Народно благостање — додатак

Насива“ 1984. 1985. Улози књиж. 25 884 Улози тек. рач. 3.697 6.421 Повериоци 1.610 3.528

Пораст нових улога је знатан, нарочито оних, на -текући рачун. Прошле године је и позиција нових повегрилаца више него удвостручена. Знатан проценат нових средстава (нешто испод 50%) остаје у благајни. Остатак је пласиран у сасвим краткорочне кредите, меничне и по "текућим рачунима. Према добивеним информацијама ново

пословање показује огроман напредак у току 1986 године.

Као један доказ за то може да послужи и чињеница да је Задружна господарска банка на недавно одржаној лицитацији купила за 23,4 милиона динара цео посед г. Сенде на Бледу, који се састоји од Бледског језера, хотела, разних вила, купатила, права рибарења, великих комплекса ливада, шума итд. |

Рачуни губитка и добитка за неколико последњих ттодина овако изгледају:

Расходи 1930. 1933. 1934. 1935. у хиљадама динара Камата 35.686 · 24.139 9.429 4.582 Плате 5.634 3.422 2.621 2.240 Социјално осигурање __-- 465 359 308 Управни трошкови 1.638 966 1.093 854 Порези и таксе 602 398 518 522 Отлис инвент. и непокр. 290 209 261 Курсна разлика ефеката _— 2.623 2.547 Отпис ненапл. потраж. ___ 1.089 49 Резерва за сумњ. потраж. — — 4.136 5.000 Чисти добитак 1.830 707 595 1.778 Приходи

Пренос добити 25 56 — 595 Камата 39.525. 29989. 15.314. 11.881 Провизије 2,968 697 3.939 876 Приход ефеката 2.799 1.948 1.769 1.823 Приход непокретности 348 289 324 420 Пренос резерви за отписе —— 1.089 — = Збир прихода или расхода 45.675 34.017 21.346 14.545 Дивиденда 9% — — 4%%) Издаци за плате намештеника и социјално осигурање износили су у 1930 години 5,63 милиона, а у 1935

само 2,55 милиона динара. Смањење износи 54,7%. Укупна сума издатака за плате, социјално осигурање, управне трошкове, порезе и таксе била је у 1930 години 7,87 милиона, а у 1985 само 3,92 милиона динара. То значи да су ови расходи смањени на половину ранијег износа. Једним делом то је остварено укидањем мање рентабилних филијала у Цељу, Кочевју, Сомбору, Ђакову и Шибенику. Послови филијала у Цељу и Кочевју пренети су на љубљанску централу, послови сомборске и ђаковачке филијале на новосадску. филијалу, и послови филијале ЈШибеник на сплитску филијалу. Поред централе у Љубљани банка има данас још пет филијала, и то на Бледу, у Крању, Марибору, Новом Саду и Сплиту.

Приходи од камата у 1935 били су 11,8 милиона према 39,5 милиона у 1930. Смањење је огромно, а изазвано је опадањем пословног волумена и обарањем активне какаматне стопе. И приходи од провизије су знатно мањи. У

%) Само на приоритетну главницу.

_ште добили смо само једним делом. У

171

1935 они износе само 876 хиљада према 2,9 милиона у 1930. С друге стране је знатно мања и пасивна камата. Са 35.68 милиона у 19830 она је редуцирана на 4,58 милиона у 1985 години.

Од 1930 до 1923 у билансима се јављао и губитак на курсној разлици хартија од вредности.

„У току последње две године због пораста курсева јављају се добици који су делом употребљени за отпис ранијих курсних разлика, а делом се дотирају нарочитом фонду курсне разлике. Крајем 1985 овај износи преко 3,9 милиона динара.

Чисти добитак у 1935, урачунавши и пренос из претходне године, износи 1 милион 778 хиљада. Од тога је употребљено 752 хиљаде за исплату 4% дивиденде наприоритетну главницу, 89 хиљада за редовни резервни фонд, а остататк од 937 хиљада преноси се на нови рачун.

У управном одбору су гг.: д-р Јакоб Мохорич, претседник; д-р Јожа Басај и д-р Јосип Дермастиа, потпретседници; д-р Антон Брецељ, Франц Габровшек, Франц Храстељ и Мван Забрет, чланови. У надзорком одбору је г. Август Мартинчић као претседник и као чланови су гљг.. Јосип Бургар, Евген Легат, Мартин Стебловник и Јанез Ев. Вреже. Чланови дирекције су гг.: д-р Иван Слокар, генерални директор; д-р Јошко Јанез и Франц Ерце. Комесари су глг.: д-р Иво Чесник и д-р Алојзиј Гуштин.

„ДРАХ“, ИНДУСТРИЈА ДРВА Д. Д., ЗАГРЕБ—ЦАНПРАГ

Као што смо већ имали прилике да констатујемо, прошла — 1935 — година донела је извесно побољшање општих привредних прилика. То је дошло до изражаја и у нашој дрвној индустрији, нарочито у првој половини године. Због пораста грађевинске делатности, тражња У земљи била је преко целе године знатнија него раније. У вези с тим знатно је повећана и производња. Извоз је почео да расте тек у другом тромесечју 1935 године. Али је његово оживљење било краткотрајно. Пре свега због тога, што и није било изазвано нормалним побољшањем коњунктуре У овој индустријској грани, него ванредним потребама иностранства, а нарочито припремама Италије за рат с Абисинијом.

Услед примене санкција стање се необично погоршало. Како је Италија била најјачи купац нашег дрвета, санкције су готово сасвим онемогућиле и нашу трговину меким и тврдим дрвом. За неке делове наше државе, а то су баш они најсиромашнији, учествовање Италије код нашег извоза дрва износило је чак 95%. Иначе, у укупном извозу нашег дрва удео Италије кретао се око 60%. Обећане компензације за изгрубљено талијанско тржиколико су нам биле и одобрене, наша дрвна индустрија могла их је због разноликости тражње само незнатним делом“ искористити. Иначе, и извоз у земље које нису примењивале санкције само се у врло малој мери повећао. У нашој дрвној индустрији дошло је на тај начин изненада до врло тешке кризе, за коју се не зна како ће се завршити.

Тешку ситуацију дрвне индустрије погоршала је и ванредно блага зима, која је утицала на смањење потрошње огревног дрвета, које је, као што је познато, нарочито за индустрију тврдог дрвета важан споредни производ. Гросисти у дрву за огрев имају знатне залихе непродате робе коју су били набавили за потрошњу прошле зиме. С обзиром на те велике залихе ни продаја у

току ове јесени неће бити повољна. Иначе, ни после