Народно благостање — додатак

~ ји 6 о 9,

државе, нарочито откако је отворила филијалу у Београду. . ___ - _. |

Досадашњи издавачки посао „Минерве“ био је необично интензиван. Ради се на остварењу обимног издавачког програма који обухвата готово. све гране књижевности и науке. Најпре су издата сабрана дела хрватских писаца, као на пример Аугуста Шеное, Венцеслава Новака, Силвије Страхимира Крањчевића, Мирослава Крлеже, итд. Издата је и велика антологија хрватске књижевности у 5 књига под насловом „Сто година хрватске књижевности“. Затим долази серија која обухвата „Класике руске књижевности“. Она садржи најчувенија дела руске литературе у најбољим преводима и сјајној библиофилској опреми. То су дела Толстоја, Гогоља, Достојевског, Гончарова, Тургењева, Чехова, Горког итд. Већ је издат и Минервин лексикон, први велики лексикон на нашем језику, на коме је сарађивало око 120 познатих стручњака. Поред ових издања покренуте су и серије „Књиге нашег времена“, (савремени преводни романи), „Омладинска библиотека“, „Нова педагогија“, ствена библиотека Минерве“, „Здравствени лексикон“ итд. Ових дана је објављен и проспект за класично Бремово дело: Како живе животиње.

Свака серија књига може се купити уз месечну отплату од само 30 динара. Иначе, Минервина издања могу се мерити и са најбољим издањима стране литературе. С обзиром на то је разумљиво да је литерарни и културни успех „Минерве“ прворазредан. Како је она свој пионирски рад изводила управо у годинама најтеже привредне депресије, финансијски ефекат до сада није могао да буде исто тако сјајан, али ће се с поправљањем општих привредних прилика сигурно осетно поправити и прилике код „Минерве“. Пре него што пређемо на анализу билансних цифара, споменућемо, потпуности ради, да је предузеће организовало и одлично снабдевену библиотеку за посуђивање, уз врло умерену претплату. Оно располаже богатим избором најновијих издања, претежно ва српскохрватском, немачком и мађарском језику.

Биланси за 4 последње године овако изгледају :

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара

Благајна 6 36 3 2 Поштанска штедионица 16 14 4 7 Хартије од вредности — — — 10 Књиге 1.407 1.700 1.780 2.607 Дужници 9.981 2.676 2.498 2.489 Наклада 61 108 513 684 Инвентар 4600 498 520 352 Каталози 168 о — Пренос губитка — 168 276 416 Губитак тек. год. 168 108 MG 39

Пасива Главница 1.000 1.000 1.000 1.000 Резервни фонд 6 6 6 Резерва инвентара 108 158 210 Резерва дубиоза 264 362 264 Повериоци 3.839 3.827 4.269 5.568 Транзит. ставке КА === = = 44 Збир биланса \ 5.219 5.554. 5.751 6.612

„Здрав-

Збир Асе је) порастао за 860 | хиљада, на 6,61 милиона динара. У пасиви имамо неколико "промена. Пре свега, повериоци су порасли за 1,8 милион, на 5,56 мили= она динара, што је у вези са порастом неких рачуна у активи. Резерва инвентара, која: је крајем 1984 износила 210 хиљада, употребљена је за отпис инвентара који је крајем 1935 исказан у активи са 352 хиљаде према 520 хиљада динара у 1934 години. Из пасиве је ишчезла и резерва дубиоза, која је крајем 1934 била исказана се 264 хиљаде. Разлог је у томе што пореске власти нису

_ одобриле овај начин отписа дубиоза, него су морали.

бити одбивени од рачуна дужника у активи.

Значајне су и промене у структури активе. Вредност књига је порасла са 1,78 милиона у 1984 на 26 милиона у 1935. То је у вези с проширењем пословања ни с новим издањима. Иначе, ова позиција He обухвата само књиге које се налазе у књижари и на стоваришту у Загребу, већ и оне у филијалама у Београду и Сплиту. Дужници за продате књиге са 2,48 милиона динара остали су У односу на претходну годину готово непромењени, али су према 1982 за око пола милиона мањи, а према: 1930 мањи су за скоро милион динара. То је последица све савршеније продајне организације. „Наклада“, преко“ које се књиже трошкови нових едиција, износи 684 хиљ. према 513 хиљада у претходној години и само 61 хиљада у 1932. Види се да је у току последње две године издавачки посао био необично интензиван.

И прошла година је завршена с губитком. Он из--

носи 39 хиљада према 146 хиљада у 1934. То је знак да.

се прилике постепено ипак поправљају. Заједно са преносима из ранијих година губитак износи 455 хиљада: динара.

DIE. DEUTSCHE VOLKSWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: Фр]. оес, Ханс РУБАН, Берлин

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Die deutsche Мо зуливећан" најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке, Saro je „Die deutsche Volkswirtschaft" Baжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„ле дешвеће Мо ал тасћан"“ ради на сарадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Die deutsche Volkswirtschaft" aanasn 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање.

Претплата : КМ 5,— тромесечно. Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача

Нацде 6; Зрепегзсће Висћћапа пе Max Paschke Verlag fur \Wirtschaftswissenschaft Berlin W 35

рт са