Народно благостање — додатак

Glavne bilansne pozicije Beogradske tekstilne industrije a. d. za nekoliko posledniih godina ovako izgledaju: Račun izravnanja . 1934

Aktiva 1933 1935 u hiljadama dinara

Investicije 52.144 54.075 53.774 Zaliha 1.610 9.701 12.439 Риге — 1.987 4.809 Gotovina 40 103 109 'Cubitak sa prenosom 792 792 719

Pasiva 'Glavnica | 10.000 10.000 10.000 Rezervni fond 193. 193 205 Poverioci 44.387 56.326 61.300 Prenosne pozicije 6 25 34 Čista dobit —— 15 312 Zbir bilansa 54.586 66.659 71.850

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Admin. troškovi ~ 29 =— —__-_ Opšta režija 10 — Opšta režija i kamate — 2.739 4.015 “Froškovi zastupnika —— 178 699 Osiguranje i porez ===> 122 177 Amortizacije —— 1.029 688 Tubioze — —— 83 Gubitak fabrikacije 70 —— 'CGubitak prenos 683 792 719 Čista dobit tek. god. —— 115 312

Prihodi Prenos dobitka 683 799 719 'Bruto dobitak —— 4,183 5.905 'Gubitak tek. god. 109 — Zbir prihoda ili rashoda 792 4.975 6.624

Zbir bilansa krajem 1935 iznosi 71,85 miliona. Prošle godine je porastao za preko 5 miliona, a pretprošle za preko 12 miliona dinara. U pasivi inamo samo dve važnije pozicije: „glavnicu 1 ромепосе. Сјаупјса је озфаја перготепјепа sa 10 miliona. Rezervni fond iznosi oko 200 hiliada dinara. PoveTioci su porasli sa 44 miliona u 1933 na 61,3 miliona krajem 1935. To ie u vezi s povećaniem zaliha i dužnika u aktivi.

Krajem 1933 preduzeće nile imalo uopšte dužnika. U 1934 oni su bili nešto ispod 2 miliona, a Кгајет 1935 godine 4,9 miliona dinara. Ove promene kod dužnika izazvane su "prvenstveno osnivaniem saniteiskog odeljenja. Preduzeće se bavi ı državnim isporukama, i mora izvesno vreme da čeka na naplatu svojih potraživanja. Zalihe krajem 1933 iznosile su samo 1,61 milion dinara; krajem 1934 porasle su na 9,7 miliona, a u 1935 na 12,4 miliona. Porast zaliha sirovina i gotove robe je prirodna posledica proširenja proizvodnje i nešto boljeg poslovanja.

Na bolje poslovanje ukazuje i porast bruto dobitka sa-

:4,38 miliona u 1934 na 5,9 miliona u 1935 godini. U 1933, nije 'bilo uopšte bruto dobitka, već je fabrikacija završena s gu'bitkom od 70 hiljada dinara.

Ako razgledamo rashode, vidimo da su kamate i opšti Težiiski troškovi porasli sa 2,74 miliona u 1934 na 4,01 miliona u ]995. Dosta 5и porasli i troškovi zastupnika, kao i isplate za Osiguranje i porez. I to je u vezi s proširenjem proiz“wvodnije. 1992 godina je zaključena s gubitkom od 683 hiliade dinara. U 1933 gubitak je porastao za daljih 109 hiljada, na 792 hiliade dinara. Poslednje dve godine završene su sa do'bitkom, i to 1934 sa dobitkom od 115 hiljada, a 1935 godina sa dobitkom od 312 hiljada dinara. Ako se od gubjtka iz ranijih godina oduzme čista zarada iz 1935, ostaje gubitak

od 407 hiljada. _ povoljno razviialo, treba očekivati da će se čistom zaradom

163 Kako se ove godine poslovanje uglavnom

iz 1936 potpuno ili bar najvećim delom eliminisati i taj ostatak gubitka iz ranijih godina.

VELIKOKIKINDSKA CENTRALNA ŠTEDIONICA D. D., VELIKA KIKINDA

Za Velikokikindsku centralnu štedionicu 1935 godina bila je jubilarna. To joj je dvadeset i peta poslovna godina. Ovaj ugledni provinciiski novčani zavod osnovan je početkom 1911 godine. Prvobitna glavnica iznosila je 250 hiliada kruna. Krajem 1918 ona ie povišena na 500 hiliada, a 1921 godine na 1,5 miliona kruna i odmah pretvorena u 975 hiliada dinara. U 1923 godini glavnica je opet povišena na 750 hiljada dinara, 1924 godine na 1,5 miliona, a 1928 godine na 3 miliona dinara, koliko iznosi i danas. Za bančinu ekspanziju i razvoj njezinog poslovanja bila je naročito značaina fuzija sa Velikokikindskom trgovačkom i kreditnom bankom, koja je izvršena u 1924 godini.

Inače, jasno je da je za vreme od 25 godina korisne privredne delatnosti i Velikokikindska centralna štedionica morala da naiđe na razne smetnje. Ali treba podvući da je ona, zahvaljujući veoma sposobnoj upravi, sopstvenom snagom uspela da sjaino savlada sve teškoće i da daje nepromenjeno zadovoljavajuće rezultate. Pored početnih teškoća, koje su bile u vezi sa osnivanjem i organizacijom prvih poslova, zavod je uspešno izdržao nestašicu u novcu izazvanu Balkanskim ratom, održao se za vreme dugotrajnog svetskog rata, preživeo ie l i po godišnji posleratni. sekvestar i prošao je kroz sve teškoće opšte svetske krize koja evo traje već šestu godinu. Kao i sve druge banke, i Centralna štedionica imala je da se bori poslednjih godina sa ogromnim neprilikama, koje su nastale kao posledica panike ulagača, privredne depresije, opadania prihoda seljačkih gazdinstava, smanjenja vrednosti zemljišta, zakonske zaštite zemljoradnika, osetljivijih poreza i prireza itd. Ona je u najužoj meri povezana sa sudbinom našeg seljaka, kao što je to slučaj kod svih lokalnih provincijskih banaka. A u Vojvodini ta se povezanost i međusobna zavisnost seljaka i banaka oseća u još jačoj meri.

Pa ipak, Velikokikindska centralna štedionica je jedan od malobrojnih novčanih zavoda naše zemlje, koji se u toku petogodišnje bankarske i kreditne krize nisu nikako koristili zaštitom. Ona je svojim obavezama odgovarala uvek na vreme i u celosti, tako da njena uprava u svom poslednjem 25 poslovnom izveštaju sa ponosom ističe, da Centralna štedionica spada u red onih zavoda koji su u stanju da i u današnjoj teškoj situaciji osiguraju bezbednost njemu poverenom kapitalu. Doduše, i ona je poslednjih godina morala isplatiti znatne iznose ulagačima, ali obim ovih isplata — blagodareći velikoj likvidnosti njene aktive — nile premašao njenu sposobnost. S obzirom na sigurnost i bonitet zavoda, poverenje ulagača se naglo vraća, a priticai novih uloga je toliki, da je na primer u 1935 godini obrtni kapital štedionice pao samo za 100 hiljada dinara, iako su svi zahtevi njenih ulagača, starih i novih, u toku cele godine tačno i bez prepreke zadovoljavani. |

Glavne bilansne pozicije za četiri poslednje godine ovako izgledaju:

Račun izravnanja

1933

Aktiva 1932 1934 1935

u hiljadama dinara Gotovina 388 393 243 542 Narodna banka 868 280 368 207 Poštanska štedionica 357 90. 80 938 Potraž. kod banaka 1.994 440 490 557 Ukupno 2.908 1.065 1.112 1.554