Народно благостање — додатак

180

би нашли неприправне. Фабрике аероплана и "другог Убојног оружја раде пуном паром и требају много 'алуминијума. Полет наше индустрије бауксита изазван је и тиме, што и ми добијамо обимна постројења за прераду бауксита. Тако се у Далмацији код Шибеника диже наша прва фабрика алуминијума,

Разуме се да се у вези с тиме осетно поправила и ситуација „Континенталног баукситног рудокопног и индустријског д. д. у Загребу“, које има богате баукситне руднике у Херцеговини и Далмацији (нарочито код Дрниша). Тешкоће с којима се баукситна индустрија морала борити до краја 1934, као и нови полет дошли су до изражаја и у билансима овог предузећа које је основано почетком 1929 године. Биланси за 1929 и 1930 завршени су само с незнатним добитком. Од 1981 до 1934 Континентално баукситно рудокопно и индустријско д. д. стално је закључивало своје билансе са губитком. У 1985 постигнут је чисти добитак од 380 хиљада динара. То претставља 19%-тно укамаћење друштвене главнице. Ако се од овог износа одузме пренос губитка из ранијих година, за прошлу годину остаје ипак чисти добитак од 324 хиљаде динара. То би омогућило исплату дивиденде од преко 10%. Изгледи су због необично интензивне тражње бауксита и за ову годину врло повољни. С друге стране је скоро сигурно да ће данашње стање још дуже потрајати. Иначе, за ово предузеће је необично повољна и чињеница да се његове наслаге бауксита код Дрниша налазе у непосредној близини пројектоване нове фабрике алуминијума.

Биланси Континенталног баукситног д. д. за последње 4 године овако изгледају:

Рачун изравнања

Актива 1932 1933 1934 1935 у хиљадама динара

Рудар. посед и инвестиц. 4.585 4.559 4.849 7.526 Предкоп 1.161 10859. | 1316 | Залихе 4.875 4.846 3.810 6.750 Дужници 1.024 1.846 1.792 12.766 Губитак 86 79 56. —

Пасива Главница 2.000 2.000 2.000 2.000 Фонд амортизације 924 1.114 1.317 2.021 Резерва за порез — — 50 950 Повериоци ~ 8.808 9.077 8.957 99.447 Чисти добитак — — — 324 Збир биланса 11.732 19.191 19.324 97.049

У активи имамо само три позиције: залихе, дужнике и рударски посед и инвестиције. У односу на претходну годину све су знатно повећане. Рударски посед и инвестиције исказане су крајем 1985 са 7,52 милиона према 485 милиона у 1934. Пораст износи 2,67 милиона динара. Стварно повећање вредности рударског поседа и инвестиција је само 860 хиљада. Треба, наиме, имати У виду да је до прошле године засебно исказиван и „предкоп“, који је у билансу за 1985 ушао у састав позиције „рударски посед и инвестиције“. То су у ствари такође инвестиције, а претстављају радове на новим рудницима. И у 1934 било је нових инвестиција за око 750. хиљада динара, тако да укупно повећање у току последње две године износи око 1,6 милиона динара, односно инвестиције су крајем 1935 за преко 25% веће него крајем 1983. Амортизација у 1935 години износи 700 хиљада динара, док је у току две претходне године износила MBO: 200. хи-

љада динара годишње. У неповољним годинама које су“

прошле морало се штедити и на амортизацији. Важно је

да она није ипак никада сасвим изостала. Залихе су такође порасле, са 3,81 милиона у 1934 на 6,75 милиона динара у 1985. С обзиром на боље из-

'гледе приступило се је интезивнијем раду.

Ипак, највећи пораст показују дужници, који износе 19,76 милиона према 1,79 милиона у 1934 години. Каошто се види, дужници су прошле године уседморостручени; у односу на 1982 они су 12 пута већи, а У односу на 1930 годину чак 24 пута већи. Пораст дужника је такође у вези с интензивнијим радом, а вероватно је да се прошле године морало нешто дуже чекати и на плаћање продатог бауксита.

Како је главница остала непромењена са 2 милиона, а повећање фондова је сразмерно незнатно, морали су у

вези са порастом свих позиција у активи знатно порасти

и повериоци. Они износе 22,44 милиона према 8,95 милиона у 1934.

Због интензивнијег пословања и знатног пораста поверилаца постао је неповољан и однос између сопствених и туђих средстава (1 према 5:/,). Међутим, у току 1936 и та је незгода уклоњена, пошто је већ у јулу 0. гдруштвена главница повећана са 2 на 10 милиона динара. После тога је однос сопствених средстава према туђима по прилици као ! према 2, а сопствена средства покривају све инвестиције и добар део обртног капитала, што“ се мора означити као необично повољно.

У управи Континенталног баукситног д. д. налазе се г. г: д-р Јозеф Хилер, Цирих, д-р Јулијо Моган, Загреб, д-р Нико Љубић, Сплит, Еуген Вида, Будимпешта, Рене Монод, Женева, Паул Голдман, Берлин, Д-р Емер: Тартаља, Београд.

IEA aaa

DIE DEUTSCHE VOLKSWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: Фр]. оес, Ханс РУБАН, Берлин

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Ре дешвеће Мо аулизећаћ!" најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке. Зато је „Die deutsche Volkswirtschaft" Baжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„Die deutsche Volkswirltschaft" pamm a caрадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Рје Зешвсће Мо ауливећан“ излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким при-. вредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање.

Претплата : КМ 5.— тромесечне. Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача

Haude & Spenersche Buchhandlung | Max Paschke mK

| Verlag Ме МшвсћаНсулазепзећан Berlin му 35 |

овив