Народно благостање — додатак

172

укидања санкција стање у дрвној индустрији „није се

поправило, јер Мталија фаворизује увоз из. земаља које

нису примењивале санкције. Тако су због санкција сасвим

прекинуте неке везе које су постојале. већ деценијама,

Тешкоће на које наилази наша индустрија дрва осетио је у пуној мери и „Драх“, који долази у ред наших најстаријих шумских предузећа, "нарочито с обзиром на: тврдо дрво. Фирма „Драх постоји као акционарско друштво од 1921 године, а пре тога као инокосна фирма она је била једна од највећих фирми шумске индустрије бивше Аустроугарске, са огромним шумским комплексима у свим деловима монархије. Њезине шуме у Хрватској и Славонији биле су од нарочитог значаја, пошто „је један од најважнијих „Драхових' извозних артикала било тврдо дрво, у првом реду храстовина. После рата главна дирекција предузећа била је пренета у За греб, где је остала све до половине 1930 године. У то доба се појављују први тежи знаци кризе, који су кућу „Драх“ присилили на постепено и делимично повлачење из средње-европских ангажмана. Истовремено је и тежиште финансирања пренето опет у Беч. Југословенски посао концентрисан је у Цапрагу код Сиска, где се сада налази и дирекција која је раније била у Загребу. То је допринело и снижењу режијских трошкова.

Пословање у току прошле године морало се ограничити на минимум. Постројења су била само делимично искоришћена, и управа 'је улагала највеће напоре да обезбеди запослење својим чиновницима и радницима. Упркос свим тешкоћама, прошла пословна година ипак је сразмерно доста повољно завршена. Док су од 1931 до 1934 биланси увек закључивани са губитком, у 1985 се исказује добитак. Да није било отписа потраживања од фирме Дугосело д. д., код које је „Драх“, дрвна индустрија д. д. учествовала са око 762 хиљаде динара, добитак би био довољан и за исплату дивиденде од неколико процената. С обзиром на тај отпис могао се је исказати само скромни добитак, али га не треба потцењивати, јер се он јавља после многих година закључених с губитком. Биланси „Драха“, дрвне индустрије д. д. за последње четири године овако изгледају :

Рачун изравнања

Актива 1932 1033. | 1934 1985 у хиљадама динара

Благајна, ефекти, менице 2.708 1.894 1.524 621 Инвестиције 28.403 28.272 28.898. 28.100 Шуме и залихе дрва 44.917 35.099 38.264 15.176 Дужници 19.110. 135196 6.170. 11.590 Транзиторне позиције O == 21 Губитак тек. год. (289) (12) (67) Губитак с прен. добити 627 639 707 —

Пасива 7 Главница 10.000 10.000 10.00 10.000 Резервни фонд 910 910 910 229 Пензиони фонд 820 773 840 893 Фонд амортизације 10:375. . 10:8757. 11875 1875 Повериоци 67.754 56.349. 51.951. 32412 Транзит. позиције 5 122 — 17 Добит у 1935 год. —— o —~ (67) Мање пренос губитка РА ен —— (7) Чиста добит = | —— 60 Збир биланса 89.864 79.080 75.007 55.487

Збир биланса који је последњих година стално» опадао смањен је прошле године за даљих 19,5 милиона,_ на 55,5 милиона динара. Главница износи непромењено 10> милиона динара. Од 1929 до 1934 ни резервни фонд се није мењао. Међутим, због отписа губитка прошле године“ он је смањен са 910 на 229 хиљада динара. Амортизациони фонд је повећан за пола милиона, на 11,87 милиона. динара. Укупна сопствена средства, урачунавши и 'амортизациони фонд, износе 22 милиона динара, готово јед: нако као и крајем претходне године. __

Повериоци су смањени за 195 милиона, са 51,95 милиона у 1934 на 31,41 милион крајем 1935. Смањење: поверилаца тачно одговара смањењу збира биланса. Ако: разгледамо активу, видимо да је смањење поверилаца као и смањење збира биланса последица тешких прилика. у дрвној индустрији. У активи је смањена позиција „шуме и залихе дрва“ са 38,26 на 15,17 милиона, односно 3223,1 милион динара. Крајем 1929 године ова је позиција износила чак 82 милиона динара. Смањење потиче отуда“ што се старије шуме сукцесивно експлоатишу, а нове с обзиром на неизвесни развитак прилика — не набављају се више у истом обиму. Поред тога изгледа да се на складишту више не подржавају веће количине дрвета, као што је то раније био случај. Експлоатише се сама“ онолико, за колико има изгледа да ће се у одређено време моћи пласирати.

Дужници који су у 1982 и 1933 били исказани са 13 милиона пали су у 1984 на 6 милиона, а крајем 1935 опет“ су порасли на 11,5 милиона динара. Остале промене у активи су незнатне. Инвестиције су остале готово нз истој висини и износе 98 милиона динара. Благајна, менице и ефекти пали су са 1,52 милиона на 621 хиљаду.

Рачун губитка и добитка

Расходи 1933 1934 1935 · у хиљадама динара Пренос губитка 627 639 i Општи трошкови и плате 2.399 2.906 1.986 Камата и банк. трошкови 2.983 2.344 2.082” Порези | 201 181 191 Отписи 576 3.929 1.244 Чиста добит — — 60” Приходи Бруто добитак 5.278 8.470 5.531 Купонска камата 99 128 40> Губитак 639 707 6.017 9.300 5.571

Збир прихода или расхода

Бруто добитак, који је У 1934 износио 8,47 милиона: према 5,27 милиона у 1933, прошле године је за 29 милиона односно за 35% мањи него у 1934. Општи трошкови и плате су сваке године све мањи. То је доказ ригорознештедње. На име камата и банкарских трошкова исплаћено је 2,08 милиона, односно за 962 хиљаде мање него у 1984. Отписи износе 1,24 милиона према 3,9 милиона У. претходној години. Од тога отпада пола милиона на» амортизацију инвестиција, а 744 хиљаде на отпис ненаплативих потраживања. Иако је бруто добитак у 19835% знатно мањи него у претходној години, ипак је коначни резултат повољнији, делом због уштеде у расходима, =делом због тога, што су отписи У 1935 могли да буду мањи него у претходној години. Чиста добит износи 60> хиљада динара и преноси се на нови рачун.