Народно благостање — додатак

128

Бруто зарада у 1985 износи свега 3,94 милиона према 4,23 милиона у 1934. Дакле, упркос нешто повећаном обрту, бруто зарада је мања, јер су поруџбине преузимане само из разлога запослења — да техничка способност предузећа не би остала потпуно неискоришћена. Трошкови су нешто смањени, а тако исто и камата. Међутим, код пореза имамо извесно повећање. Мора се напоменути да се амортизација непокретности, машина, алата и уређаја не врши већ читав низ година. И то је последица очајног стања у којем се налази ова индустријска грана, првенствено кривицом наше погрешне индустријске политике. Крајње је време да се престане с грешкама и да се поправе учињене кривице.

У управном одбору су гг.: Миливој Црнадак, прет: седник; инж. Светозар Аранђеловић, Едгард Ауснит, + Михаило Бајлони, Марсел Бард, Пол Баре, Максо Боснић, инж. Душан Глишић, инж. Отмар Хен, Драгољуб А. Лазаревић, инж. Николаус Малакса, д-р Бранко Пливерић, Оскар Полак, Фриц Рајснер и инж. Никола Ј. Станковић, чланови. У надзорвом одбору налазе је г. г.: Коломан Ђањешић, д-р Адолф Цувај и Фердинанд Медек. Водећи директор је г. инж. Хен.

ЈУГОСЛОВЕНСКО ДИОНИЧАРСКО ДРУШТВО ШИХТ-ЛЕВЕР, ЗАГРЕБ

Производи Шихтове фабрике били су код нас познати још од пре рата, нарочито на оном делу наше територије који је раније био саставни део Аустро-Угарске. Прва већа реклама која се у нашим крајевима изводила у циљу пропаганде једног производа била је она Шихтове фабрике из Аусига. Благодарећи томе, као и одличном квалитету Шихтових производа, Шихт је доминирао готово суверено тржиштем сапуна на већем делу наше данашње територије. После рата аусишка фирма је одлучила да подигне своју фабрику и у нашој држави. Уместо да оснује сасвим ново предузеће она је преузела Осијечку творницу сапуна, која је знатно проширена и усавршена, тако да је постала највеће предузеће те врсте у Југославији, поготову после фузије са Југословенским Санлајт д. Д, које је припадало групи Левер, необично познатој у западноевропској индустрији сапуна и маргарина. Фузија је извршена 1931 годи: не на тај начин да је Југословенско д. д. Георг Шихт преузело Југословенско Санлајт д. д. и претворило се у „Југословенско д. д. Шихт-Левер“". Поред свих врста сапуна, нарочито оног марке „Јелен“, предузеће ставља код нас у промет и познати прашак за прање „Радион", као и косметичке артикле „Елида".

Јасно је да се у годинама тешке привредне депресије и наша индустрија сапуна морала борити са великим тешкоћама. Свака промена у куповној моћи мора имати свој утицај и на прођу сапуна и сродних производа, јер издаци за чистоћу не зависе само од културе него и од прихода станбвништва. То значи да су тешке прилике имале утицаја и на зараду Југославенског д. д. Шихт-Левер. Али је оно ипак у мањој мери осетило промену прилика, него што је то био случај са многим другим мање познатим и слабије фундираним предузећима. У току 1985 године, упоредо са постепеним поправљањем општих прилика, код нас је порасла и потрошња сапуна. У рачуну добитка наших фабрика сапуна то није могло да дође потпуно до изражаја, јер су неке сировине, које делом морамо увозити, поскупиле за преко 40%, а продајне цене робе остале су готово непромењене или су чак и снижене.

Шихт-Левер је у том погледу сразмерно доста добро прошао, јер је за прошлу пословну годину могао да искаже добитак од 3,33 милиона (а са преносом добити из 1934 године 3,54 милиона динара). Код главнице од 20 милиона то претставља укамаћење од 16,5%, што је у сваком погледу ванредно повољно, нарочито ако се узму у обзир наше

опште прилике код којих још преовлађује извесна несигурност. Рачун изравнања за четири последње године овако» изгледа:

Актива 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара

Земљишта 5 138 138 138 138Зграде | 8.854 8.854 9.012 9.013. Индустр. инвентар 23.447 23.680. 23.734 283.831 Роба 5207 _ 12612 3.904 10.421 Благајна | 688 1.872 1.808 479; Дужници 9.088 7.078 7.791 11018 Хартије од вредности 2.369 2270 2.348 2.258 Прелазне позиције — — 56 —

Пасива Главница 20.000 „20.000 20.000 20.000" Резерве 6145 6.280 6.418 6.559 Фонд амортизације 16:357 17962 19.306. 20:186 Резерва за дубиозе — — — 1.758 Повериоци 5.902 8.505 4.136 3.955 Менице | 1.403 1.000 995 960 [Ipena3HH 188 148 — 194 Јамчевине — — — 4.525 Добит 3.170 2.817 2.827 3.544-

59.980 56.713 58.198 61.636“

Збир биланса је порастао за 3,5 милиона, на 61,68 милиона динара. То је свакако у вези с извесним побољшањем прође. Промене у пасиви нису знатне. Једино треба нагласити да је прошле године фонд амортизације порастао само за 878 хиљада, док је ранијих година повећање износило просечно око 1,5 милиона годишње. Да је овом“ фонду и у 1985 дата уобичајена дотација, чиста добит за 1935 била би само незнатно већа од оне која је исказана “ две претходне године. Овако је чиста добит за 1985 за“ преко 700 хиљада већа од оне у 1933 или 1984.

Иначе, интензивнија амортизација инвестиција није предузећу више ни потребна, бар за сада. Наиме, инвести--

Збир биланса

ције износе 33 милиона динара, а фонд амортизације је већ-

достигао 20 милиона, односно 61% од њихове билансне вредности. МИ однос између сопствених и туђих средстава“ је необично повољан. Сопствена средства, заједно са фондом амортизације, износе преко 48 милиона, а туђа не достижу ни 5 милиона. Сопственим средствима су покривене не само све инвестиције, него и цела роба, као и знатан део дужника. За пар година, и без повишења главнице, дотацијом фондова и амортизацијом инвестиција, предузеће биће у стању да покрије сопственим средствима и цео обртни капитал. Туђа средства су књижена преко два рачуна: преко рачуна меница и поверилаца. Менице износе“ 960 хиљада, а повериоци 3,95 милиона. Повериоци су углавном недоспела потраживања лифераната за сировине и попуфабрикате. Обавезе према новчаним заводима износе само 297 хиљада. То је ситница, ако се упореди с обимом ' послова.

Промене у активи указују на нешто бољу прођу. 3a- · лихе сировина, полуфабриката и готове робе билансиране су са 10,42 милиона према 8,9 милиона у 1934. Један део“ пораста залиха односи се сигурно и на пораст залихе сировина, пошто се оне већ и ради транспортних трошкова“ набављају с времена на време у већим количинама. Дужници, који су били у сталном опадању, порасли су већ у 1994за 700 хиљада, а у прошлој години за око 3,2 милиона, на 11 милиона динара. Дакле, почиње се поново с јачим“ кредитирањем. С обзиром на познату опрезност управе, то“ значи да она просуђује знатно повољније данашњу ситуацију у трговини, односно да се поново искристалисало“ мишљење о томе, коме се може, а коме се не може одобравати вересија.