Народно благостање — додатак

_ :Račun izravnanja . - Aktiva 1935

1932 1933 1934 u hiljadama dinara Gotovina - 257 774 331 134 "ĐPotraž. kod novč. zavoda 717 720 1.229 1.058 "Hartije od vrednosti 644 559 551 505 „Menice 3.104 2.779 2.665 2.366 ·Đužnici po tek. rač. ПО 4.177 2.966 3.137 Hipotekarni zajmovi 1.950 3.304 4.188 3.907 7Utužena potraživanja 168 496 572 623 Nepokretnosti 210 210 503 508 Nameštai 42 42 38 44 Рачуа =СТаушса 1.200 1.200 1.200 1.200 Rezervni fondovi 518 549 549 622 Џо 10.889. 10.064 9.917 10.225 "од па tek. rač. 853 1.095 1.151 "Рохетос! 217 — — 13 “Reeskont 450 — — Razna pasiva 177 — 126 122 Ostave itd. 6.494 — — —

-Čisti dobitak 106 75 98 95

Zbir bilansa 20.904 13.063 13.044 12.277 “Obrtni kapital 14.410 13.063 13.044 12270 Račun gubitka i dobitka

Rashodi Kamata 789. 546 531 430 Troškovi 200 219 218 196 Porezi 127 101 87 50 ”Otpisi 12 214 14 59 Kurs. razlike efekata 138 — — "рођнак 106 75 98 95

Prihođi : Kamata 1.269 1.093 847 719 · Мерокте тозн 12 10 30 81 · Provizije 27 20 10 10 KHursna razl. efekata — — 59 49 Prenos dobitka 17 — 9 21 _Zbir prihoda ili rashoda 1.325 1.156 949 830 Dividenda - 8% 6% 6% 6%

Glavnica je ostala nepromenjena sa 1,2 miliona dinara. Rezervni fondovi krajem 1935 iznose 622 hiliade prema 549 _" ћИјада и 1934. Razlika potiče otuda što je iz dobitka na kur-

snoi razlici hartila od vrednosti obrazovan posebni rezervni”

“fond koji iznosi 72 hiljade dinara. Inače, redovni rezervni fond iznosi 549 hiljada, jednako kao i u toku dve prethodne : godine. O

Treba naglasiti da ie Banka već u toku 1933. dobrovoli“no isplatila sve svoje poverioce i ceo reeskontni kredit, tako - da se ove pozicije u bilansima za poslednje tri godine više i ne javljaju. Krajem 1930 ulozi su bili 14,15 miliona: dinara; u 1985 oni iznose 10,92 miliona. Odliv u 1931 i 19832 godini,

· koje su bile najteže, iznosio ie samo 9,4 miliona odnosno 17% |

od iznosa uloga u 1980 godini. U 1933 i 1934 novog odliva ~ uloga više nije ni bilo. Međutim, u toku 1935 ulozi su opet „smanjeni za oko 840 hiljada dinara. To nema nikakve veze s poverenjem ulagača u Hercegnovsku banku, već je uglavпот izazvano maksimiranjem kamatnih stopa. Ulozi su se podizali za podizanie nepokretnosti i za ulaganje u druge

179

poslove, koji obezbeđuju bolje ukamaćenje od onog Које Banka na osnovu zakonskih odredaba može da odobri.

U aktivi se primećuje da menični portfeli postepeno opada. Kraiem 1935 on ne dostiže ni 2,4 miliona, dok je u 1930 iznosio 8,7 miliona dinara. Dužnici po tekućem računu takođe su svake godine sve manji. U 1935 oni iznose 3,13 miliona prema 7,69 miliona u 1930 godini. Jedino su hipotekarni zaimovi u porastu. Krajem prošle godine oni su bili 3,9 miliona prema 1,8 miliona krajem 1930. To ipak ne znači da ie Banka poslednjih godina odobravala nove dugoročne kredite. Porast potiče otuda, što su izvesni neobezbedeni zajmovi po tekućim računima pretvoreni u hipotekarne. Utužena potraživanja bilansirana su zasebno. Krajem 1935 ona iznose 693 hiljade prema 572 hiljade u prethodnoj i samo 68 hiljade u 1930 godini. Gotovina i potraživania kod novčanih zavoda poslednjih godina stalno su se kretala oko 1,2 do 1,5 miliona. U toku 19934 пађауЦепе su nove nepokretnosti, tako da je odnosna pozicija porasla sa 210 hiliada u 1933 na 503 hiljade u 1934.

Postepeno smanjivanje bruto prihoda, od kojih su najvažniji prihodi od kamata, bilo je neizbežno, delom zbog smanjenja aktive, a delom zbog opadanja kamatne stope. Kod rashoda imamo takođe manie kamate, dok su administrativni troškovi ostali uglavnom nepromenjeni. Pošto je rigorozno otpisano sve ono što je iole sumnjivo, ostao jie i u 1935 godini čisti dobitak iz koga je banka mogla da isplati dividendu od 6%, jednako kao i u toku dve prethodne godine U 1932 dividenda je iznosila 8%, a ranijih godina po 12% godišnje. S obzirom na današnje teške prilike, rezultat potpuno zadovoljava.

КОНТИНЕНТАЛНО БАУКСИТНО РУДОКОПНО И ИНДУСТРИЈСКО Д. Д. У ЗАГРЕБУ Према подацима Народне банке о рударској произ-

водњи у нашој земљи, наша продукција бауксита износила је последњих година:

Године тона Пораст у односу на претходну год ·

1929 193.366

1930 94.700 (— 8,4%) 1931 64.842 (—31,5%) 1982. 67.086 35% 1938 80.855 20,5% 1934 84.828 4,8% 1935 190.057 124,1% 1936 прво полгође 104.681 128,6%

До 1931 продукција је била у знатном опадању. Већ У 1982 имали смо опет извесан пораст (3,5%). У 1983 у односу на претходну годину пораст је. износио 20,5%. У 1934 имали смо такође један мали пораст (за 4,8%), али још није била достигнута продукција из 1929 године. Међутим, продукција у 1935 била је већ за 84% већа него у 1929, која је била најбоља и за 124% већа него у 19834. Као што се види, пораст продукције у току прошле године је био огроман, а изгледа да ће у току 1936 године бити још знатнији. Наиме, продукција бауксита у првом

· полгођу 1936 је за 128,6% већа него у истом раздобљу

1935 године. Са много вероватноће се може тврдити да ће продукција у 1936 бити за око 4 пута већа него У 1981 или 1982 години.

_ Ови подаци нам јасно показују да се од прошле године и наша индустрија бауксита мора налазити у фази

"полета. Овај полет изазвала су два узрока. Пре свега, · светска тражња за баукситом и алуминијумом који се из

њег добија, све је већа. Наоружање у свету је у пуном току. Сви се спремају, да их евентуално ратни заплети не