doprineti vrlo brzom eliminisanju te DOZIicije.

Članovi upravnog odbora »Juta i konoplia a. d.« su с. о: Фет Мтко 2Хогс, wpretsednik; d-r Ernst Geiringet, Drag: M. Stojadinović, Aleks. K. Daskalović, Viktor M. Wickerhauser i Robert von Kronholz. U nadzornom odboru su 2. S. Dušanek Emil, Stanko Lazić i Maks Horovitz.

SVA