Народно благостање — додатак
poslovni višak u 1935: iznosi 4,43 milina. Od toga le upotreblieno 3. miliona 613 hiliada za otpis starih nenaplativih potraživanja, a ostatak od 817 hiliada prenosi se na novi račun. ____Opšte jugoslovensko bankaisko društvo ima svoje zavode u Beogradu i Zagrebu i filijale u Ljubliani i Novom Sadu | U upravnom odboru su gospoda: Pol Ramlo, potpretsednik; Vladimir Arko, d-r Ivo Benković, Nikola Berković, Oto Frojnd, Rober Ged, Vladimir R. Gođevac, Edmon Goldšmit, d-r Vasilije I. Jovanović, d-r Milan Marić, d-r Emil Miler, d-r Ivan Ribar i Alfred Švarc, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Pavle V. Mijatović, pretsednik; d-r Adolf Kanic, Jovan D. Krsmanović, Nikola Naiman i Georg Tengler, članovi.
TRGOVAČKI FOND I NJEGOVA HIPOTEKARNA BANKA, BEOGRAD
U našim ranijim analizama detalino smo izložili cilj i razvitak i osobenosti Trgovačkogz fonda i njegove hipotekarne banke, pa smatramo da će ovoga puta biti dovolina i kratka rekapitulaciia. Trgovački fond je osnovan pre ravno irideset i dve godine od strane beogradskih trgovaca i trg. pomoćnika, sa ciliem da obezbedi penzile članovima odnosno njihovim porodicama za slučaj iznemoglosti, starosti i smrti. Uobičajeno je da se kapitali ovakvih ustanova — fondova — daju na priplod novčanim zavodima, najčešće javnopravnim, ili da se plasiraju u pupilarno sigurne hartile od vrednosti. Beogradski trgovci su smatrali da kapital svog penzionog fonda mogu da oplođavaju poslovno, a ne rentijerski. Izabran je bankarski posao, i to hipotekarni — Као najsigurniji. Na taj način je stvorena jedna specijalna hipotekarna ustanova, koja je danas, pored Državne hipotekarne banke, naiveća ove vrste u našoj zemlji.
Broino stanje članova fonda iznosilo je krajem 1934 godine 1816; u toku 19935 pristupilo je 30 novih članova, čime se broj popeo na 1846 članova. Zatim je u toku godine 10 članova izgubilo pravo na dalje ulaganje a potpuno je isplaćen članski ulog 5 članova, tako da ih je krajem godine ostalo 1831. Меди т, 291 član prima već penziju, a 546 članova nije više obavezno na ulaganje. Na taj način ostaju 994 aktivna člana ulagača, čije mesečne uplate variraju između 10 i 5000 dinara. Suma uloga koji će se primiti u toku 1936 od ovih članova izneće 5,5 miliona.
Poslovanje u 1995 bilo ie neobično povolino, kao što se to vidi iz sledeće tablice, u kojoj smo uporedili glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine.
Račun izravnania
Aktiva 1932 1988 1934 1985 | u hiljadama dinara Blagajna i žiro 3.457 3.469 7.431 2.160 Blag. zapisi Min. fin. — — 8.057 21.100 Кга!к. тајт. па перокг. 107.134 112.814 110.674 111.185 Dugor. zajm. na nepokr. 1.417 1.301 956 29 Zajm. na hart. od vred, 3.644 2.716 2.433 7.204 Zajmovi po tek. rač. = БЕН == 6.599 МероКге този 21990, || 1498 2.108. – 1.875 Pokretnosti 213 189 173 160 Vredn. gar. fonda 1.590) | 2165. 2651 4.064 Razna aktiva · 288 1925 915 130 Ostave . 117.291 120.638 121.781 146.678 Garancije 152.123. 163.690 170.059 183.301 Depo banč. akcepata 1.000 1.000 1.000 1.000 .
109
'Pasiva | j 3 Glavnica 65.106. . 75.915: 86.960: 97.243 Fondovi 3.702 4.848... 5.974, | 7417 Ulozi na štednju 38.891 40.013. 38.363. 38.122 Poverioci 9.309 1.020 — 6.592 Potraž. državno 235 31 326 375 Prenosna kamata ; 1.688 1.773 2.205 3.074 Prenosna zakupnina — — — 22 Тапи јета 562 473 399 316 Razna pasiva 363 854 549 1.347 Zbir bilansa 390.312 409.537 427.539 485.486 Obrtni kapital 119.808 125.209 132.048 154.507
Pada u oči naglo povećanje glavnice, sa 65 miliona u 1932 na 97 miliona u 1935. Glavnica je promenljiva. Ona ie u stvari zbir ukapitalisanih uloga članova. Џ 1985 je naplaćeno. na ime članskog uloga 5,23 miliona, a iz čistog dobitka je izdvojena suma od 6,8 miliona kao 8% ukamaćenje glavnice u njenom iznosu na dan 31 decembra 1934. Posle odbitka iznosa za odobrene penzije od 1,5 miliona i iznosa od 428 hiliada za ugašene uloge, ukupni porast glavnice u 1935 iznosi per saldo 10,28 miliona. Rezervni fondovi su takođe porasli sa 5,97 na 7.4. miliona, tako da su ukupna bančina sopstvena sretstva krajem 1935 godine dostigla iznos od 104,66 miliona dinara. Time ie Hipotekarna banka trgovačkog fonda došla u red naših naivećih banaka. i
Kod uloga na štednju, koji su krajem 1995 iskazani sa 38,12 miliona, promene su relativno neznatne. U toku godine je primljeno 27.5 miliona, a isplaćeno ukupno 27.7 miliona. Prema tome ulozi na štednju smanjeni su u 1935 za 221 hiliadu dinara. Ulagačima ie plaćena kamata od prosečno 4,5%, a od januara 1936 za sve uloge na štednju važi kamatna stopa od 4%.
U bilansu za 1984 godinu pozicila »Poverioci« nije uopšte postojala, a prošle godine je iskazana sa 6,59 miliona. Uprava napominje u svom izveštaju da je u prvom polgođu 1995 tražnia za novim hipotekarnim zajmovima bila nešto slabija, tako da se u taj posao nije mogla plasirati sva гаspoloživa gotovina. Zbog toga se u pojačanoij meri pristupilo eskontovanju blagajničkih zapisa Ministarstva finansiia i odobravanju kredita na hartije od vrednosti i po tekućem računu. Pošto se ovaj posao pokazao kao vrlo siguran i Uunosan, banka je u septembru 19935 počela da iskorišćava 1 Кгеdite koji su nioj odobreni.
Prenosna kamata, koja pretstavlja već zarađenu dobit za sledeću godinu, dostigla je rekordnu visinu od 3,07 miliona, prema 2,2 miliona u 1934. Time bi se bančina glavnica mogla već sada ukamatiti sa 3%. Kod ostalih pozicija u pasivi promene su prema prethodnoj godini neznatne. Treba jedino spomenuti da je razna pasiva porasla sa 549 hiljada па 1.34 miliona.
Ukupni obrtni kapital bančin povećan je u 1935 ха 22,5 miliona, sa 132 na 154.5 miliona dinara.
Najveći deo obrinog kapitala (79%. odnosno 111,18 miliona dinara) plasiran je u kratkoročne zaimove na nepokretnosti. Prema 1984 ova je pozicija ostala gotovo nepromenjena. To su krediti koje banka daje za zidanie zgrada. Kad dužnik dovrši zgradu i sve formalnosti, obraća se Državnoj hipotekarnoj banci za dugoročni kredit kojim isplaćuje svoi dug kod Trgovačkog fonda. Za Hipotekarnu banku trgovačkog fonda posao je potpuno siguran, pošto ona odobrava kredit samo na prva mesta i to u ograničenom iznosu.
Dugoročne zajmove na nepokretnosti Banka je i ranije odobravala samo u neznatnoi meri. Prošle godine oni su svedeni od 546 hiliada na ciglo 99 hiliada dinara. Međutim, zajmovi na hartije od vrednosti su povećani sa 2,43 па 7.2