Народно благостање — додатак

164

'Menice 16.079 15.498 14.880 14.980 Dužnici po tek. rač. 6.373 ' 5.955 5.685 5.056 Hipotekarni zaimovi 700 E ПА 4 Hartije od vrednosti 410 385 912 307 Deyize i valute 109 78 40 33 Inventar 1 din. 1 ап. } din. || din:

Pasiva Glavnica 3.000 3.000 -3.000 3.000 Fondovi 1.250 1.300 1.330 1.360 Ulozi na knjižice 18.509 15.525 14.240 13.747 Ulozi po Тек. гас. - 2.474 1.668 2.159 2.611 Poverioci Oj 9 12 17 Reeskont 855 1.221 1.034 941 Razna pasiva 134 78 75 74 Dobit 344 180 180 180 Zbir bilansa 26.578 22.981 22.030 21.930 Dividenda 8% 4% 4% 40%

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata 1.381 980 753 609 Porezi i prirezi 386 235 100 128 Plate 360 266 239 227 "Troškovi 121 90 103 96 Otpisi пепар!. potraž. 136 182 128 70 Čista dobit 347 180 180 180

Prihodi Kamata 1.687 1.297 1.19 1.085 Provizije i razni prih. 1.038 635 380 294 Prenos dobiti 1 1 2 | Zbir prihoda ili rashoda 2.727 1.933 1.502 1.310

Zbir bilansa odnosno obrtni kapital krajem 1935 iznosi 21,93 miliona prema 29,03 miliona u 1934. Kraiem 1930 godine, pre bankarske krize, zbir bilansa je iznosio 32,94 miliona. Dakle, za vreme bankarske krize zbir bilansa je smanjen tačno za 11 milona dinara, odnosno za jednu trećinu. Najjače smanjenje bilo ie u 1932 godini, za 4,87 miliona, zatim u 1933 godini — za 3,6 miliona. U 1934 godini opadanje obrtnog kapitala iznosi 950 hiljada, a u 19935 godini samo 100 hiljada dinara, što takođe dokazuje da se prilike sve više normalizuju i popravljaju.

Sopstvena sredstva, ne uzimajući u obzir godišnju čistu zaradu štedionice, porasla su za 4,1 miliona krajem 1930 na 4,36 miliona u 1935 godini. Od toga otpada na glavnicu 3 miliona, a na fondove 1,36 miliona dinara. Tuđa sredstva iznosila su krajem 1930 godine 27,75 miliona i svedena su na 17,32 miliona u 1935. Kod Velikokikindske centralne štedionice »poverioci« nisu nikada igrali neku naročitu ulogu, a tako isto ni reeskont. Prema tome gotovo celo smanjenje obrtnog kapitala izazvano je smanjenjem uloga. Ovi su iznosili (u milionima dinara):

1930 1931 1932 1933 1934 1935 26,34 95,30 20,98 17,19 16,40 16,36

Kao što se vidi, odliv uloga je gotovo sasvim prestao već u 1933. godini. Krajem 1934 kod ukupnih uloga od 16,4 miliona nalazilo se 2,1 miliona dinara novih uloga na štedne knjižice i 500 hiliada dinara novih uloga po tek. računima. U toku 1935 isplaćeno je iz starih uloga oko 2,5 miliona, a višak uplata nad isplatama po novim ulozima iznosio je po prilici isto toliko. To znači da u 19935 kod ukupnih uloga od 16,96 miliona otpada nešto iznad 5 miliona dinara na nove uloge.

Isplate uloga izvršila ie Velikokikindska centralna štedionica isključivo sopstvenom. snagom, dakle smanjujući aktivu. Menice u koje je kraiem prošle godine bilo plasirano

skoro 70% obrtnog kapitala postepeno su reducirane sa 17,88:

miliona u 1930 na 14,88 miliona u 1934 godini. Prošle godine one su opet porasle za 100 hiljada, na 14,98 miliona dinara. Dužnici po tekućim računima pali su sa 11,88 miliona u 1930 aa 5,05 miliona dinara u 1935. Oni su, dakle, više nego prepolovljieni. Smanjenje u 1935 iznosi 600 hiliada. Hipotekarni. zaimovi koji su ranije iznosili 700 hiljada dinara u celosti su. likvidirani već u 1933 godini. Kod ostalih pozicija u aktivi promene su neznatne. Jedino treba spomenuti da su prošle godine ukupna raspoloživa likvidna sredstva porasla za 440: hiliada, na 1,55 miliona dinara. |

Zbog obaranja kamatnih stopa i smanjenja obrtnog Kkapitala bilo je neizbežno i smanjenje bruto prihoda. Prihod od kamate pao je sa 2,07 miliona dinara u 1930 na 1,08 miliona. u 1935. Inače smanjenje u 1935 u odnosu na prethodnu godinu iznosi samo 36 hiliada dinara. Opadanje provizije i DTrihoda od kamata je ogromno. Sa 1,932 miliona u 1930 oni su. bili porasli na 1,41 miliona u 1991, ali su posle toga stalno: opadali i u 1935 iznose samo 224 hiljade dinara. Svi rashodi. su takođe znatno komprimirani, ali je bilo potpuno nemoguće reducirati ih u meri u kojoj su opadali prihodi. Zbog toga ie i čista dobit opala sa 805 hiliada u 1930 na 180 hiljada: dinara u 1933 godini. U 1984 i 1935 čista dobit iznosi takođe po 180 hiliada dinara godišnje. Već treću godinu ona se OVako deli: na ime 4% dividende 120 hiljada, rezervnom fondu 30 hiljada, tantijema 27 hiliada, za dobrotvorne svrhe 2 hiljiade, a po 1 hiliada dinara prenosi se na novi račun.

U upravnom odboru su g. g.: d-r Laioš Žiroš, pretsednik; Gavra Budišin, d-r Pavle Lazić, d-r Svetislav Mihailović, Nika Milić, Vilim Raih, d-r Pavle Rot, Uroš Sandić i Leopold Volf, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Friđeš Brener, Laza Budišin ml., Milić Komnenović, Juliie Lev i Milan Pecić. Generalni direktor je g. Maksa Gutman.

Сваки напредак у производњи и

употреби, сђе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга“

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVYLE МАЗИВА

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон.

STANDARD — VACUUM

Oil Company of Jugoslavia Inc. ЗАГРЕБ БЕОГРАД