Народно благостање — додатак
108
s tim doneta je na godišnjem zboru od 11 avgusta 1934 одluka, da se glavnica snizi od 100 na.60 miliona. Ovako dobiiena razlika od 40 miliona upotrebljena je za stvaranje specijalne rezerve, koja se ne unosi u bilans, već se даје и
ruke upravi. Od ove rezerve upotrebljeno je u 1934 godini .,
13 miliona, a ostatak od 27 miliona ostaje kao rezerva Za eventualne buduće gubitke. j : :
Sledeća tablica može dobro da nam posluži Za осећи :-
bančinog poslovania u 1935 i razvitka u toku poslednje četiri godine:
Račun izravnania
Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara Blagajna 53.399 79.137 72.516 86.408 Menice 55.141 49.750 49.405 · 38.463 Dužnici 208.365 196.862 168.302 · 174.749 Hart. od vrednosti 5.852 5.253 6.673 18.934 Nepokretnosti 20.168 20.609 20.896 20.811 Prelazni račun 2.002 409 349 .630 Саг, akreditivi itd. 48.733 45.292 65.760 60.497 Pasiva Glavnica 100.000 100.000 60.000 60.000 Red. rez. fond 27.568 15.000 15.000 15.000
39.054 „ 41589 54973 „#7496 97.780. 114606 1IG518 190.539
Ulozi na knjižice Ulozi po tek. rač.
Poverioci 149.335 79.384 71.578 53.912 Reeskont — 807 — Gar., akreditivi itd. 48.733 45.292 65.760 60.497 Prenos dobiti iz ran. god. 598 704 638 770 Dobit tek. god. 5.771 6.090 4.424 3.659 Ostatak dobiti posle otpisa 704 638 770 817 Zbir bilansa 393.660 „397.312 383.901 400.485
Račun gubitka i dobitka
Rashodi
Kamate Plate i troškovi
12.840 11.799 10.817 9.761 12.008 10.715 10.660 10.548 1.280 1.284 1.398 1.195
Porezi Otpis nenapl. potraž. · 4.239 16.807 16.422 3.618 OtpiS lat. reZeDVi — 5.330 ___ | Otpis kurs. razl. efekata 1.425 475 869 Otpis kurs. razl. deviza — 1.442 — Višak kao dobit 704 638 770 817 Prihodi Prenos dobiti 598 704 638 770 Kamata 93.700 20.975 19.934 18.288 Provizije i raz. prih. 7.498 8.221 6.672 6.186 Đrih. od nepokretnosti 696 693 688 690 Prenos iz spec. rezerve —- ___ , 18.000 = Prenos iz red. rez. fonda — 12.568 — 5.330 5 =
Upotrebli. latentna rez. Zbir prihoda ili rashoda 92.492 48.491 40.933 25.934
Zavod u svom današnjem obliku nastao je aprila 1928, ikada su zagrebački i beogradski filijali Wiener Bank-Vereina az učešće domaćih kapitalista i oslonom na inostrane protektore (u prvom redu Banque Belge pour PEtranger) osno:
vali novo bankarsko društvo, koje je već prilikom osnivanja snabdeveno ogromnim sopstvenim sredstvima od 125 miliona (od čega je bila Plavnica “100 miliona, a rezerve 25 miliona dinara). . Zbog vrlo povolinog poslovnog razvoja zbir bilansa je porastao do kraja 1929 godine na 602 miliona. Priliv kapitala u 1999 i 1930 bio je toliki, da ga zavod nije mogao da plasira u zemlji, već ie jedan deo od toga upotreblien „za isplatu stranih poverilaca, tako da- krajem 1930 i zbir bilansa pada
"па 540 miliona. Kao što je već spomenuto, u 1991 i 19932 go-
dini dolazi do izvesnog odliva uloga. Sasvim obrnuto tome poverioci ostaju gotovo nepromenjeni, odnosno u 1981 padaju sa 165 na 164 miliona, a do kraja 1932 godine na 149 miliona. Tu se pokazalo koliko je korisno po banku imati
јаке patronizirajuće zavode na strani. Oni su stajali u rezervi
za slučaj da odliv domaćih kapitala uzme razmere koje
:banka ne bi mogla da podnese bez jačeg ograničavanja 5уо-
jih plasmana. Pošto je'u toku poslednje tri godine priliv uloga bio znatan, a ije, bilo moguće plasirati sva raspolo-
živa sredstva u poslove koji-se lako mogu: likvidirati ili mo-·
bilizovati, »poverioci« su reducirani sa 149,93 miliona u 1932
na 71,5 miliona u 1934. Ova pozicija, u kojoji su ukliučene i
bančine obaveze u stranim devizama, smanjena ie prošle godine za daljih 18 miliona — na 59,2 miliona, delom zbog izvršenih otplata, a delom usled promene nekih deviznih kurseva. i
Reeskontni kredit kod Narodne banke ije slabo iskorišćavan, odnosno čedni iznosi koji su se javliali u 1931 i 1935 u celosti su isplaćeni.
Kod bančinih sopstvenih sredstava u prošloi godini nije bilo promena. Glavnica iznosi 60 miliona, a redovni rezervni fond 15 miliona dinara. ; |
Interesantne su i strukturelne promene u aktivi. Već je spomenuto veliko uvećanje blagajničkog stanja. Dužnici po tekućem računu su porasli sa 168,3 na 174,7 miliona. Bančin
portfeli menica smanjio se u 1935 godini za 11 miliona, sa
49,4 na 38,4 miliona. Bančina uprava to objašniava time »što gotovo i nema pravih trgovačkih menica, koje ioš nisu dovoljno uobičajene u našoi zemlji kao sredstvo za dobivanie kredita«. Inače, banka stalno radi na konsolidovanju i Dpostepenoj likvidaciji starih računa pogođenih posledicama Dprivredne depresije, a nove kredite odobrava samo, ako su zaista sasvim kratkoročni i potpuno sigurni.
Nepokretnosti iznose 20,8 miliona i ostale . su gotovo nepromeniene. Međutim, hartije od vrednosti pokazuju znatniji porast. Sa 6,67 miliona u 1934 one su povećane na 18,93 miliona u 1935 godini, delom zbog povećanja ђапапог р1а5mana u državnim hartijama od vrednosti, a poglavito zbog toga što је Opšte jugoslovensko bankarsko društvo učestvovalo kod upisa nove emisije akcija »Slaveks« d. d. za šumsku industriju, posle uspešne rekonstrukcije tog preduzeća koja je izvršena bančinom potporom.
Račun gubitka i dobitka pokazuje 5 ijedne strane malo smanjenje izdataka, a s druge strane osetnile sniženje zarade od kamata, provizija i raznih prihoda. Porezi, plate i troškovi ostali su gotovo nepromenjeni, a pasivna kamata iznosi 9,7 miliona prema 10,8 miliona u prethodnoi godini. Na ime aktivne kamate naplaćeno „je 18,3 miliona odnosno za 1,65 miliona manje nego u 1934. Provizilie i razni prihodi takođe su. manji. za oko 500 hiliada i iznose 6,18 miliona. U ovom sniženju prihoda odrazuje se žrtva koju banci nalaže održavanie velike likvidnosti, a jednim delom to ie posledica smanjenog deviznog poslovanja zbog klirinških ugovora, skučenog obima berzanskih. operacija i opšteg sniženia kamatnih stopa i bankarskih provizija.
Čisti poslovni višak u 1935 iznosi 3 miliona 659 hiliada prema 4,49 miliona u 1934. Sa prenosom iz prethodne godine
a