Народно благостање — додатак
130
Премије и дажбине · 13.618. 18.858. 18.708. 13.944 Од уложених главница 1.623 1.431 1.598 1.910 Разни приходи 2.107 1.613 1.651 2.773
Збир прих. или расхода 29.008 29.998 29.931 38.079
Да видимо мало детаљније кретање послова у 1985 и у току Неколико ранијих година. Рачун губитка и добитка даје нам у томе погледу најважније податке, које доносимо у следећој таблици „нето“, то јест, по одбитку удела реосигурача.
Приходи од „нето“-премија и дажбина износили су у 19380 години 15,69 милиона динара. После тога су У сталном опадању све до 1933 године, У којој износе 18,35 милиона динара. У 1934 имамо опет пораст за 350 хиљада, а у 1985 години за даљих 250 хиљада динара, на 13,94 милиона. Иако се кретање прихода од „бруто -премија није још поправило у истој мери, ипак је то свакако повољан знак, тим пре што га прати и друга важна околност, наиме чињеница да опет расту и остали приходи.
Тако су приходи од уложених главница, углавном од ка-.
мата, порасли са 1,43 милиона у 1983 на 1,59 милиона у 1934 и на 1,91 милиона у 1935 години. М код разних прихода имамо у првој години знатно повећање. Они износе 9,77 милиона према 1,65 милиона у претходној години.
За „Саву“ је повољно и то, да су до 1984 године „нето“ штете јаче опадале него приходи од премија. Нарочито је у 1984 у односу на претходну годину опадање штета било знатно. У 1985, на жалост, оне су, противно ранијим годинама, биле чешће и веће и износе 5,45 милиона према 4,68 милиона у 19834. Као што ћемо мало ниже видети, однос између нето-штета и нето-премија је ипак и у 1985 повољан. Трошкови и провизије показују незнатно повишење према претходној години. Порези су знатно већи и износе 1.832 милиона према 979 хиљада у 1934 и 771 хиљада у 1933 години. Код осталих расхода промене су сразмерно незнатне. Отписи су већи него у 1934, али су У односу на 1982 или 1938 знатно мањи. Треба нагласити да су техничке резерве издашно дотиранг. Премијске резерве износе 6,69 милиона, а резерва на нерешене штете 2,54 милиона динара.
Рентабилитет осигуравајућег посла може се најбоље оценити упоређивањем премија и штета. По одбитку дела који отпада на реосигурача имамо код целокупне продукције следећу слику:
Год. | Нето-премије Нето-штете У % у хиљадама динара 1929 i 15.682 5.981 40,7 1930 - | 15.691 5.998 У 38,2 1981 14.445 5.769 39,9 1932 : 13.613 5.495 40,1 1933 13.354 5.259 39,2 1934 13.708 4.687 34,2 1935 13.944 5.457 39,1
У 1985 је употребљено 39,1% од наплаћених премија за исплату штета. Тај проценат је неповољнији само у односу. на 1934 годину, која је у том погледу била изузетно врло добра са 342%. Мначе, процентуално учешће штета у премијама у 1935 је ипак знатно боље него у 1931, 1982 или 1933 години. За резултат у 1985 могло би "се чак рећи да је управо сјајан, с обзиром на већ споменуто обарање премијских стопа од стране неких осигуравајућих друштава. Реосигурање је, код свих грана заједно, имало слелеће дејство: Нето-премије
Год. : Бруто-премије – Нето-премије у %
· У хиљадама динара _ бруто-премија 1929 | · 96.691 14.682 40,0 1930 : 85.940) - 15.691 44,5 1931 · : 88.093 14.445 43,6
1932 30.002 13.613 у 45,3 1983. 28.492 18.854 46,8 1934 27.120 13.708 50,5 1935 26.552 13.944 52,5
Нето штете с" Уштеда
у % „Саве“ Год. Бруто штете Нето-штете бруто штете у% 1929 15.481 5.981 38,5 155) 1930 19.746 5.098 30,4 14,1 1931 17962 5.769 38,3 10,3 1932 15.933 5.459 34.9 1. 1933 15.238 5.238 34,4 19.4 1934 11.747 4.687 40,0 10,5 1935 14.945 5.457 38,3 14,2
Процентуално учешће нето-премија у бруто-премијама покајује нам колики део преузетог ризика и наплаћених премија „Сава“ задржава за себе. Видимо да тај проценат стално расте и у 1935 износи 52,5 према самих 40,0 у 1929 години. Разуме се, да је у вези с тим повећано и учешће „Саве“ у штетама (19835 је опет смањено), али она постиже знатне уштеде средством реосигурања. У 1985 уштеда износи 142% и доказује нам да су уговори о реосигурању за „Саву“ необично повољни.
Пошто је грана пожара и лома стакла најважнија = обухвата 715% укупне продукције — издвојили смо је као и ранијих година и приказаћемо је засебно. Главни подаци за ту грану изгледају овако:
Год. Бруто-премије Бруто-штете Нето-премије Нето-
у хиљадама динара штете 1932 22.178 11.486 10.635 43:3 1933 20.568 10.839 10.214 4.082 1934 19.885 7.985 10.485 3.530 1935 18.999 11.287 10.495 4.142
Нето-штете Нето-премије Нето-штете Уштеда пу-
У % У % у % тем реосигунето-премија бруто-премија бруто-штета рања у % 1932 40,9 47,9 37,8 101 1933 40,0 49,8 37,8 12,0 1934 33,6 52,6 446 8,0 1985 39,5 55,2 49,1 13,1
У 1935 год. знатно су порасле бруто-штете и нетоштете, али прве сразмерно јаче од других, што значи да је повећање штета јаче погодило реосигурача него „Саву“. Нето-штете, које сноси „Сава“, у процентима нетопремија износе 39,5% према 33,6% у претходној години. Упркос толиком порасту, проценат је ипак нижи од нормалнога, што је свакако повољан знак.
Ефекат реосигурања поправљен је у корист „Саве“. Она задржава за себе све већи део премија (у 1985 год. 55,2% према 47,9% у 1982). Штете које „Сава“ сама сноси не расту у истој мери, тако да је све већа и њена уштеда, коју постиже средством реосигурања (у 1985 години 13,1% према 8,% у 1934 или 10,1% У 1932 години).
Анализа рачуна изравнања
Пре но што пређемо на детаљну анализу рачуна изравнања „Саве“ задржаћемо се код приказа гарантних средстава, јер њима свако осигуравајуће друштво поклања највећу пажњу. Међутим, гарантни фондови „Саве“ не могу се без даљега упоређивати са онима других осигуравајућих друштава која се баве и животним осигура: њем. Уговори о животном осигурању су дугорочни, па и односни фондови морају бити знатно већи. Код елемен: тарног осигурања уговори су увек краткорочни, тако да су и гарантни фондови мали, али су код „Саве“ релативно.
"врло велики, иако се она бави једино елементарним OCH-
гурањима. Њена гарантна средства износе: