Народно благостање — додатак

„БЕОГРАД, 3 ОКТОБАР 1936.

АВАЛИ

| Crnogorska banka na Cetinju

i „Титанит“ д. д. за кемијску индустрију, Загреб

-_ Творнице за памучну индустрију д. д. у Загребу

CRNOGORSKA BANKA NA CETINJU

___20 jula ove godine navršena је 30-godišnjica postojanja Crnogorske banke na Cetinju. Zavod je osnovan 1906 godine sa glavnicom od 75 hiliada perpera. 1914 glavnica je iznosila već 1 milion perpera, a od 1926 do danas 4 miliona dinara. Crnogorska banka je najveća privatna banka na Cetinju, pa ie kao takva odavna igrala neobično važnu ulogu u privredi Crne Gore. U prošlim ratovima za oslobođenje i ujedinjenje finansijski je pomagala i vladu, a inače stalno je podržavala kontakt kako s poljoprivredom tako i sa zanatstvom i trgovinom Crne Gore.

Panika ulagača u septembru 1931 godine zatekla je Crnogorsku banku sjajno fundiranu i u neobičnoi merj likvidnu. Tu svoju veliku likvidnost ona je dokazala već kod prve navale ulagača u jesen 1931 godine. Svaka isplata bila je izvršena odmah i u celosti, bez obzira na ranije ugovorene otkazne rokove. Šta više, njen reeskont kod Narodne banke i kredit Rod Državne hipotekarne banke bili su krajem 1931 manji nego u 1980 godini uprkos panici ulagača. Iz toga se vidi kako je ona vešto upravljana i kolika joj је Tinansijska snaga. Inače, u 1931 je i pozicija poverilaca skoro prepolovliena, i to ne zbog otkaza od strane poverilaca, nego zbog svojevolinog vraćanja od strane Crnogorske banke, koja je, pravilno shvatajući tadanie privredne prilike, ioš od 1999 nastojala da postepeno smanji volumen svojih obaveza. Crnogorska banka je pune tri godine uspešno odolevala krizi poverenja, tako da se s punim оргаудапјет тогјо očekivati, da ona neće uopšte morati da pribegava moratorijalnoj zaštiti. Međutim, niko. nile mogao predvideti ovako dugo trajanje nepoverenja ulagača. Bankama je s druge strane mnogo štete nanelo i eksperimentisanje sa zaštitom zemljoradnika, a dužnici su bili demoralisani i time, što se od strane izvršnih vlasti nisu sprovodila dosuđena izvršenja. Najzad, neobično nepovolino su delovale i odredbe o maksimiranju kamatnih stopa, u Crnoj Gori i više nego u ostalim delovima države, jer je tamo kamatna stopa zbog siromaštva u kapitalu morala da bude veća nego drugde. S obzirom na ovakve prilike, kojima se nije mogao sagledati kraj, i Crnogorska banka je bila prinuđena da 928 sepetembra 1934 godine zatraži odobrenje odlaganja plaćanja.

O prilikama u toku prošle godine veli se u izveštaju Upravnog odbora, između ostalog, i sledeće: »Prilike noyvčanih zavoda nisu se pobolišale, a to je u vezi s nerešenim pitaniem zemlioradničkih dugova. Neodlučnost u rešenju ovog pitanja izazvala je akciju i svih ostalih dužnika za razduženje i otpise, Što je još više pokolebalo poverenje kod štediša i ulagača. U našem poslovnom rejonu — staroj Стпој бол kredit je naiteže pogođen, jer osim gore navedenih uzroka i izvršne vlasti su mnogo doprinele tim, što su godinama zadržavale i zadržavaju svako izvršenje. Zbog toga izvršni pred-

| –

SO ; => meti gomilaju se, broji neurednih dužnika iz dana u dan raste, a delatnost novčanih zavoda umrtvljuje se«. .

Razume se da uz takve prilike ni Crnogorska banka u prošloi godini nije mogla da razvije nikakvu naročitu delatnost. Ona je, doduše, imala dovoljno raspoloživih sretstava po novim računima, ali ie sasvim ispravno smatrala da se ne freba izlagati nikakvom riziku podelivaniem novih kredita. Poslovanje u prošloj godini bilo jie uglavnom ograničeno na naplatu starih potraživanja. U tome je, s obzirom na postojeće prilike, postignut dobar uspeh, kao što ćemo to videti prilikom detaline analize bilansnih cifara.

Inače, Crnogorska banka је već za 1934 dala potpuno prečišćen bilans, u kome je, prema Uredbi o zaštiti novčanih zavoda, aktiva. nanovo, procenjena i u kome se vodilo računa o promenienim vrednostima. Sva iole malo sumnjiva potraživanja su oftpisana, tako da bilansi za dve poslednje godine pretstavliaiu potpuno vernu sliku stvarnog stanja. Svi gubici su pokriveni upotrebom fondova, tako da se nije diralo ni u glavnicu, niti su se morale tražiti žrtve od ulagača i poverilaca. Po je takođe dokaz velike obazrivosti kojom ie banka upravijana.

Račun izravnanja

Акпуа 1932 1983 1984 1935 u hiliadama dinara

Blagajna 2.208 1.903 635 593 Hartiie od vrednosti 929 964 428 458 Vrednost rez. fonda 1.501 466 — Menice 16.196. 15350 14.256 13.618 Dužnici 6.745 6.446 3.829 3.594 Nepokretnosti 1312 1.812 2.499 3.388 Матезтај pet dinara | Gubitak — — 146 39

Pasiva Glavnica 4.000 4.000 4.000 4.000 Fondovi 2.541 2.569 688 596 Ulozi 18:01] 15./84 12090. 19.309 Poverioci 2.939 2.858 , 630 ##65 Reeskont 1.094 956 3.978. _ 3.014 Novi račun = = 250 , 771 Neispl. dividenda Bi = — 30 Dobit za podelu 66 74. O BL Naplate, kaucije itd. 30.006 25.882 21.335 18.466 Zbir bilansa 58.898 51.734 „43.059 40.034 Obrtni kapital 28.892. 26.852 21.724 21.568

Račun gubitka i dobitka

Rashodi Prenos gubitka = а па MU 046 Kamata 1.805 1.486 919 453 Porezi i prirezi | | 0200 34 169 77