Народно благостање — додатак

гије, да је obustavljeno sužavanje poslovnog volumena i da -su se prilike normalizovale. U aktivi inamo samo četiri manje „promene, i to: porast dužnika za 100 hiliada, smanjenje zajmova na zaloge za 489 hiljade, opadanje eskonta za 668 hi„ljada i smanjenje. gotovine za 150 hiljada. у

Ulozi na štednju su opali za 517 hiljada, a poverioci "та 118 hiljada .dinara. Nasuprot tome porasla je razna pasiva | za-999 hiliada, a reeskont za 22 hiljade dinara. Odnos između :sopstvenih i tuđih sredstava је neobično povoljan, pošto na „sopstvena. sredstva otpada 9,5 miliona, a na tuđa 7,2 miliona „dinara.

Bančina uprava je uspela da sačuva zavodu likvidnost :i da obezbedi njegovu imovinu. Ali se O rentabilitetu rada, iz. poimljivih razloga, ne može govoriti. Smanjenje obrtnog "kapitala i obaranje aktivne kamatne stope izazvali su osetno „opadanje prihoda. Sa 2,86 miliona u 1931 oni su pali na samih 999 hiliada u 1935 godini. lako se uprava svim silama “trudila da i rashode dovede u sklad s prihodima, трак јој 10 =nije pošlo sasvim za rukom, jer mnogi rashodi i nisu zavisili :od njene volje.

Višak prihoda nad rashodima u 1935 veći je za oko 20 "hiljada nego u prethodnoi godini i iznosi 189 hiliada. Od toga ie dotirano 9 hiliada penzionom fondu, 179 hiljada upotreb“ljeno je za otpis nenaplativih potraživanja, a ostatak od 0,5 "hiljada prenet je na novi račun.

U upravi se nalaze sledeća gospoda: Živko St. Rajević, pretsednik; H. Drag. Patrnogić, potpretsednik; H. Ljuba Pa-trnogić, Trifun J. Čukić, Mihailo Patrnogić i Damnjan Gafalejić, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Arsenije Martinović, Đorđe M. Ćićarić, Aleksa Ćamilović i Dušan Ne“kić. Direkcija: g. g. Mihailo Patrnogić i Svetolik Jakovljević.

СРПСКА ПРИВРЕДНА БАНКА Д. Д., ЗАГРЕБ

Искуство је показало да су се у тешким годинама наше банкарске кризе знатно боље одржали поједини мали новчани заводи него многе веће банке. Пре свега, мањим заводима је врло често било много лакше да сузебијају кризу поверења, јер је постојао и лични контакт између банчине управе и улагача, Код Српске привредне банке у Загребу играо је извесну улогу и један други моменат. Наиме, она је увек посвећивала велику пажњу "зајмовима на ручни залог, а познато је да је ова врста пласмана необично ликвидна, јер се после истека одреЂеног рока банка може наплатити и продајом заложених ствари. M остали банчини пласмани претстављали су максимум сигурности и ликвидности, тако да се Банка вије морала уопште служити заштитом, а крајем 1932 „одлив улога био је готово сасвим престао.

Међутим, у току последње две године улози су опет почели да опадају. Са 2,95: милиона у 1983 они су смањени сна 2,58 милиона крајем 1934 и на 1,87 милиона крајем 1985 године. Стварни разлог овом одливу улога није у не ком неповерењу улагача: према Српској привредној банци, "већ је последица законског максимирања каматних стопа. Познато је да су мањи заводи најчешће привлачили улоге одобравањем нешто веће камате. Сада им је та могућност одузета, па штедише радије односе свој новац у државне и самоуправне заводе, или га пласирају непо„средно у послове од којих очекују да ће им обезбедити "повољније укамаћење.

У вези с тим остају без потребних кредита и мањи "привредници који се, као што је познато, тешко могу ослонити на велике заводе. Према томе, ако се стоји на кстановишту да је за редовно функционисање свих грана

99.

привреде потребно, да у кредитној. организацији остану и средњи или мањи приватни новчани заводи, онда им треба реформом одредаба о максимирању каматних стопа дати могућност опстанка и рада.

Биланси Српске привредне банке за четири последње године овако изгледају : | |

Актива 1982 1933 1934 1935 у хиљадама динара Готовина 265 331 213 87 Ефекти 50 26 44 41 Менице 3.131 2.995 3.038 2.930 Зајмови на ручни залог 2.591 2.800 2.657 2.957 Дужници 1.510 1.056 724 596 Разна актива — — — 932 Пасива Главница 3.500 3.500 3.500 3.500 Резерве 349 393 400 411 Улози 3.168 2.950 2.583 1.872 Повериоци 131 126 160 851 Реесконт 410 350 149 100 EEE == 40

Разна пасива

Добитак 79 8 11 9 Збир биланса 11550 11.342 10.817 – 10.682

Збир биланса крајем 1985 износи 10,68 милиона према 10,81 милиона у 1984. Као што се види, смањење је незнатно, упркос свим тешкоћама. Улози су пали за 700 хиљада, али је то потпуно компензирано порастом повериоца, који крајем 1935 износе 851 хиљаду према 160 хиљада у претходној години. Других промена у пасиви готово и нема. Једино треба напоменути да је Банка добровољно смањила реесконт са 149 хиљада У 1934 на 100 хиљада у 1985. На тај начин реесконт износи данас само четврти део онога што је износио у 1932, а осамнаести део од износа искоришћеног у 1929 години.

У активи видимо да су зајмови на ручни залог по: расли за 300 хиљада и крајем 1985 износе 2,95 милиона. По прилици исто толико је отпадало и на есконт меница, који је према претходној години смањен за 100 хиљада. И дужници су опали за 128 хиљада, са 7254 на 596 хиљада динара. Готовина износи 87 хиљада према 9213 хиљада У претходној години.

Мако су режијски трошкови сведени на најмању меру, ипак чисти добитак износи само 9 хиљада, тако да се дивиденда не може ни ове године платити.

У управи су г.г.: Јован Максимовић, претседник, Спасо Узелац, потпретседник; Илија Дучић, Драгутин Јаук, Андро Калајзић, Илија Радић, Ђуро Вранешић, Иво Вранешић, чланови. У надзорном одбору налазе се го спода: Јован Теодоровић, Константин Југовић, Божа Медаковић и д-р Данило Стојсављевић. Директор је г. Ђуро Микашиновић.

JUTA I KONOPLJA A. D., BEOGRAD

Firma »Juta i konoplja a. d.« u Beogradu osnovana je 1930 god. Njeno fabrično preduzeće, pak, u Bačkoj Palanci iedno je od najstarijih u državi, osnovano je 1884 godine kao akcionarsko društvo Braće Mihels. Fabrika je jedna od najvećih na teritoriji Vojvodine. Do 1930 prerađivala је 15ključivo kudelju, sirovinu koja se proizvodi u naibližoi okolini. Kriza kudelje i njenih izrađevina koja je došla do izražaja u periodu 1928—1931, bila je neposredan povod da чрга-