Народно благостање — додатак

АНАЛИЗ

Додатак з„Пароднот Благостању“.

БРОЈ 38

"Садржај:

Градска штедионица, Загреб „Минерва“, накладна књижара д. д. Загреб

ГРАДСКА ШТЕДИОНИЦА, ЗАГРЕБ

Приликом анализе биланса Градске штедионице у Загребу за 1934 годину (бр. 10 од 2 марта 1935) констатовали смо „да је стање овог комуналног завода такво, да заштита. која му је одобрена има само још формалан карактер“. С обзиром на то није нас изненадила одлука Управног одбора штедионице од 19 децембра пр. год., према којој се она од 28 децембра 1985 год. не служи више Уредбом о заштити новчаних завода и њихових поверилаца. Почев од тога дана сви су улози слободни, а пословање је опет потпуно нормално. Одмах на почетку треба истаћи, да криза нашег банкарства није оставила у загребачкој Градској штедионици штетних последица. Напротив, она је из ње изишла ојачана и тиме је очигледно доказала своју животну способност. Још нешто. Из примера Градске штедионице сада се најбоље види како је неповерење улагача било без сваке основе. И она, по мишљењу улагача, није била достојна поверења.

Међутим, када се разгледа развитак прилика у току последњих година, види се да навала улагача на банке није проузрокована њиховом болешћу, него психозом која је захватила улагаче и погрешним мерама јавне руке. Иначе, Градска штедионица у Загребу у прво време је одлично одолевала кризи поверења. Улагачи, после прве нервозе у септембру 1981 године, не само што су се били смирили, него је чак забележен и прилив нових улога. Концем 1931 године улози износе 487 милиона динара према 475 милиона концем 1930 године. Према томе прва три месеца кризе поверења нису успела да Градској штедионици дигну ни онолико улога, колико је у првој половини те године било примљено, тако да је крајем 1981 салдо улога био за 12 милиона већи него 1980 године. Улози на књижице показивали су чак пораст од 24 милиона динара.

Ситуација код Градске штедионице била је повољна и у првом делу 1932 године. Неповерење више није долазило до изражаја и прилив нових улога био је већи него подизање старих. У извесним месецима улози су прелазили пола милијарде динара. Штедионица је чак била У стању да дели нове мање кредите. На погоршање ситуације деловали су разни моменти. У првом реду Закон 0 заштити земљорадника. Када су у пролеће и у лето 1932 године У вези са замрзнутим потраживањима код сељака два највећа загребачка завода дошла под Уредбу, завладало је у Загребу такво расположење да су и улагачи из других завода постали нервозни. Потешкоће једног завода преносиле су се после тога и на остале.

Половином 1932 године почео је и валутарни моменат да игра извесну улогу. Нарочито у великим градовима. Тражња злата и страних валута била је знатна. А многи су настојали да своју готовину пласирају у не-

БЕОГРАД, 19 СЕПТЕМБАР 1936.

ГОДИНА УШ

покретности. Градио је готово сваки који је имао готовине, из страха пред девалвацијом динара. Разуме се да је у вези с тим и одлив улога морао бити знатно већи него прилив нових. На ситуацију Градске штедионице знатно су утицали и моменти комуналне политике. У најкритичније време Загребачка општина је била без свога претседника. Борба око питања претседника и појединих општинских одборника трајала је месецима. У општини је сваки рад био замро. А како је Градска штедионица комунална установа, а општина јамчи за све њене обавезе, природно је да неизвесност у погледу општинске. управе није могла повољно да делује на улагаче. Да није било те неизвесности, бар би се веровало да ће се општинска управа знати побринути, да Градска штедионица у случају потребе добије одговарајућу помоћ код Народне банке односно код државних новчаних установа.

Најзад, кружиле су вести о принудном државном зајму и о разним мораторијумима. Не само за сељаке него и за трговце и занатлије. Чак и власници кућа су тражили мораторијум за своје обавезе, а држава је била обуставила плаћање камата за стране зајмове. У таквим приликама Градској штедионици није заиста ништа друго преостало него да затражи заштиту, тим пре што нису постојали никакви изгледи да ће се наћи потребни ослон код Народне банке. Сличан је био случај и са Љубљанском местном хранилницом, као и с већим бројем мањих комуналних штедионица, нарочито у Словенији. Тиме је и поверење у комуналне штедионице, које је иначе било у порасту, претрпело знатне штете, иако се оно могло очувати са релативно незнатним средствима.

Пошто су јој улози спали са 487 милиона крајем 1931 на 377 милиона у 1932 години, Градска штедионица у Загребу затражила је заштиту 28 децембра 1932 године. Министарству трговине, и индустрије одмах је саопштена „скала“ по којој ће се исплаћивати улози и камате. Иначе, штедионица је била увек у стању да својим улагачима и повериоцима даде и више него што је то морала према плану. На тај начин је од 28 децембра 1928 до краја 1933 год. исплаћено преко 99 милиона, а од прве узбуне улагача у септембру 1981 год. па до конца 1933 године преко 225 милиона. То доказује да је она била изнад сваког очекивања ликвидна. Иначе, већ у 1933 години прилив нових улога је био знатан, тако да се у 1983 у односу на претходну годину салдо свих улога смањио само за 5 милиона динара, на 372 милиона.

Већ с 1 априлом 1934 године Градска штедионица сама мења свој првобитни отплатни план и потпуно ослобађа старе улоге на књижице до 10 хиљада динара, а оне по текућим рачунима до 100 хиљада динара. Осим тога су уплаћене на све улоге камате, а на улоге веће

од 10 односно 100 хиљада динара повишене су месечне.