Народно благостање — додатак

176

Рачун. изравнања | |

"Актива 1 106 њ952: 1983. „2.80347. 5 1905.

у хиљадама динара Непокретности: 19.206 19.218. 18.500 + 17.921 Машине“ | 19.351 18.538 16.261. 13.769 Инвентар | i 0 3918. 20.700. A 2109 a 1.907 Благајна 0 5" 118 азота 172 но 140 Ефекти 84 84 606 w«..7A Менице — — 326 693 Дужници — — — 1|.U18 Роба SRAM) ORS || LO DE 22.229 Роба и дужници 17.598.) 20:866 , 29045 „| Залихе материјала 1.210 1.194 1.342 1.361

Пасива СИ Главница | 5.000 5.000 ~ 5,000 5.000 Резервни фонд — — 1.500 3.000 Повериоци ~ 54786 55.220 53.645 59.026 Пренос добити 430 1.019 487 89 Добит тек. год. 589 967 1.102 951 Збир биланса 60.805 62.207 61.734 – 68.566

Збир билнса, који се у 1938 и 1984 кретао око 62 ми: лиона, порастао је прошле године за преко 6 милиона, на 68,5 милиона динара. Ако се најпре задржимо код пасиве, видимо да су порасла како туђа тако и сопствена сред“ ства. Главница је остала непромењена са 5 милиона динара. Она није у жељеном односу са величином предузћа. Због тога се последњих година нагло повећава резервни фонд. До 1983 он није ни постојао; крајем 1933 дотиран је са 15 милиона и крајем 1934 такође са 1,5 милиона, тако да је сада билансиран са 3 милиона динара. Готово цела добиг од прошле године употребљена је такође за повећање овог фонда који сад износи 4 милиона динара. Потреба за тако брзим повећавањем резервног фонда јавила се отуда, што је услед пада вредности динара у односу на златни франак претрпљен већи губитак на курсној разлици, ко ји треба да се покрије. Предузеће ће, наиме, морати да плати у златним францима дуговање свом главном повериоцу, који се налази у Швајцарској. Иначе, повериоци износе 59,5 милиона динара према 536 милиона у 1984 години. Насупрот томе, укупна сопствена средства износе 9 милиона.

Однос између сопствених и туђих средстава, који је сада као 1 према 6,5, не изгледа још најповољнији, нарочито не ако се узме у обзир да инвестиције износе око 33 милиона динара. Ипак, није у никаквој опасности ни сигурност ни ликвидитет предузећа, јер позиција „повериоци“ претставља већином дугорочне обавезе предузећа а код инвестиција редовно су вршени сви потребни отписи. Инвестиције су исказане у три позиције. Непокретности износе 17,9 милиона према 18,5 милиона у 1934. Машине су у 1935 билансиране са 18,76 милиона према 16,26 милиона у претходној години, а вредност инвентара је истовремено смањена за 855 хиљада, на 1,27 милиона динара. Укупно смањење вредности инвестиција у 1985 износи 3.93 мили“ она. Како је амортизација у 1985 била 4,35 милиона, види се да је и у прошлој години било нових инвестиција за преко 400 хиљада - динара.

Од осталих позиција у активи најважније су дужници и роба. До прошле године роба и дужници исказивани су једном позицијом. Крајем 1934 она је износила 22,04 милиона. У 1935 сама роба је исказана са 22,22 милиона динара, а дужници износе 11,11 милиона. Управа вели у свом извештају да јој је пошло за руком да смањује потраживања, јер су кредитне и инкасо прилике биле повољне. То би значило да је прошле године залиха робе по прилици удвостручена. Изгледа да је то једним делом последица извршене рационализације, а делом је у вези са применом

санкција према Италији. Како су се сан: пије почеле т ји мењивати пред крај про тле године, предузеће је (благ времено,. кратко време пре. тога, набавило веће коли ине. сировина. На тај начин су углавном избегнуте тешкоће. о којима се i доцније, због "немогућнности увоза из „Италије

и преко талијанских пристаништа, морао борити читав низ

наших текстилних предузећа.

Бруто приход од производње и продаје робе износио: је прошле године 8 милиона 810 хиљада. Трошкови су били 3 милиона 207 хиљада, а амортизација 4 милибна 353 хиљаде. Поред тога је употребљено 908" хиљада динара 2=

отпис сумњивих потраживања. На тај начин је остала dH.

ста добит од 951 хиљаду динара. Са преносом. добити из 1934 од 89 хиљада динара главна скупштина, која Пе: одр= жана 14 августа о: г. имала је на расположењу износ од 1 милион 40 хиљада динара. Као што је већ споменуто |L милион динара је употребљен за повећање резервног фонда (који после тога износи 4 милиона), а 40' хиљада се пре носи на нови рачун.

Творнице за памучну индустрију нису до сада уопште исплаћивале дивиденду, пошто је добит увек употребљавана за појачавање фондова или је преношена на нови рачун. Године 19390 исказан је први пут чисти добитак, и то у износу од 169 хиљада. У 1981 чисти добитак износи 959 хиљада динара, у 1982 години 589 хиљада, а у 1933: години 967 хиљада. У 1984 добитак је већ износио 1 милион 102 хиљаде динара. Као што се види, од 1980 до 1934 резултат је сваке године био све бољи: Прошле године, због привремене обуставе рада услед штрајка, добитак је био за 151 хиљаду динара мањи него у 1934. Како су прилике у прва три тромесечја ове године биле сразмерно доста повољне, можемо очекивати да ће и добитак у 1986 бити задовољавајући.

HERAUSGEBER M. L. KLAUSBERGER

Die inhaltsreichste wirtschažtspolitische Zeitschritt der Nachfolgestaaten. Екасћеш! jedem Samstag in \Wien — Gegriindet 1908

Der Oesterreichische Volkswirt ist fur jeden unentbehrlich, der die Gescheh= nisse in Oesterreich und den Nachfol-

gestaalten verstehen will.

Glossen, Aulfsatze, Notizen, Bilanzkriti-

ken des Oesterreichischen Volkswirts

sind als zuverlassige Fuhrer durch den

verwickelten Aufbau der Nachtfolgestaa(еп anerkanni.

Seine gesammellen Jahrgange bilden eine unerschopiliche Eundgrube sonst nur schwer erreichbaren vvirtschaftspolitisthen und slatislischen Materials.

Bestellungen nimmt jede Buchhandlung sowie die Verwaltung des Oesterreichischen Volkswirts in Vien IX, Porzellangasse 27, епеgen. Der Bezusgspreis betragt viertelj. Din. 190mit Zustellungd. Das Abonnement kann jeder= zeit beginnen. Паола kostenlos,

s Mmm |

i | i i i ~ '