Народно благостање — додатак

98

ma 5.2 mil. i 3.6 mil. u. prethodnim godinama. Cene uglja

smaniile su se kod svih rudnika a i proizvedena količina је manja tako da to objašnjava pad prihoda. Prihodi brodarstva neznatni sa 34 hili. prema 13 hilj. din. u 1934 god. Brodarstvo služi rudniku pa je svejedno da li se određuje inter"па visina prevoznih troškova tako da se dobitak pokaže kod rudnika ili kod brodarstva. Ne bi bila ta okolnost sporedna samo „u slučaju, ako bi se želelo pomoću postignutog rezultata pojedinih grana kontrolisati njihov efekat u interesu celokupnog preduzeća. Od ostalih poslovnih grana svIšili su poslovnu godinu sa dobitkom mlin od 7 hili. din. prema 4 hilj. u prethodnoj godini i ekonomija od 30 hili. din. prema gubitku od 15 hili.; dok je na kamenolomu izgubljeno 152 bili. dinara. - i

Opšti troškovi iznosili su 3.98 mil. din. prema 4.74 mil. u 1934 g. Smanjenje je prouzrokovano i suženjiem obima proizvodnje, ali glavni razlog je racionalizacija proizvodnje i planski rad sa ciliem sniženja troškova.

Čista dobit preduzeća u 19835. godini bila je 64 hilj. din. koja je po odbitku od 2%, rezervnom fondu, prema pTraVilima, u visini od 62.8 hilji. din., dodata ranijim dobitcima. Dobitak od 504 hilj., koji je prenet na novi račun, a sastoji se iz ranilh dobitaka u ukupnom iznosu od 448 hili. i.od dobitka u 1935 g., stajaće na raspoloženju upravi da са ироtrebi po svom nahođeniu za vanredne otpise bilo inventara bilo sumnjivih potraživanja.

U upravnom odboru rudnika »Kostolac« nalaze se sledeća gospoda: Đorđe Vaifert, pretsednik: d-r Dragutin KK. Protić, d-r Ferdinand Gramberg i Herman Gramberg.

U nadzornom odboru su gospoda: Rudolf Pilc, pretsednik; Milan Parivodić, i Oto Vaifert. Direktor preduzeća je g. Živ. Đ. Nešić.

BANKA »STARA SRBIJA«, SKOPLJE

U našim ranijim analizama banke »Stara Srbija«, koja je osnovana 1923 godine, ukazali smo na njen specijalan položaj. Niu nisu osnovali privatni interesenti, već nekoliko novčanih zavoda 17 starosrbijanskih varoši Peć, Prizren, Vučitrn, Priština, Uroševac, Gnjilane i Kosovska Mitrovica. Odnosnim zavodima, koji su i jedini akcionari Banke »Stara Srbija«, bilo je potrebno da podržavaju sa Skopljem najuže bankarsko-poslovne veze. Umesto da rade sa postojećim skopljanskim bankama ili da osnuju nezavisno jedan od drugoga sopstvene filijale, ti su zavodi na inicijativu Pećske trgovačko-industrijske banke u Peći i Prizrenske banke u Prizrenu zajednički osnovali Banku »Stara Srbija«, koja za njih obavlja sve bankarsko-poslovne operacije i zastupa njihove interese na skopljanskom tržištu. Na taj način stvorile su sebi ove banke — osnivači jednu dragocenu krovnu organizaciju, a Banka »Stara Srbija« dobila je jedno zaleđe koje znatno povećava njen kreditni i poslovni kapacitet.

Banka »Stara Srbija« nije se nikako koristila zaštitom, te je u svakom momentu bez ikakvih teškoća i otkaznih rokova odgovarala svima zahtevima svojih ulagača i poverilaca. Međutim, jasno je da u godinama teške bankarske krize ni njeno poslovanje nije moglo da bude sasvim normalno. Opadanje obrtnog kapitala, stalno smanjivanje plasmana i neprestano zakonsko kresanje aktivne kamatne stope neizbežno su morali dovesti do znatnog smanjenja prihoda. Zbog toga je u toku poslednje četiri godine i čista dobit bila neznatna, iako su sve režije svedene na naimanju meru. Na suprot tome čista dobit je još u 1931 iznosila 480 hiliada, a u 1999, dok je glavnica iznosila 6 miliona, bila je 600 hiljada dinara.

_ Kod izvesnih novčanih zavoda u prestonici i u zapadnim delovima države primećeno je u toku 1935 osetno ро-

bolišanje. Međutim, kod ogromne većine zavoda u južnim

delovima države, situacija se jedva promenila. Novi ulozi priticali su uglavnom samo državnim, samoupravnim i privilegovanim zavodima. Novi krediti su nerado otvarani, delom i zbog toga što su pojedini privredni redovi često iznosili traženja da se zakonska zaštita plaćania dugova protegne i na njih. Inače, i cela 1935 godina protekla je u iščekivanju pravilnog i konačnog rešenja pitanja zemljoradničkih dugova.

Zbog toga je i Banka »Stara Srbija« bila prinuđena da

svede svoju aktivnost na otpravljanje tekućih poslova, na postepeno realizovanje svog plasmana i uporedno smanjenje

· obaveza. Otkazi kredita vršeni su obazrivo, jer Banka' nije

htela da dovede svoje komitente u težak položaj.

Promene u bilansnim pozicijama u toku prošle godine su neznatne, kao što se to vidi iz sledeće tablice:

Račun izravnania

Aktiva 1932 | 1933. | 19034. 1035 u hiljadama dinara

Blagajna 1.271 1.390 796 643 Dužnici 5.453 5:131 4.821 4.919 Menice 8.281 6.819. 6.723 6.055 Zaimovi na zaloge 422 381 200 157 Hartije od vrednosti 1.221 1:194 1.196 1.207 Vrednost rezervnog fonda 1.200 1.200 1.200 1.200 Nepokretnosti 2.250 1.750 1.700 1.700 Nameštai i pribor 114 100 90 90 Garantije i razna aktiva 27.599 „27.959 26.138 23.665

Рачтуа Glavnica 8.000 8.000 8000 8.000 Rezervni fondovi 2.000 1.500 1.500 1.500 Penzioni fond 190. ЈЕ. 220 | 250 Роуепос! 3.908 3.385 9.980 2.162 Reeskont 91370 2010 1.898 1920 Ulozi na štedniu 2.831 1.947 2.033 1.516 Nepodignuta dividenda 480 480 480 480 Razna pasiva 496 888 700 929 Zbir bilansa 47.747 45.924 „49.86 39.636 Obrtni kapital 20.214 18.491 17148 16:738

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata 809 596 418 343 Troškovi i porezi 934 549 521 397 Otpisi 417 362 158 179 Dotaćije · 150 12 10 9 Čista dobit 0.7 0.4 1 0.5

Prihodi Kamata 1.625 1.150 904 696 Provizije 346 149 38 = Razni prihodi 99 49 5 42 Od efekata 100 16 13 13 Od nepokretnosti 140 16 148 161 Napl. otp. potraživanja = = | — 16 Zbir prihoda ili rashoda 2911 „1.510 1109 999

Obrtni kapital bančin iznosi 16,7 miliona prema 17,1

miliona dinara u 1934. Bilans za prošlu godinu pokazuje, da-