Народно благостање — додатак
„postepeno sve do 1934 godine, koja pokazuje obrt na bolje. Banka je sužavala svoj posao, od kako je nastupila svetska privredna depresiia, bez ikakvog pritiska od strane poveriМаса. Опа је n. pr. izgubila najveći deo tuđih srestava mnogo ranije no što se uopšte mislilo na bankarsku krizu. lako se snalazila već sama u sopstvenoj krizi, ipak bankarska kriza -·ostala je takoreći bez dejstva na nju. Međutim bilo je za -pretpostaviti obrnuto po teoriji, da је bankarska kriza do"ја krivicom banaka. Izvozna banka bi trebala da bude najiiače izložena napadu poverilaca. Međutim ona je, kao što se vidi iz donje tablice, mnogo više isplatila tuđih sretstava pre 'bankarske krize no u istoj, ne pribegavajući, međutim, ni'akvoi zaštiti od svojih poverilaca. Očigledan dokaz dakle da bankarska kriza nema nikakve veze sa stanjem kod jedne “banke.
Mi podvlačimo ovaj dokumenat iz istorije Izvozne ban“ke kao dragocen podatak za pitanie o uzrocima bankarske "krize kod nas.
Račun izravnania
Aktiva 1932 1933 1934 1935 u hiliadama dinara
"Вјатајпа 2.664 2.265 1.872 4.288 "Tekući računi 32.450 15.322 18.520 99.158 ТЕзкопЕ 32.238 28.978. 24.320 97.243. M“Lombard 526 270 85 42 "Мерокге тозн 29.331 29.474 23.347 93.247 "Efekti 14.867 10.874 9.904 12.830 “Vredn. penz. fonda — — 1.382 1.646 'Kaucije 516 — — 468 -Ostave 163.615 81.354 95991 129.965
Pasiva •Glavnica 30.000 30.000 30.000 30.000 "Rezerve 25.420 115 301 3.342 Penz. fond 1.552 12177 1.471 1.765 Tekući 44.383 36.011 38.434 53.484 #1021 9.760 8.248 8.433 8.864 "'Nepod. dividenda 20 31 20 36 Tantijema 187 — 171 214 „Dividenda 750 — 600 750 рат bilansa 276.203 „156.935 174.761 228.887 “Obrtni kapital 112.072 75.581 79.430 98.455
Iz gornje četvorogodišnje uporedne tablice možemo da vidimo krivulju razvića poslova Izvozne banke. Zbir bilansa “bio je u 1932 godini 276 miliona dinara, zatim pada na 157 wu 1998, najnižoj tačci u razviću bančinih poslova. U 1934 se već primećuje obrt na bolje a 1935 pretstavlja revolucionaran „progres. Zbir bilansa skače od 174,7 miliona u 1934 na 228,8 miliona u 19935 a obrtni kapital od 79,4 na 98,4 miliona dinara. Taj kolosalan polet u 1935 godini dobio je najvidniji "izraz u porastu pasivnih tekućih računa od 38,4 па 53,4. Хпак velikog poverenja i povećanje broja komitenata koji raspo'lažu ı sami znatnim gotovinama. To je povećanje kapitala „odjeknulo na aktivnim poslovima. Aktivni tekući računi i -eskont pokazuju skok, naročito prvi. Iz bilansa se u stvari "пе može ni да vidi u kojoj meri i na koji način je banka razvila svoju poslovnu delatnost. Ona je akvirirala veliki broj novih mušterija sa vrlo živahnim poslovnim „odnosima sa "bankom. Proširenju poslova prethodi redovno minuciozno “ispitivanje kreditne sposobnosti novih komitenata. Prvenstve-
\
“no se regrutuju izvoznici, zbog“čega je i valutno devizni po--
119
sao kod banke znatno oživeo. Ona stoji sa celim svojim aparatom na raspoloženju svojim komitentima.
Kod nepokretnosti nema velikih promena u ciframa. Broj objekata se ranije povećao preuzimanjem izvesnih dužničkih objekata, koji se još nisu mogli otuđiti. Za vreme deflacije glavna nepokretnost banke, njezina zgrada na Terazijama pretstavliala je jedan veliki teret; u najbližoj budućnosti biće ona dragoceni sastavni deo imaovine bančine. Nije teško pogoditi iz kojih razloga.
Efekti pokazuju porast od 10 na 12,8 miliona dinara. Dobit na kursevima banka je rezervisala po pravilima mudrog bilansiranja.
Kao što je poznato banka participira u Izvoznoj i Prometnoi banci u Skoplju, Valjevskoj zadruzi i Čačanskoj štedionici. Gotovo celokupan posed ovih akcija banka je otpisala. Račun gubitka i dobitka
Rasnodi 1932 19833 1934 1935 u hiliadama dinara
Kamata 3.997 3.980 2704 | 2342 Troškovi 21797 2.473 2.054 1.766 Otpisi (sum. potr.) 1.923 1.455 613 884 Dotacije penz. fondu 50 50 50 60 Тап јета 187 — 171 214. Dividenda 750 —- 600 750 Amort. nepokret. — — — 80 Rez. fondu — — — 107
Prihodi Kamata 5.134 3.781 3.066 3.022 Provizije i razno 958 652 636 920 Od hart od vrednosti 1.162 756 728 796 Od nepokretnosti 2.390 2.067 1.772 1.413 Napl. otpis. potr. — — — 53 Zbir 9.634 7.257. 6.203 6.204
Bruto prihod u 1935 godini ravan je onom iz 1934. Ni po pojedinim pozicilama nema velike razlike. Kod prihoda od nepokretnosti treba napomenuti, da se unosi u račun dobitka neto prihod. Račun gubitka pokazuje znatne kompresije kod kamata, naročito kod troškova. Otpisi iznose 884 hiljade dinara. Banka izrično napominje da na sumnjiva Dpotraživanja nije računala kamate i da je i na drugima još vršila otpis. Otpisivala je 10% od nameštaja i 2—5% od zgrada. Od čiste dobiti po odbitku dotacije rezervnom fondu i, statutarnih tantijema odlučeno je, da se 750 hiliada dinara upotrebi za dividendu. Ova je iznosila 1932, 15.—, 1933, 0—, 19934, 19.— i 1935, 15.— dinara.
Banka konstatuje da njezina filijala u Tirani radi sa velikim uspehom.
Na kraju je još važno napomenuti da Izvozna banka. uopšte ne prima velike uloge na štednju jer su oni kao što je iskustvo pokazalo vrlo nepouzdani.
U upravnom odboru se nalaze 2. g.: T Milan M. Jovanović, pretsednik; Ljub. Saračević, potpretsednik; Voj. Pavličević, Dobrivoje T. Lazarević, Živ. M. Janković, Jezdimir L. Đokić, Liub. M. Mihailović, Petar T. Milanović, Milan O. Maksimović, Milan Mišković, Radisav Jovanović-Resavac. U nadzornom odboru su g. g.: Stevan V. Gajić, pretsednik; Đura Paunković, p.pretsednik; Mih. Lukarević, Nikola Stanarević, Nedeliko K. Savić i Tasa Stojadinović.