Народно благостање — додатак
ANRBLIZA
Dodatak „Матодпот
BIL
јасозбатји“
BROJ 95
Sadržaj:
Местна хранилница љубљанска, Љубљана
BEOGRAD, 29 AVGUST 1936.
GODINA VIII
Југословенске текстилне творнице Маутнер д. д., Љубљана — Загреб Зелинска дионичка штедиона, Св. Иван Зелина
МЕСТНА ХРАНИЛНИЦА ЉУБЉАНСКА, ЉУБЉАНА
Као што је познато, банкарска криза није захватила само акционарске новчане заводе, него и јавно-правне установе. Читав низ општинских штедионица био је приморан да затражи заштиту. Велика је грешка, да се је то дозволило. Можда једна од највећих које су код нас учињене за време банкарске кризе. Да се је више водило рачуна о изградњи новчане организације, ова криза се могла чак искористити у правцу ојачања самоуправних новчаних установа. Уместо да је држава одмах у почетку кризе убедљиво доказала јавности, да ће јавно-правни новчани заводи бити у стању да врате поверене им улоге, она је општинске штедионице углавном препустила судбини као и наше приватно банкарство. Разуме се да је при таквој ситуацији, а с обзиром на тадање немогуће прилике и па'нично подизање улога, и за многе комуналне штедионице тражење заштите постало неизбежно.
Као што се је криза нашег приватног банкарства могла брзо и без много штете излечити, да се дало само пар стотина милиона у право време, тако се је вероватно могла отклонити и свака опасност од јавно-правних кредитних установа, да се је са меродавне стране донела одлука да држава преузима гаранцију за њихове обавезе. Сигурно је да бисмо после такве одлуке могли код тих завода можда и подвостручити улоге. Како се то, на жалост, није учинило, повлачење улога је тешко погодило и комуналне штедионице, подигнути улози су тезаурирани или не"рационално пласирани, а привреда је остала без потребних кредитних извора.
Заштитом су се морале послужити и наше две највеће општинске штедионице: загребачка и љубљанска. Крајем 1931 године Љубљанска местна хранилница има готово исти износ улога као и Загребачка градска штедионица, а обе заједно располажу огромним износом од једне милијарде динара улога. После тога долази период опадања, који је још. појачан одредбама о заштити земљорадника, максимирању каматних стопа итд. Све што је од стране државе досад урађено у циљу санације кому-
налних штедионица своди се на веома платонске мере које ·
нису биле нимало ефикасне. Међутим, штедионице су из
сопствених снага приступиле лечењу. Код загребачке град-
ске штедионице прилике су се већ толико средиле, да се
она крајем прошле године одрекла заштите и данас ради
опет сасвим нормално. Љубљанска местна хранилница није
то, додуше, још учинила, али је ипак највеће тешкоће већ
пребродила, а има већ припремљен и план за дефинитив-
ну санацију. Управа вели у свом последњем извештају, да
су у току извесни преговори, који оправдавају наду да ће се у 1936 у том погледу моћи да учини велик корак напред.
У наредној таблици доносимо главне билансне пози-
зције Љубљанске местне хранилнице за четири последње -=тодине. Односне цифре нам најбоље илуструју значење и
-
финансијску снагу овог комуналног новчаног завода, као и тешкоће с којима се он последњих година морао 60рити. Биланс за 1935 показује да су се прилике побољша“ ле. Одлив улога је мањи него у 19834, а нови улози су знатно порасли, што значи, да се и поверење улагача нагло враћа.
Рачун изравнања
Актива 1932. 1933. 1934. 1985. у хиљадама динара
Хипотекарни зајмови 42.624 37.083 32.302 28.059 Општински зајмови 124.959 120.590 196.199 123.321 Менице 6.123 5.601 3.300 3.180 Текући рачуни 249.124 „999.996 198.918 187.659 Кредитно друштво. — 6.478 6.614 6.875 Новчани заводи 15.024 12.261 16.397 21.827 Хартије од вредности 27.174 30.241 32.225 30.958 Благајна 496 1.063 1.285 2.035 Непокретности 10.791 16.629 10.383 10.467 Прелазни рач. камата — 3.178 5.880 7.465 Разна актива — 1385 1.107 1.315
Пасива у Улошци 446.992 424.619 407.497 392.727 Ломбард 2.150 1.154 1.636 686 Реесконт 12.125 11.601 8.982 8.732 Разни повериоци — 762 1.452 1.669 Прелазни фонд ПН — 645 613 Пензиони фонд 1.100 1.100 2.100 5.100 Резервни фондови 10.612 11.112 11.514 12.525 Добитак 850 402 1.011 1.198 Збир биланса 476.247 „451.515 484.887 428.161
У 1930 години, која је била последња нормална, збир биланса је био 475 милиона, а улози су тада износили равно 450 милиона динара. И у 1981 прилив улога био је знатан тако да су они крајем те године износили 479 милиона, а збир биланса се био попео на 506 милиона динара. До краја 1985 он је постепено сведен на 4923 милиона, првенствено због одлива улога, који претстављају преко 90% обртног капитала штедионице и који су подељени у две групе: у улоге на штедне књижице и улоге по текуБим рачунима. Последњих година имали смо следеће стање (крајем сваке године):
Улози 1931 1932 1933 1934 1935 у милионима динара
На књижице 160,1 152,4 143,2 136,3 131,89
По тек. рач. 318,9 293,9 281,4 271,2 261,4
Укупно 479,0 446,3 4246 407,5 392,7
Одлив per saldo (+29,0) 22,7 217 17,1 14,8
Као што се види, одлив_улога је рег задо сваке године мањи. Он и не изгледа нарочито велик, али стварне исплате су биле знатно веће. Мз горње таблице се то не