Народно благостање — додатак

АНАЛИЗА

БИЛАНС

Додатан „Народном Благостању““

БРОЈ 26

БЕОГРАД, 27. ЈУНИ 1936.

Садржај:

Francusko-srpska banka, Paris—Beograd Izvozna banka, Beograd »

Друштво за електротехнику и фабрика кабела а. д.

FRANCUSKO-SRPSKA BANKA, PARIS-BEOGRAD

Kada se pojavila prva panika ulagača kod nas, u jesen 1931 godine, uprava Francusko-srpske banke je naredila sVOim fililalama da bez odugovlačenja i bez pitania isplaćuju svaki zatraženi iznos. Od 21 septembra do 31 oktobra 1931 godine, dakle za vreme od 6 nedelja, banka је bez ikakvih teškoća isplatila 24% svih tuđih sredstava, ali je time odmah u početku presekla navalu ulagača i uspostavila poverenje, koje je inače bez ikakvog opravdanog razloga bilo pokolebano, ier se i u širim krugovima znalo za nieno јако

. zaleđe i ogromni likviditet nienih kratkoročnih plasmana.

U novembru 1931 zabeležen ie opet priliv uloga, ali u 1932, u vezi sa Uredbom o zaštiti zemlioradnika, dolazi do nove navale ulagača, koja ie takođe odmah suzbijena održavanjem visokog likviditeta i isplatom svakog zatraženog iznosa. Blagodareći tome, kod Francusko-srpske banke prilike su se u celosti normalizovale već u drugoi polovini 1992 godine. U 1933 i 1934 ulozi pokazuju već znatno povećanje. Ceo obim tog povećanja ne može se videti iz bilansa. Naime, sedište Francusko-srpske banke nalazi se u Parizu, i pošto podleži francuskom zakonu, ona bilansira u francuskim francima, a ne u dinarima. Do kraja 1933. dinari su preračunavani u franke po stabilizacionom kursu dinara. Posle zvaničnog pada kursa dinara i dodavanja »prima« od 28,5%, Francuskosrpska banka preračunava dinare u franke sa »pertom« od oko 23%, što odgovara našem primu od 28,5%. Ako se to uzme u obzir, vidi se da su ulozi u 1934 godini, iako su bilansirani sa nešto maniim iznosom nego u 19833, stvarno porasli za preko 20%. Odnosno porast uloga i pasivnih tekućih računa iznosi u 1933 oko 35 miliona dinara, a u 1984 oko 70 miliona dinara. |

Razvitak bančinih poslova u 1935 naibolie se može Videti iz sledeće tablice u kojoj smo uporedili glavne bilansne pozicije za četiri poslednie godine.

5 Račun izravnanja Aktiva

1932 1933 1934 1935 u hiliadama franc. franaka

Blag. i potraž. kod ban. 29370 32451 34.009 39.408. Korespondenti i repor 3.410 6.886 6.913 1.381 Menice | 20089 28.365 27.928 — 20.089 Tekući računi 65.040)! 70:063 ~ 70:483, 65.795 Hartiie od vrednosti 9.593 9.264 1.249 3.477 Učešća — 6.098 5.929 — Nepokretnosti i inyentar 3.686 3.919 9.161 8.702

ГОДИНА Vil. Garantije 22.116 12.366 7.497 7.754 Razno 668 930 988 1.067 Pasiva Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezerve 658 715 1.027 1.310 Čekovi 1.129 1.445 5.923 4.215 Kuponi domicilironi 414. 4.378 1.512 1.638 Tek. računi i ulozi 106.150. 190.957 · 119.434. 109:408 Сагап је 22.116 12.366 7.497 7.754 Razna pasiva 1.782 1.493 1.647 1.719 Dobit 1.646 1.820 1.188 1.509 Zbir bilansa 153.805. 162475, 158.229 147.548 Podela dobiti Dividenda 1.000 1.000 — Dotacija rez. fondu 57 61 34 30 Dotaciia osob. fondu — 250 250 Na raspoloženie upravi — — — 1.000 Prenos dobiti na novi rač. 589 508 904 479 Ukupna čista dobit 1.646 1.820 1.188 1.509

Zbir bilansa u 1935 godini iznosi 147.5 miliona francuskih franaka prema 158,2 miliona u prethodnoj godini. Ako: se najpre zadržimo kod pasive, vidimo da ie OVO зтапјепје zbira bilansa od 10,7 miliona franaka izazvano isključivo odlivom tuđih sredstava. Čekovi su pali sa 5,9 na 4,2 miliona,

„a tekući računi i Шол за 1194 па 109,4 miliona franaka.

Sve ostale pozicije u pasivi, izuzeVši glavnicu, pokazuju mali porast. Smanjenje uloga i pasivnih tekućih računa jedva prelazi 8%, pa se može reći da je srazmerno neznatno, пагоčito kad se uzme u obzir da je 1985 bila takođe godina krize i deflacije. Pored toga, zbog zakonskog regulisanja kamatnih stopa i porasta kurseva na efektnom tržištu, raspoloživa sredstva su sve više plasirana u hartije od vrednosti i zgrade.

Inače, uprkos smanjenju u toku 1995, ulozi i tekući računi 'krajem te godine ipak su znatno Veći nego kraiem 1939. Porast u tom razdobliu iznosi per saldo 3,26 miliona franaka. Odnosno, ako se uzme u obzir da je pretežni deo bančinih poslova koncentrisan na Jugoslaviju i da se on obavlia u dinarima, koji su u bilansu za 1935 obračunati sa vrednošću koja je za 23% manja nego u bilansu za 1932, vidi se da su ulozi i tekući računi u 1935 za oko 80 miliona dinara veći nego u 1932 godini. To je naiboljii dokaz za ogromno poverenje koje kod nas uživa Francusko-srpska banka.