Народно благостање — додатак

1983

„Zemlja : 1981. - 1982. · - 1934 ·: 1985 _ | : u procentima. DOO „štalija 19,95 58,05 60,42 · 60,73 58,69 „Eritreia ~ | — i — 5 17:74 Alžir, Tunis, Maroko) 43,65. 1959. 2226. 1672 6,82 „Egipat . —,03 2,00 1,58 678 — 58 „ЈиХпа Amerika · 15,79 1,77 6,28 4,18 7,57. Engleska - 16,39 7,63 3,96 3,18 3:17 Grčka — 45. — 97 —,86 „Ostale zemlje 4,89 6,39 4,53 7,57 , 5,44 Svega 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

„Milioni mš 78,9 '.JIZ,1: | 17700 #1884. 17200

Na osnovu ove tablice najbolie se može oceniti u kojoj su meri sankcijama prema Italiji pogođeni i »Šipad« i naša cela industrija drveta. Oko 60%. robe išlo je na talijansko “tržište. Zbog sankcija tai izvoz je sasvim prestao, a sa dobijanjem kompenzacija na drugim tržištima išlo ie vrlo teško. " ТаНјапзко tržište, ostaće nam jednim delom zatvoreno i Dpole ukidanja sankcija, ier će Italiia favorizovati uvoz iz zemaija koje nisu pristupile sankcijama.

Generalni direktor »Šipada« g. d-r Ulmanski smatra «da је za spasavanje i napredak naše drvarske industrije po"фтеђпо da se ona organizuje, da zavedemo dirigovanu pri-vredu, jer neorganizovani pojedinac na svetskim tržištima ne :·nalazi više uslove za opstanak. Naročito manjim firmama је -memoguće da se pojedinačno javljaju na svetskom tržištu. Zbog toga treba sprovesti njihovo udruživanje i kolektiyan nastup.

Glavne bilansne pozicije za 4 poslednie godine Ovako “2 оледаји: Račun izravnanja Aktiva

1932 1933 1934 1935 u hiljadama dinara Лпуезисјце 1.959 3.097 8.056 9.257 _ Železnice 4.005 4.005 6.859 6.932 „Hartiie od vrednosti 1.852 1.852 1.750 1.750 · Gotovina 1.573 1.498 880 1.602 Đužnici 31.982 25.432 26.807 „46.991 ~ Zalihe 22949. 24807 98188. 22745 Materijal i živ. nam. 9.087 8.214 10.086 9.900 ~inventar 256 1.239 1.287 1.512 УЕшевзе 185 122 65 11 “>Durmitor« 20.408 26.534 26.516 27.069 "Prenosne stavke — — — 248 Gubitak 4.337 8.201 .10.929 · 13.627 Разјуа 'Glavnica 20.000 20.000 20.000 20.000 Rezervni fond 4.269 4.269 4.269 4.269 Spec. rezervni fond 8.613. 8.618 8.618 8.613 „Potporni fond 1.996 2.041 2.095 2.108 :· Penzioni fond 3.289 3.458 3.626 3.807 Fond sa osiguranje od | požara i .poplava 5.460 5.460 5.460 5.460 T Poverioci | 48.943 56.016 76.558 88.066. Аксери __ 6:000 5.950 5.750 | 72750 'Prenosne stavke OU PSU —) 1757 : Zbir. bilansa 98.540 105.103 126.370 141.644 · Račun gubitka i dobitka Rashodi а АИ ан INE JON. i O O O, Prenos gubitka ; 2.971. ·- 4.387... 8.201 10.929. Ž»>OpŠti, troškovi: ла 4.309, „4.586 „. 4.497. „4.401. "Kamata: d"pnovizijev- :.L! пл: 7. 568. 2.199... Osiguranja 1 ВА 750.

123

Рохел 1 и 9:952 | 1:037 1126... 881 Amortizacija i II ~. а 007 || Kursna: razlika 2108 | | —Č ~ 100 48 Potpore i milostinje — о 479 427 Gubitak želez. Mlinište-—Jajce — 1.452 1.442 1.288 - Prihodi | . | | Вођа 7.056 6,097. 7105. 7718 Prenos gubitka 2371 | 4397 8901. 10929 Gubitak tek. god. 1.966. 3.864 | 2728 20608 Zbir prihoda ili rashoda ·11.394 14.292 18.034 21.405

Zbir bilansa i prošle godine je porastao i iznosi 141,6 miliona. Sopstvena sretstva, koja se sastoje iz glavniće i fondova, iznose 44,25 miliona i ostala su već nekoliko go·dina gotovo nepromenjena. To znači da su obaveze »Šipada« u stalnom porastu. Promene kod akcepata su neznatne, ali su poverioci porasli sa 48,9 miliona u 1982 na 88 miliona krajem 19935 godine.

Strukturelne promene u aktivi. su mnogo značajnije. Pre svega pada u oči ponovni porast investicija, što je Dosledica postepene obnove zastarelih postrojenja. Dok je bilansna vrednost investicija i železnica u 1932 iznosila svega 5,96 miliona dinara, dotle je ona krajem prošle godine porasla na preko 16 miliona. Kao što je ranije spomenuto, ove dve pozicije sadrže ogromne tihe rezerve. U 1935 kod investicija nije bilo otpisa. Dužnici su porasli, prvenstveno zbog blokiranja klirinškog potraživanja u Italiji (17 miliona dinara). Vrednost robe iznosi 29,75 miliona prema 383,13 miliona u prethodnoj godini. Ovo smanjenje je posledica. opadanja proizvodnje. Kredit koji je »Šipad« stavio na raspoloženje »Durmitoru« porastao je za pola miliona i iznosi 27,07 miliona dinara.

Neto prihod od prodate robe je O ·U odnosu ha 1934 za 673 hiljade i iznosi 7,77 miliona dinara. Međutim, na strani rashoda imamo još znatnija povećanja. Kamate i provizije iznose 2,19 miliona prema 568 hiljada u 1934, a gubitak na kursnoj razlici u 1935 bio je 481 hiljada prema 100 hiljada u 1934. Gubitak poslovanja u 1935 nije veći od onog u 1934 blagodareći tome što nije izvršena amortizacija (u 1934 otpisano 907 hiljada). Osim toga, i porezi su manji za 800. hiljada nego u prethodnoi godini i iznose 8831 hiliada dinara.

U upravi »Šipada« nalaže se g. g.: Spasoje Piletić, pretgednik; Mosta Spasojević i inž. Milan Manoilović, potpretsednici; Nikola Stanarević, Fetah Krupić, Đoka Popović, Petar Bilbija i Božo Aničić, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Kosta Gnjatić, Asim Muharemagić, Vlado Ivica i Jovo: Kreco. Generalni direktor je g. d-r Milan UlmanskL

ЈУГОСЛАВЕНСКА СОЛВАЈ ТВОРНИЦА Д. Д., ЛУКАВАЦ

26 маја о. г. одржана је у Лукавцу крај Тузле 41 редовна годишња скупштина акционара Југословенске Солвај творнице. Управа је том приликом поднела акционари“ ма доста повољан извештај о пословању у 1985 години. Поред осталога, она вели „Са задовољством можемо констатовати, да се је пословање нашега друштва у прошлој пословној години побољшало. Овај успех проистиче из сталног повећања потрошње содних производа у земљи. У 'погледу експорта наших производа постоје још увек велике потешкоће.. И покрај свега тога успело нам је, да продају у НО раНстрУ, задржимо у висини: DOD OOU

· шње "продаје.

„Ми: смо више пута имали прилике: да констатујемо, да се, у 1985 години побољшало економско стање-у целом

· свету. и код нас. Пословни извештај наше водеће хемијске

фабрике потврђује нам тачност те констатације. Сматрамо

да је с. национално-економског., гледишта необично уте-