Народно благостање — додатак

ТИнвентар централе 025. 325. |. 351 505 'Инвентар творнице 605. 1575, 517. 466 Ефекти - _ 149 308 340 407 "Благајна ___ 4096 149 510 375 Складиште 2.922 3.975 3.520 2.883 Монополна такса 82 239 165 248 Дужници 14.967 13.114 9.952 3.099 Пасива | : , :FaanHHua ; = 6.000. 8.000. #8000. 8:000 Резервни фонд 500. 500. 500 1.000 Аморт, фонд творнице 250. 250 250 250 "Повериоци "12.026 11.269 — Неподигнута дивиденда 8: 3l 5 58 84 'Пренос добитка 380: 286 470 358 исти добитак тек. год. 596 1.084 1.328 1.013 Збир биланса 21.760. 21.420. 10.606 10.705

Збир биланса, који је крајем 1982 или 1938 изногио преко 21 милион динара, у 1934 и 1935 години редутиран је на нешто преко 10 милиона. То значи да је он у ствари преполовљен. Објашњење нам пружају рачуни дужника и поверилаца. У активи дужници су прошле године порасли за око 800 хиљада динара, са 2,25 милиона У 1934 на 3,02 милиона крајем 1935. Међутим, ако пођемо још мало уназад, видимо да су дужници у 1938 износили 13,11 милиона динара, односно за 4 пута више него у 1935 или чак за преко 5 пута више него у 1933. Насупрот томе, у билансима за последње две године не јављају се више повериоци у пасиви, који су крајем 19832 били исжазани са 12,02 милиона, а крајем 1933 године са 11,27 милиона динара. Изгледа да су дужници и повериоци комснензирани и да је у последња два биланса ишао само њи:

хов салдо, јер није вероватно да су дужници могли да

буду тако нагло редуцирани, као и да предузеће нема ни динара туђих средстава.

Све остале промене су нормалне, како у активи тако а у пасиви. Укупна сопствена средства, не рачунајући чисти добитак, крајем 1985 износила су 9,25 милиона. Од тога отпада на главницу 8 милиона, на амортизациони фонд творнице 250 хиљада и на редовни резервни фонд 1 милион динара. У односу на претходну као и на неко=лико ранијих година промењен је само редовни резервни фонд који крајем 1935 износи ! милион динара према 500 хиљада од 1931 до 1934. Амортизациони фонд творнице исказује се већ преко десетак година с непромењеним износом од 250 хиљада динара. То значи да се амортивација више не врши преко нарочитог рачуна у пасиви, већ непосредно на рачунима појединих инвестиција.

Иначе, укупне инвестиције, које се састоје из земљишта, творничких зграда, стројева и инвентара, биланиране су крајем 1935 са 3,76 милиона динара, што одговара по прилици једној трећини сопствених средстава. Предузеће је, дакле, врло добро фундирано. Сопствена средства су довољна не само за инвестиције и фабрикацију, него се из њих даје и знатан део кредита. Прошле године није било знатнијих промена код инвестиција. Једино је инвентар у загребачкој централи нешто повећан.

Повећање вредности ефеката са 340 хиљада у 1934

на 407 хиљада у 1935 изазвано је у првом реду порастом курсева. Складиште, које је крајем 1933 претстављало "вредност од скоро 4 милиона, билансирано је крајем 1985 само са 2,88 милиона динара. Међутим, треба имати у "виду да је складиште крајем 1933 било знатно веће него фанијих година. Према томе ситуација крајем 1932 као и крајем ранијих година је нормална. Из тога би се могло вакључити да нису знатније повећане ни поруџбине које „су у вези са земаљском одбраном. | Чисти добитак у 1935 износи 1 милион и 13 хиљада динара. Он је готово једнак као и у 1933, али је у одсаосу на 1934 за скоро 30% мањи. Са преносом из 1934

укупни: чисти добитак У 1935 години износи 1 милион 371 хиљада динара. На главној скупштини која је одржана 31 августа о. г. је решено да се и за 1985 годину исплати дивиденда од 10% односно 10 динара по акцији.

У управи „Титанита' д.д. налазе се гг.: д-р Фердинанд Грамберг, Ервин Филип, д-р Иван Марија Чок, Eyген Радован, Адолф Минх, Алфред Пик, Луј Глоке и д-р Рудолф Блис. Технички директор је г. инж. Федор Јамницки. :

ТВОРНИЦЕ ЗА ПАМУЧНУ ИНДУСТРИЈУ ДА. _ У ЗАГРЕБУ

Повољна коњунктура у текстилној индустрији још траје. Стање се је ипак знатно изменило. Док ie раније захваљујући царинској заштити могло да просперира свако текстилно предузеће, па и оно које је радило са скроз старим машинама, данас морају због појачане конкуренције да приступе даљој рационализацији и она предузећа која су у своје време била најмодерније уређена. Таказ је случај и са Творницама за памучну индустрију д. д. Предузеће је основано 1923 г. у Загребу. Ткаоница творнице имала је преко 600 потпуно нових разбоја и њено уређење није никако заостајало за сличним предузећима у иностранству. То се исто могло рећи и за фарбарницу као и за уређај за белење памука. Што је најважније, предузеће је стално проширивано и усавршавано, тако да се може ставити напоредо и са нашим највећим текстилним фабрикама.

Па ипак, без реорганизације и рационализације која је проведена у току прошле године погон се не би могао одржати на ранијој висини. То долази отуда, што се творнице предузећа налазе у Загребу, где се радништву морају плаћати знатно веће наднице него у унутрашњости земље. Конкуренција предузећа која раде у унутрашњости постајала је све већа, благодарећи нижим надницама. Разлика у производним трошковима могла се је уклонити једино одговарајућим снижењем надница или извођењем рационализације која би повећала ефекат рада. Творнице за памучну индустрију решиле су се за ову другу меру, која је кориснија како за раднике тако и иза целину: Извођење рационализације ипак је наишло на отпор радништва, које је неко време штрајковало. Међутим, када су се радници уверили да је то једини исправни пут који омогућује одржање пословања на ранијој висини, нестало је и њиховог неповерења према рационализацији, и они су опет ступили на посао. Отада је у предузећу мир, па се може сматрати да је рационализација успела и са социјалног гледишта, тим пре, што није дошло ни до каквог отпуштања радника и што им је предузеће осигурало минималне наднице које су знатно веће од обичне зараде код конкуренције. М овом приликом се показало да је борба против техничког напретка бесмислена, јер је и за раднике од највећег интереса да њихово предузеће може да се одржи у конкуренцији са другим рапионализнраним предузећима код нас и на страни.

Поред памука, предузеће прерађује у знатној мери и вештачку свилу. Данас се тамо израђују и боље врсте текстила. Не само молино и шифон, већ такође зефири и друге најфиније врсте платна, нарочито за рубље. Треба споменути да је предузеће у тесној вези са концерном Х. Полака. Синови као и „Домаће творнице рубља д. д, Загреб", које су наше готово највеће конфекционо предузеће. На тај начин творницама за памучну индустрију д. д. олакшана је набавка сировина и продаја готових производа. Биланси. творница за памучну индустрију за четири последње године овако изгледају: