Народно благостање — додатак

156

Приходи Пренос добити 298 316 399 344 Производња :· 16671 19092. 18.138... 23.199

Остали приходи — — — 236 Збир прихода или расхода 16.969 19.408 18.538 93.769

Приход од производње износи 93 милиона и већи је за 5 милиона него у претходној години. Иначе, треба напоменути да је приход од производње у 1985 години био већи него ма када раније. То је последица проширења производње и увођења нових производних грана. Али, у томе се свакако огледа и повољан успех рационализације и чињенице да су режије и производња прилагођене садашњим приликама. ·

Трошкови у 19835 су у односу на претходну годину остали готово непромењени са 5,26 милиона динара, а према 1938 су за око 250 хиљада динара мањи. У 1951 години трошкови су износили 5,9 милиона, односно били су чак за око 650 хиљада већи него у 1985. То указује на ригорозну штедњу. На име камате исплаћено је у 1935 години 4,85 милиона према 3,80 милиона у 1934. Повишење долази отуда што се предузеће у току прошле године више служило кредитима. Иначе, није вероватно да је у 1985 каматна стопа за искоришћене кредите повеБана. У 1935 су и порези знатно већи него ранијих година. Они износе 4,87 милиона према 3,7 милиона у 1934 години. Амортизација је остала непромењена са 3,5 милиона. То није много, ако се узме у обзир да набавна вредност инвестиција износи преко 63 милиона динара.

Чиста добит достигла је 2 милиона 542 хиљаде и већа је за око 300 хиљада него у 1932, 1988 или 1934. Она је овако подељена: на име 9% дивиденде 1,8 милион, тантијема 105 хиљада, резервном фонду 150 хиљада, а остатак од 487 хиљада пренет је на нови рачун. У току претходне две године дивиденда није дељена. Уместо тога лотирано је специјалном резервном фонду 2,4 милиона, односно по 1,2 милион годишње. Да то није урађено, дивиденда је и у 1933 и 1934 могла бити бар 6%.

ЗЕЛИНСКА ДИОНИЧКА ШТЕДИОНА, СВ. ИВАН ЗЕЛИНА

Крајем 1930 обртни капитал Зелинске дионичке штедионе износио је 10,48 милиона, а улози 8,55 милиона динара. Две године доцније, крајем 1932 године њен укупни обртни капитал био је 10,33 милиона, а улози 8,66 милиона динара. Као што се види, у току 1931 и 1982 није било ни смањивања обртног капитала, ни одлива улога. Паника улагача из септембра 1981 остала је готово без икаквог утицаја на пословање Зелинске дионичке штедионе. Тако је било и код великог броја осталих мањих и средњих провинцијских новчаних завода, јер су улагачи у провинцији до 20 априла 1982 године били много мирнији од оних у Загребу, Београду, Јђубљани и у другим већим варошима. То нам доказује да се узрок тешкоћама провинцијских завода није састојао толико у паници улагача и тобожњој неликвидности провинцијских банака. Њима је задат најтежи ударац Законом о заштити земљорадника.

До 20 априла 1932 сељаци су, И поред агитације која је у неким крајевима била знатна, углавном уредно удовољавали својим обавезама према новчаним зоводима. Тек је Закон о мораторијуму за сељачке дугове онемогуБио нормално пословање највећег броја провинцијских завода. То важи и за Зелинску дионичку штедиону. Да није дошло до мораторијума за сељачке дугове и до максиминрања каматних стопа, вероватно је да она не би

никада затражила заштиту. Када се то има у виду, ондљ постају сасвим разумљиви и захтеви који траже жртве од целине у циљу спасавања банака, које су имале да се боре с огромним неприликама управо због нецелисходних: мера јавне руке.

Док се коначно не реши на правилан начин питање заштите земљорадника, јасно је да ни највећи део провинцијских завода неће моћи удовољити својим обаве-

зама према улагачима. А дотле ће и пољопривреда оста-“ ти без нових кредита. У том погледу необично је важно

и питање каматних стопа. Данас новчани заводи могу рачунати на своја потраживања према земљорадницима само 4,5% камате. Код таквог каматњака на меничне зајмове, с обзиром на режијске трошкове, провинцијски заводи уопште не би могли плаћати камате својим улагачима. То значи да ће се улози концентрисати код новчаних завода великих центара. Ако се одредбе о максимирању камата не промене, сељаци ће за увек изгубити могућност да добију нове кредите, тим пре што је при– ватним заводима из већих центара из техничких и организационих разлога немогуће кредитирање сељака и што. ће улози који се нагомилавају код државних новчаних завода највећим делом бити стављени на расположење државе, делом непосредно, а делом путем куповине државних хартија од вредности.

Биланси Зелинске дионичке штедионе показују де је она била важан фактор код кредитирања сељака из Св. Ивана Зелине и околине. Ови биланси су тим интересантнији, што су готово идентичне и прилике код највећег броја других провинцијских завода, који су неговали земљораднички кредит.

Рачун изравнања

Актива 1932 1938 1934 1935 . | у хиљадама динара

Благајна 66 60 27 51 Народна банка 7 7 6 6. Менице 9.240 8.781 8.269 7.981 Дужници 59 134 107 93 Адв. предуј, прот трошк. == — — 97 Хартије од вредности 226 116 50 5 Покретнине — — — 227 Губитак — 104 108 176

Пасива Главница 1.000 1.090 1.000 1.000 Резерве 76 5 5 5 Улошци 8.666 8.371 7.718 7.445 Повериоци 123 56 25 27 Реесконт 470 315 210 159 Добитак 7 — == —

Збир биланса 10.333 9.747 9.954 8.636

Улошци су и даље попустили за око 300 хиљада и крајем 1985 износе 7,54 милиона динара. За толико је смањен и есконт меница. Код других позиција није било већих промена, а не може их ни бити с обзиром на структуру провинцијских завода. Крајем 1935 есконт меница је био 7,98 милиона. Од тога отпада 7,52 милиона динара односно преко 94% на земљорадничке менице, а само 457. хиљада динара на све остале. :

Сви расходи компримирани су до крајњих граница. могућности. Међутим, у вези с максимирањем каматних стопа, приходи од камате су толико опали да се није: никако могла да успостави равнотежа. Због тога де и 1935 година закључена с губитком од 68 хиљада. Ако се томе дода пренос губитка: низ 1984 године, види се да укупни губитак износи 176 хиљада динара односно 17,6%:. од износа главнине.

| | | |