Народно благостање — додатак

470.

казује врло леп напредак, који ће сада после коначног уреБења биланса доћи у још већој мери до изражаја.

Рачун изравнања Ama _ _ | 1озо. | 1аз5. | 1958. 19835: | | __ __у хиљадама динара 30.577 „3,397. 9.683, 7309

Готовина

Валуте и девизе 3.130 — — –Ефекти сопствени 34597 16.530 19.218 21.420 Ефекти пенз. фонда — 292 239 239 Менице 96.369 77.226 62.460 60.538 Дужници 372.998 203.009 115.795 120.283 Дужници спец. рез. фонда — | 02508 „995508 Конзорцијални послови 53.788 16.832 4.639 Инвентар 584 69 69 Непокретности 5.662 4.814 9.637 9.444 Остала актива — 1.835 —-— =

Пасива

Главница 19.000 12.000 1.200 1.200 Приоритетна главница —— 14448. 18000. 18'000 Резервни фонд 4.192 6.222 — = Фонд курсне разлике — — 1.000 3.308 Спецу) резервни фонд —— _ 02508 92508 Пензиони фонд 1.020 1.546 1.372 1.242 Улози на књижице 109.617 66.965 48.139. 46.647 Улози по тек. рач. 253.570 132.181 74219 77.052 Новчани заводи 21.572 — ли Повериоци 137.721 100.902 80.124 68.824 PeecKOHT — 9.080 7.643 5.305 Преносне позиције = 1.881 1.087 537 Остала пасива ____ 40,72 4.500 9.593 Добитак 1.829 707 505, 1.778

Збир биланса 543.648 371.404 331.187 321.789

Збир биланса, који је истоветан са кретањем обртног капитала, био је у 1930 години рекордан са 543,6 милиона динара. Туђа средства којима је банка тада располагала износила су 522 милиона. Од тога је отпадало на потраживања новчаних завода 21,57 милион, на повериоце 137,72 милиона и на улоге 363,2 милиона (и то 109,6 милиона на улоге по књижицама и 258,57 милиона на улоге по текућим рачунима). У билансу за 1988 годину видимо да је обртни капитал смањен на 3714 милиона. То значи да је У односу на 1930 за 32% односно за 172 милиона динара мањи. Толики је био одлив туђих средстава у току три године. Ако се уз то узме у обзир да је од почетка 1931 до краја 1988 капитализирана камата износила око 90 милиона динара, види се да је Задружна господарска банка, пре него што је затражила заштиту, исплатила својим улагачима и повериоцима око 265 милиона динара, односно око 50% од целог обртног капитала. То је јасан доказ огромне мобилности банчине и високог; ликвидитета њене активе.

Иначе, треба констатовати да толики одлив туђих средстава није резултат неповерења, већ тешких привредних прилика у које су биле запале наше мале задружне јединице, пре свега сеоске кредитне и набављачке задруге. Најјаче су смањени пасивни текући рачуни преко којих се књиже улози задруга, који чине пословну базу банке и због којих је она у ствари и основана. Они су пали са 9258,57 милиона у 1930 на 132,13 милиона у 1988. Задруге су повукле своје вишкове који су им требали за

удовољење сопствених улагача. Улози на књижице, који долазе у првом реду од варошког становништва, пали су

у истом раздобљу са 109,6 на 66,9 милиона. Потраживања.

новчаних завода, која су крајем 1930 износила 21,57 милиона, у билансу за 1933 више се уопште не јављају. То је у доба новчане кризе сасвим разумљиво, јер се тада сваки Новчани завод стара да подржава у својим благајнама и на жиро-рачунима што више расположивих и ликвидних средстава, а не код других завода. У знатној мери су опали (са 137,7 милиона у 1930 на 100,2 милиона у 1933) и остали повериоци, међу којима се вероватно налазе предузећа која припадају концерну Задружне господарске банке и сви пословни пријатељи који се служе њезиним банкарским услугама. Смањење ове позиције потиче отуда, што су трговина и индустрија такође настдјале, с обзиром на тешке прилике, да задрже што више готовина. |

Интересантно је да је целокупни поменути одлив туђих средстава од око 265 милиона динара извршен само са 9,08 милиона помоћу реесконта (у 1931 реесконт је износио 88 милиона, а у 1982 години 10,4 милиона). Све остало је исплаћено из сопствених снага, редукцијом активних рачуна. Готовина је опала за 30,57 милиона у 1930 на 3,308 милиона крајем 1988, што је и разумљиво с обзиром на огромне суме које је банка исплатила. У истом раздобљу менични кредити су редуцирани са 96,3 на 77,2 милиона, а дужници са 372,9 на 203,0 милиона динара. Рачун ефеката, који је крајем 1930 билансиран са 346 милиона, сведен је до краја 1933 на 16,55 милиона динара, делом због пада курсева, који су раније књижени преко рачуна дужника, у 1933 исказани су засебно са 53,78 милиона динара. - -

После пречишћавања биланса и извршене реконструкције, главница износи 20 милиона, а специјални резервни фонд 925 милиона. У вези с тим улози на књижице су пали са 66,9 милиона у 1983 на 48,1 милиона у 1934, улози по текућим рачунима са 132,1 на 74,2 милиона, повериоци са 100,2 на 80,1 милиона, а разна пасива са 49,7 на 4,5 милиона динара. За отпис губитака употребљен је добитак из 1933 од 707 хиљада динара, затим банчин резервни фонд од 6,22 милиона и књиговодствени добитак који је настао валоризацијом непокретности (око 5 милиона). Због ових промена у пасиви знатно се променила и структура активе. Пре свега су издвојени дужници специјалног фонда у посебну позицију. С обзиром на то опет су редуцирани дужници и менице. Први са 203 милиона у 1938 на 115,8 милиона у 1984, а менице са 77,2 на 69,4 милиона. Конкзорцијални послови су такође смањени, са 53,78 милиона у 1983 на 16,83 милиона у 1984. Вредност ефеката је повећана, првенствено због пораста курсева.

Прошле године обртни капитал је смањен за даљих 10 милиона, на 321 милион динара. У пасиви су најјаче смањени повериоци, који крајем 1985 износе 63,8 милиона према 80 милиона у 1934. Банка је добровољно исплатила неке обавезе које су због високе каматне стопе знатно теретиле њен рачун расхода. Улози на књижице су смањени за 1,5 милиона динара, углавном због исплате аконтације према чл. 20,3 Уредбе о заштити новчаних завода. Ради уштеде на каматама смањен је и реесконт за 2,35 милиона. Улози по текућим рачунима, разна пасива и фонд курсне разлике су у порасту. У активи су опет смањени конзорцијални послови, за 12,2 милиона.

Ако се из општег биланса издвоје главнији подаци о новом пословању добија се следећа слика (у хиљадама

динара):

Актива 1934. 1985. Благајна ) 5.975 5.515 Менице _ 90 1.672 Дужници | „99 4.388

| А