Народно благостање — додатак

124

шна околност, да је побољшање у индустрији амонијачне и камене соде изазвано повећањем потрошње у земљи. То је, наиме, знак, да је дошло до извесног побољшања и у оним гранама које троше содне производе, а то су фабрике сапуна, фабрике стакла, штофаре, фабрике хартије, "војно-технички заводи и разне водоводне централе, чији се филтри снабдевају готово искључиво Солвајевом, содом.

Ипак, ни за наш платни биланс ни за Југославенску Солвај творницу није никако повољна чињеница да је извоз содних производа ограничен. Фабрика у Лукавцу била је и пре привредне депресије упућена на извоз, а данас поготову, јер се прилике у земљи, и поред раније поменутог побољшања, нису још толико поправиле, да би се велики производни капацитет фабрике могао потпуно искористи ти. Иначе, фабрика извози своје производе првенствено у Мађарску и у остале државе југоисточне Европе, где се сусреће нарочито са руском конкуренцијом. Даљу потешкоћу претстављају девизна ограничења, услед којих долази до немогућности благовремене наплате потраживања. Разуме се да је фабрика због тога присиљена да подноси велике жртве.

Према томе, упркос порасту продаје у земљи, акционари Југославенске Солвај творнице не могу да буду сасвим задовољни, јер је прошлогодишњи чисти добитак је: два достигао половину оног из 1928, а знатно је мањи и од добитка у 1932 или 1933 години. С обзиром на то услови рада и питање рентабилитета били би још увек врло компликовани, да се предузеће не налази у повољној финансијској ситуацији. Оно не зависи од туђих, скупих кредита, него ради искључиво сопственим средствима. Фабрика у Лукавцу основана је пре 42 године са главницом од свега 500 хиљада аустријских форината. Припадала је богатој породици Солвај у Брислу, која ју је снабдевала свим потребним финансијским средствима и стално водила рачуна о томе да предузеће буде што модерније и рационалније уређено. Крајем светског рата главница је износила 40 милиона круна затим 10 милиона динара. После тога је неколико пута повишавана, и од 1929 износи 80 милиона динара.

Југославенска Солвај творница спада у ред наших највећих индустријских предузећа. Доња таблица у којој смо упоредили главне билансне позиције за последње четири године, показује нам да је предузеће и иначе снажно фундирано и толико сатурирано сопственим средствима, да код нас има врло мало других фабрика које би сеу том погледу могле ставити у исти ред са фабриком у Лукавцу. Рачун изравнања

Актива 1982. 1933. 1934. 1955. у хиљадама динара

Непокретности 16.805 16.003 15.376. 15.484

Машине и апарати 91.658 23.339 20.065 18.666

Транспортна средства 1.167 930 729 582

Мобилијар 442 248 198 209

Сировине и готова роба 18.564 – 15.604 8.397 9.186 Дужници 58.730 73.767 66.676 66.692 Благајна - 135 455 706 874 Хартије од вредности 63 54 54 54 Преносне позиције — — — 445 Пасива Главница 80.000 80.000 80.000 80.000 Резерве 13.951 15.038 16.349 16.913 Повериоци 12.933 21.552 9.962 6.250 Преносне позиције — | 060 366. 378 Добит 10.958 13.878 5.910 8.593

Збир биланса 117.863. 130.721

112.587 119:135.

Рачун губитка и добитка

Расходи Амортизација 5.642 6.101 5.743 5.955» Добит 10.958 13.878 5.910 8.59%-

Приходи | Пренос добити 88 771 267 45 Бруто добит фабрикације 15.930 19.202 11.157 14.022. Камате 581 5 228 481 Збир прихода или расхода 16.599 19.979 11.652 14.548"

Збир биланса у 19835 износи 112,1 милиона, и остао je у односу на претходну годину готово непромењен, али је за 18,5 милиона мањи него у 1933 години. Пасива биланса је необично једноставна. Сопствена средства износе“ 105,5 милиона, од чега отпада на главницу 80 милиона, на резерве 17 милиона и на чисту зараду 8,5 милиона динара. Повериоци су исказани само са 6,25 милиона према 9,96 милиона у 1933 години. Склони смо претпоставци да фабрика и нема поверилаца у правом смислу речи. Износи који су књижени преко те позиције претстављају вероватно неисплаћену дивиденду, разне депое и слично — пошто је ноторно да Југославенска Солвај творница не ради са туђим средствима. У томе и лежи њено преимућство. Иначе, У пасиви имамо још само преносне позиције које не достижу ни 400 хиљада динара. _

Прве четири позиције у активи односе се на инвестиције које су исказане, по одбитку амортизације, за 3488 милиона, од чега отпада на непокретности 15,48 милиона, на машине 18,66 милиона и на транспортна средства и мобилијар 734 хиљаде. Према 1934 години инвестиције су мање за око 1,5 милиона динара. Ако се узме у обзир да ie у 1985 отписано на име амортизације 3,95 милиона, видимо да је у току прошле године било нових инвестиција: за око 4,5 милиона динара. То значи да се постројења и машине стално ДОПУЊУЈУ и модернизују. Мако је фабрика стара већ 42 године, ипак су њезине инсталације најмодерније и најсавршеније. Управа фабрике зна, да је то један од врло важних фактора у борби са конкуренцијом, јер се“ тиме омогућује најекономичнија производња.

Залиха сировина ин робе износи 9,18 милиона према 8,39 милиона у 1934 и 15,6 милиона у 1933. Дужници су са 66,6 милиона остали готово непромењени према 1934, али“

"су У односу на 1933 мањи за 7 милиона. Иако се на напла-

ту потраживања за робу, нарочито у извозном послу, мора дуже чекати, ипак сматрамо да се знатан део ове позиције“

односи на незапослена средства, која су или код приват-

них банака или на жиро-рачуну Народне банке, односно на чековном рачуну Поштанске штедионице. На то указуje и приход од камате. Иначе, готовина У благајни крајем“ 1935 износи само 874 хиљаде према 706 хиљада у претходној и 135 хиљада у 1932 години.

Рачун губитка и добитка састављен је на нарочити начин. Међу приходима исказује се само пренос добити, салдо прихода од камате и „бруто добит" од фабрикације, која се овако зове због тога што од ње није још одузета: амортизација, али су већ одбијени сви технички ин управни трошкови. „Бруто добит' износи 14 милиона, према: 11,15 милиона у 1984 години и 19,2 милиона у 1983. И амортизација је у 1985 нешто већа него у претходној години и износи 5,95 милиона. Чиста добит у 1985 је 8,59 милиона!

према 5,91 милиона у 1934. Она је овако подељења: диви-

денда 7,2 милиона, хонорар управном и надзорном одбору“ 500. хиљада, дотација резервном фонду 854 хиљаде, а остаmak добити од 39 хиљада преноси се на нови рачун. ; ;