Народно благостање — додатак

144

крај с паником улагача и да јој је пословање до примена санкција било сасвим нормално. До извесног смањења прихода морало је и иначе да дође већ и ради тога, што су послови услед привредне депресије били уопште знатно слабији него раније. |

Подаци о расходима показују најригорознију штед. њу. Управни трошкови у 1985 износе 1,66 милиона према 22 милиона у 1980, а плате су у исто време сведене са 4 милиона на 2,77 милиона динара. Прошле године није било нових отписа, пошто су сви губици већ елиминисани ранијим отписима. Мначе, сви отписи од почетка 1930 до краја 1934, урачунавши и отпис намештаја износе. око 8 милиона динара. То је сразмерно незнатна свота и потврђује нам да су банчини послови заиста пружали максимум сигурности. |

Последњих година банка није делила никгкву дивиденду. Верна начелима строге опрезности, она је остварени добитак преносила на нови рачун.

ХРВАТСКА ПОЉОДЕЛСКА БАНКА Д. Д. ЗАГРЕБ

Ни Хрватска пољоделска банка није могла избећи општу појаву смањења пословног волумена. Њен обртни капитал био је највећи у 1931 години са округло 100 милиона динара. До краја 1935 он је опао на 69,4 милиона. Дакле, смањење износи око 30%. То углавном одговара приликама у којима се налази наше новчарство, али треба нагласити да је Хрватска пољоделска банка одмах после добијања шестогодишњег одлагања плађања без нарочитих тешкоћа успела да прилагоди своје пословање новонасталим приликама. Иначе, одлагање плаћања било је банци већ због тога потребно, што је имала знатна потраживања код земљорадника. Она се раније бавила увелико и парцелацијом већих поседа, али је извођење аграрне реформе омело ту пословну грану.

Приликом пречишћавања биланса, према одредбама Уредбе о заштити новчаних завода, од улагача нису тражене никакве жртве. Отписи су извршени интерно употребом фондова. Акционари Пољоделске банке преузели су на себе и ризик за евентуалне будуће штете, које би се могле јавити приликом реализовања активе. У ту сврху банчина главница је смањена за 2 милиона, са 10 на 8 милиона динара. Ова два милиона су дотирана фонду за покриће евентуалних доцнијих штета. Од ранијих резерви, које су износиле 5,27 милиона, остао: је после извршених отписа пензиони фонд од 1,15 милиона и један вишак од 902 хиљаде динара. Поменути вишак од 202 хиљаде унет је такође у фонд за покриће евентуалних доцнијих штета, који данас износи 2 милиона 202 хиљаде.

Осим свог главног седишта у Загребу (Смичикласова бр. 17), Хрватска пољоделска банка има подружнице у Сарајеву и Сушаку и испоставу у Чабру. Онг има знатан ослон у Загребачком Каптолу, који је један од њених главних комитената. По свом рангу она спада међу средње новчане заводе Загреба и с обзиром на њене одличне везе има осигурану будућност а и свој резон детр. Иначе, Пољоделском банком се увек управљало веома обазриво, чему треба и захвалити да је она претрпела релативно мало штете од опште банкарске кризе.

Главне билансне позиције за четири последње године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1982. 1983. 1984. 1985. у хиљадама динара

Готовина 675 654 826 751 Банке 268 —— — Хартије од вредности 3.293 1.902 1.944 1.916 Куре. разл. држ. папира — 68 34 Менице 16.096 19.724 19.083 17.549 Дужници 52.950 18.843 21.986 18.784

Предузећа у вл. режији 3.002 9.539 9.418 : 9.881

Непокретнности 10.962 18.302 18.102 18.102 Прелазни — — — 197 Остала актива — —— — 2.246 _ Пасива

Главница“ 10.000 8.000 8.000 8.000" Фонд за евент. штете 5.270 2.202 2.202 2.202 Пензиони фонд — 1151 1151 1151 Улошци 62.198 58.546 56.954 52.897 Повериоци 8.679 4 - == Реесконт — 5.836 4.807 3.929 Разна пасива | —— — 906 Јамчевине Ре — 240 Чисти добитак 56 · 64 76 104-

88.107 77.290 74.720

Поред рачуна преко којих су књижена банчина сопствена средства, имамо у пасиви само две важне позиције: улошци и реесконт. До 1983 Хрватска пољоделска банка

Збир биланса

није се готово ни служила реесконтним кредитом код На--

родне банке. Крајем 1983 реесконт износи 5,8 милиона, у 1034 се смањује на 4,8 милиона, а у 1935 и даље опада на 3,8 милиона. Повериоци су крајем 1932 износили 8,68 милиона, али су у току 1938 готово у целости исплаћени, тако да се у билансу више не јављају. Улошци на књи-

жице и по текућим рачунима опали су У току последње |

четири године за 22 милиона динара округло, са 749 ми-

лиона у 1981 на 52,9 милиона динара крајем прошле године. Од тога су крајем 1985 улози на књижице 44,28 милио--

на, а улози по текућим рачуну, 8,62 милиона динара. Интересантно је да су у 1981, упркос кризи поверења, туђа средства код Пољоделске банке била у порасту,

и то улози за 2,3 милиона, а повериоци за 6 милиона ди--

нара. Банка је исплатила највише туђих средстава у току 1932, и то 12,7 милиона улога и 400 хиљада поверилаца; у току 1938 исплаћено је 8,7 милиона поверилаца и 3,6 милиона улога, али се те године јавио по први пут и реесконт са 5,8 милиона. У 1934 улози су смањени за 1,6 ми-

лиона, а реесконт за ! милион динара. Најзад, у 1985 ре—

есконт се смањује за даљих 900 хиљада, а улози за 4 милиона динара. У току последње четири године исплаћено је укупно преко 30 милиона.

Актива нам показује на који је начин Хрватска пољоделска банка извршила исплате туђих средстава. Најјаче су били погођени дужници по текућим рачунима. Они су смањени са 58,3 милиона крајем 1981 на 18,78 милиона крајем 1935 године. Вероватно је да је извесан деоових дужника претворен у менична потраживања, пошто видимо да су менични зајмови у 1988 години порасли баш када је дошло до најјачег смањења дужника по текубим рачунима. Даље пада у очи да је у 1988 години, дакле приликом пречишћавања биланса, порастао и рачун предузећа у властитој режији, са 3 на 9,5 милиона. На основу тога би се могло закључити, да су сопствена предузећа, у која улази и одељење за свилогојство, раније делом финансирана преко рачуна дужника. Најзад, у 1938 су порасле и непокретности са 10,96 на 18,1 милиона. Једним делом и то долази отуда што је банка за своје потраживање преузела непокретности које ће вероватно у згодном моменту опет отуђити.

Иначе, у току прошле године није било много промена у активи. Менице су пале за 1,5 милиона, са 19 на 17,5 милиона динара. Дужници су такође смањени за 32 милиона, од 21,98 на 18,78 милиона. Код предузећа у властитој режили имамо напротив пораст од 400 хиљада, са“ 9,4 на 9,8 милиона. Других промена у активи готово и нема.

Још у 1930 чиста добит Хрватске пољоделске банке · је била исказана са 1,47 милиона, а последње четири године она је, разуме се, минимална, делом због смањења прихода, а делом због потребе отписивања сумњивих потражи“ вања. Чиста добит се из године у годину преноси на нови рачун. На тај начин она се у 1985 попела на 104 хиљ. дин..

69.429"