Народно благостање — додатак

118

Imamo nekoliko interesantnih promena i u aktivi. Korespodenti i repor su pali sa 6,91 miliona franaka u 1934 na 1,38 miliona u 1935. Tome na suprot povećana je po Drilici za isti iznos pozicija gotovine i potraživanja po viđenju kod novčanih zavoda, na 39,4 miliona franaka. Pomenute dve pozicije, koje pretstavljaju bančina likvidna sredstva, iznose ukupno 40,78 miliona franaka, odnosno isto toliko kao i prošle godine: Banka je u neobičnoj meri likvidna, jer su јој obaveze pokrivene sa preko 32% gotovinom i apsolutno sigurnim potraživanjima po viđenjiu. Razume se da je održavanje tako visokog likviditeta skopčano sa osetnim žrtvama, ali uprava napominje u svom izveštaju »da razvitak političkih prilika posle završetka poslovne godine nije bio takav da bi se moralo žaliti zbog te predostrožnosti«.

Eskont menica je pao sa 27,9 na 20,0 miliona franaka, a aktivni tekući računi — sa 70,48 na 65,72 miliona. Bilo bi pogrešno, kada bi se na osnovu toga zakliučilo da se bančino tekuće poslovanje sužava. U stvari, banka je u 1935 odobrila više kredita po menicama i tekućim računima nego u toku prethodne godine. Smanjenie pomenutih pozicija izazvano je postepenom likvidacijom raznih kredita koji su bili odobreni još u vremenu pre krize.

Hartije od vrednosti su porasle sa 1,24 miliona franaka u 1934 na 3,47 miliona u 1935 godini, prvenstveno u vezi sa sanacijom Francusko-srpske industrije cementa i uglja a. d. Ovo društvo je zbog krize pretrpelo osetne gubitke, pa је moralo smanjiti glavnicu sa 30 na 10 miliona dinara. Prilikom ponovnog povišenja glavnice na 90 miliona, učestvVoOvala je i Francusko-srpska banka, pretvaranjeni jednog dela svojih potraživanja u akcije.

Francuska akcionarska društva ne objavliuju račune gubitka 1 dobitka. То ne nadi i EFrancusko-srpska banka. Ono što ona objavljuje u vidu računa gubitka i dobitka pretstavlja čistu zaradu odnosno specifikaciju podele dobiti. Zbog toga ne možemo znati koliko iznosi bruto zarada, niti koliki su prihodi odnosno rashodi po kamatama, upravni troškovi, plate, otpisi, prihodi od provizija itd. Ipak uprava napominje u svom izveštaju, da je prihod od kamate manji nego u 1934, zbog maksimiranja kamatnih stopa. Manijak se nije mogao ukloniti odgovarajućim sniženjem rashoda. Inače, beogradsko sedište Francusko-srpske banke je radilo vrlo povolino, a agencija u Beogradu na Savi i filijale u Južnoj Srbiji nisu još uspele da povećaju svoju delatnost na nivo od pre krize. Veći deo zarade na poslovanju u našoj zemlji aupotrebljen je na otpis sumnjivih potraživanja.

Čista zarada u 1935 posle izvršenih otpisa ı podmirenja svih rashoda, iznosi 605 hiliada. Tome treba dodati još i prenos dobiti iz ranije godine od 904 hiljade, čime dobijamo 1,551 milion franaka prema 1,19 miliona u 1934 godini. Banka је od 1930 do 1933 uključivo nepromenjeno delila dividendu od 5%. U 1934 i 1935 ne. deli se nikakva dividenda, opet iz predostrožnosti, a u korist pojačanja fondova. Krajem 1934 godine stvorena je i specijalna rezerva od 1 miliona franaka koja je stavliena na raspoloženje upravnom odboru, s tim da se upotrebi za eventualne otpise koji bi se mogli javiti.

Pored sedišta u Parizu i Beogradu, Francusko-srpska banka ima svoje filijale u Londonu, Skoplju, Bitolju, Nišu i Kosovskoi Mitrovici. .

U upravi se nalaze sledeća 82. g.: pretsednik: Raoul Mallet, pretsednik upravnog odbora Banque Ottomane u Parizu; članovi: d-r Ferdinand Gramberg, Fćlix Bellet, Emile Dard, Adrien Jacques, Arnold Naville, Jacques de Neuflize ı grof Frćdćric Pillet-Will. U nadzornom odboru g. g.: Eugčne Doven, Jean Vergeot i P. Guillemot.

Savetodavni odbor u Beogradu sačinjavaju g. #2.: Raymont Deltel, pretsednik; d-r Ferdinand Gramberg, Jacques Mustelier i Rodolphe Pilts.

IZVOZNA BANKA, BEOGRAD

Izvozna banka je osnovana 10 maja 1901 godine; prema tome ona je bila 10 maja 1936 god. stara 35 godina. Za mnoge ambiciozne ljude starost iednog poslovnog preduzeća od 35 godina dovoljan je povod za jubilarnu priredbu. Današnja uprava Izvozne banke je smatrala, da takva priredba ne spada u životnu potrebu jednog bankarskog preduzeća i da će mnogo bolje biti za njega i za akcionare, ako se bude i toga dana radilo kao i ostalih radnih dana. Kao što smo u jednoi analizi bilansa Izvozne banke od pre nekoliko godina istakli, njeno osnivanje bilo ie u stvari jedan nacionalni napor za jedan veoma težak cili, za koji se unapred moglo znati da može da donese banci velike štete. Banka ie trebala da posluži jednoj ekonomski potpuno fantastičnoj ideji, emancipaciji našeg izvoza od Austro-Ugarske. Izvozna banka је dušo patila pod pritiskom toga zadatka. Naizad je morala da uvidi da i ona mora da se baci na posao sa AustroUgarskom. To je bio momenat za sanaciju. Što ijoj je posle toga išlo još gore, uzrok je ležao u ljudima.

Pri osnivaniu glavnica ie bila predviđena na 2,5 mil. dinara u akcijama od po 100.— dinara. Godine 1914 ova ie povišena na 5 miliona, posle rata, 1920 god., na 10 miliona povišenjem nominale akcija na 200— dinara i uplatom po svakoj akciji 100.— dinara. Godine 1921 zakliučeno je povišenje glavnice na 15 miliona, a 1922 na 30 miliona izdavanjem 70.000 novih akcija. Stare akcije. su spojene tri u jednu tako da ie nominalna vrednost 600.— dinara. Kurs akcija ie bio 1998 czodine 1.030.— dinara, i posle toga padao tako, da je1933. godine iznosio 450.— dinara. Pre rata u upravi bančinoj bili su većinom izvoznici. Smatralo se da će oni naibolie umeti niome da upravljaju. To se gledište, međutim, DOkazalo pogrešno. Postepeno su eliminirani izvoznici i na njihovo mesto došli, uglavnom, uvoznici. To ne samo da nije škodilo banci, već je čak koristilo. Uvoznici su doneli novo poslovno načelo, naime da banka ne sme da izvozi sama, Već da treba samo da finansira izvoz. U tom znaku je sanirana Izvozna banka, kao što ćemo docnije videti.

Izvozna banka ne pripada ni jednoi grupi naših banaka po razviću za poslednjih nekoliko zodina. Ona pre svega nije tražila zaštite od svojih poverilaca. Sa celokupnim zaštitnim sistemom ona do danas nije imala ničeg zaiedničkog. Prema tome kada neko bude posle nekoliko godina čitao bilanse Izvozne banke, taj će lako moći doći na ideju da je i Izvozna banka bila pod režimom zaštite, pošto se u njezinom bilansu za 1938 godinu nalaze izvesne promene, koje spolia liče mnogo na sanaciju, kojoj su podrgnute mnoge banke po poznatoi Uredbi Ministarstva trgovine i industrije. Izvozna banka je naime otpisala 1933 godine iz sopstvene inicijative celu svoju rezervu od preko 25 miliona dinara, radi pokrića sumnjivih potraživania. Ta operacija nema nikakve veze sa opštom krizom poverenja od septembra 1931

godine.

Dužnici Poverioci

Rez. fond Тек. гас. Мепсе tek. rač. Ulozi 1929 33.556 78.899 39.252 86.900 18.010 1930 38.342 44.147 42.830 62.724 13447 1931 97.658 38.523 37.255 53.277 11.457 1939 95.420 32.450 32.238 44.383 9.760 1933 115 15.322 23.375 36.011 8.248 1934 301 18.590 24.320 38.434 8.438 1935 3.342 99.158 27.248 53.484 8.864

Iz gornje tablice se vidi da je Izvozna banka bila na vrhuncu svoga razvića 1999 godine, da se kod nje već u #01 godini pojavljuju znaci slični znacima bankarske krize 1931 · godine. Glavne aktivne i pasivne pozicije kod nje su opadale