Народно благостање — додатак

ЛАС

Додатан „Пародном Благостању““

БРОЈ 28

Садржај:

Беочинска фабрика немента а. д. у Беочину

БЕОГРАД, 11 ЈУЛИ 1936. ,

ГОДИНА УШ

Прва југословенска творница вагона, стројева н мостова д. д. Славонски Брод Југословенско дисничарско друштво Шихт — Левер, Загреб

БЕОЧИНСКА ФАБРИКА ЦЕМЕНТА А. Д. У БЕОЧИНУ

Наша индустрија цемента концентрисана је у два реона: далматински, око Сплита, и савско-дунавски, где је најважнија Беочинска фабрика цемента. Док је инду. стрија у околини Сплита оријентисана углавном на извоз цемента морским путем, дотле фабрике из дунавско-савског базена снабдевају пре свега домаће тржиште и тек у другом реду извозе, уколико је то данас уопште могуће, у суседне државе, као што су то Мађарска, Бугарска и Грчка. Ове Велике групе наших цементних фабрика немају углавном ништа заједничкога, изузевши то да ни једној ни другој не иде добро.

Привредна отпорност наше цементне индустрије смањује се из године у годину. Узроци су познати. Погоршавање прилика услед привредне депресије имало је за последицу опадање грађевинске делатности. Међутим, како је цемент скоро најглавнији грађевински материјал, привредна депресија је имала катастрофално дејство и на пементну индустрију. Ситуацију су погоршале и сметње које се чине извозу. У вези с тим била је и далматинска цпементна индустрија принуђена да тражи нова тржишта или да смањи производњу, а у све већој мери се јављала и на нашем унутрашњем тржишту конкуришући фабрикама из дунавско-савског базена.

Мако су ове тешкоће готово сасвим онемогућиле рентабилан рад наших цементних фабрика, ипак им је наметнут један нови неподношљиви терет. Уведена је необично висока трошарина на цемент. Једну половину Te трошарине морају сносити потрошачи, а другу половину саме фабрике. Напори цементних фабрика у погледу укидања или бар смањења овог терета остали су до данас без икаквог успеха, иако су том трошарином тешко угрожене не само цементне фабрике, већ и важни државни интереси.

У току 1985 опште привредне прилике су се нешто поправиле, па је порасла и грађевинска делатност. Али се тиме цементна индустрија доста слабо користила. Показало се, наиме, да је цемент због трошарине сувише скуп, тако да се он све чешће замењује јевтинијим грађевинским материјалом. Додуше, и извоз цемента показао је извесан напредак. Међутим, тиме су се користиле углавном само далматинске фабрике.

Обрт Беочинске фабрике цемента и у 1935 се смањио. Међу нашим цементарама она је далеко највећа како по капацитету производње тако и по висини ангажованог капитала. Неиздрживост данашње тешке ситуације види се и по томе, што је она прошле године могла да искористи само око 30% свог капацитета, који износи око 3 милиона квинтала портланд-цемента годишње. Да предузеће није тако снажно фундирано, и да не располаже огромним финансијским средствима, тешко би се могло при таквој ситуацији одржати. Разуме се, да се онеком рентабилитету производње не може ни да говори.

Као што ћемо утврдити анализом њеног биланса, од исказане чисте добити потиче само врло мали део од фабрикације, а претежни део су камате и остали приходи који не стоје ни у каквој вези са фактичним продукционим погоном.

Главне билансне позиције за четири последње гољине овако изгледају.

Рачун изравнања

Актива 1932. 1983. 1934. 1935. У хиљадама динара

Фабрика и намештај 88.794 93.823 98.881 94.102 Роба и материјал 7.788 17.796. 13.862 15.150 Готовина 1.484 2.393 5.305 3.581 Дужници 40.951 44.451 42.045 41.272 Хартије од вредности 18:631 2071 19291. 18.859 Вредност пенз. фонда —— — 9.048. 10.086 Полог харт. од вредн. 3.459 3.571 4.534 2.840

Пасива Главница 40.500 40.500 40.500 40.500 Резервни фонд 5.000 5.300 5.500 5.700 Пореска резерва 250 250 250 250 Фонд за промену вредн. 10.066 10.066 10.066 10.066 Спец. рез. фонд 3.198 3.198 3.198 3.198 Резерв. фонд ефеката 879 879 879 879 Амортизациони фонд 37.730 45.076 50.488 54.847 Пензиони фонд 7.547 8.571 9.048. 10.036 Повериоци 35.876 | 55.504 57.081 49.816 Разна пасива 6.515 2.297 2.475 2.043 Неподигнута дивиденда 2.089 1.908 47 1.455 Полог. харт. од вредн. 3.459 9.571 4.534 2.840 Чиста добит 7.998 5.624 4.530 4.189 Збир биланса 161.107 182.746 188.596 185.820

Рачун губитка и добитка Расходи Плате, трошкови и соц.

терети 7.743 7.118 6.498 6.418 Амортизација 3.130 5.077 4.788 4.347 Отпис дубиоза 187 865 32 82 Порези и таксе 3.100 3.500 2.043 2.449 Трошарина (део фабрике) — = — 5.893 Чиста добит 7.998 5.624 4.530 4.189

Приходи Производња 21.763 19.929. 15.347 19.454 Камата и разни прих. 291 1.731 2.340 2.002 · Изузето из резерве — —— 1.800 Пренос добити 268 134 203 145 Збир прих. или расх. 29.054 21.803 17.890. 23.372 Дивиденда 10% 10% 8% 8%

Последње године смањен је обртни капитал за око 83 милиона, на 185,82 милиона динара. У пасиви имамо неколико интересантних промена. Пре свега — смањење по-