Народно благостање — додатак

_ Додатак. Нас норми. Благостању“ | 0 |

| A KO 4.

Садржај:

БЕОГРАД, 31, ОКТОБАР 1936.

ГОДИНА УП.

У 5 Ргуо јикозјоуенско |гапзрогпо а. а. ЗећепКег « Со., Beograd

»Bibad«, brođarsko i bagersko a. d., Beograd

Керамичка индустрија д. д, Загреб.

ЈРКУО JUGOSLOVENSKO TRANSPORTNO A. D. SCHENKER & Co., BEOGRAD

- U unutrašnjem prometu transport robe trgovcu obično ne zadaje toliko teškoća, pa se za njegovo olakšanje uvek i ne traže usluge otpremničkih preduzeća. Međutim, spolina trgovinska razmena bila bi gotovo sasvim nemoguća, kada ne bi postojala preduzeća koja vode računa o otpremanju i carinjenju robe, o inkasu i slično. Niihove usluge kod izvoza i uvoza su upravo neprocenjive, pogotovo u momentima kao što su sadašnji, kad međunarodna trgovina nailazi na tolike prepreke.

Otpremanje robe ie posao koji danas iziskuje veliku

stručnu spremu. Običan trgovac, pa i Veće izvozničko pre- .

duzeće nema mogućnosti da stalno prati promene železničkih tarifa i uslova pod kojima brodarska i druga transportna preduzeća vrše prevoz robe. To isto se može reći i u pogledu raznih neobično komplikovanih carinskih, trošarinskih, sanitarnih i policijskih propisa koji važe za različite vrste robe, naročito pri prelazu državnih granica. Međutim, bez detaljnog poznavanja svih tih tarifa i propisa, koji se često menjaju, nemoguća је tačna kalkulacija podvoznih troškova i tačno predviđanje vremena kad će roba stići primaocu. Zbog foga su usluge otpremničkih preduzeća i postale neophodne.

Za razvitak spoljne trgovine naročito su važna velika međunarodna otpremnička preduzeća, koja imaju razgrađenu mrežu filijala i poslovne prijatelje u raznim zemljama, jer će uvoznici i izvoznici od njih moći da budu naibolje usluženi. Ovakva preduzeća mogu mnogo da znače za naše poslovne veze i odnose s inostranstvom. Mogu da stvore i veze koje do sada uopšte nismo imali. Velika otpremnička preduzeća

igraju znatnu ulogu i kod uvoza. Ona su često lica poverenja ~

stranih privrednika, 'koji upućuju pošiljke na njihovu adresu, 's tim da se isporuče pravim primaocima prema dobivenim instrukcijama.

· „Ртуо jugoslovensko transportno a. d. Schenker & Co., Beograd, ie naše gotovo najjače otpremničko preduzeće. Osnovano je 1920 godine od velikog internacionalnog transportnog preduzeća Schenker & Co, a uz učešće Jugoslavenske banke i drugih domaćih interesenata. Do prošle godine sedište preduzeća je bilo:u Zagrebu. U martu o. g. ono je preneto u Beograd. Društvo ima. i čitav niz filijala, i to: u Zagrebu, Mariboru, Jesenicama, Subotici, Novom Sadu, na Sušaku iu Solunu, dakle u mestima koja su gotovo naivažnjja, kako „za, našu izvoznu, tako i za uvoznu trgovinu. Društvo podr·žava, osim toga, uske poslovne veze s velikim brojem ugled-

nih otpremničkih preduzeća u inostranstvu, tako da je u stanju da čini velike usluge našoj trgovini.

Razume se da je ogromno smanjenje trgovinske. razmene s inostranstvom moralo teško pogoditi gotovo sva naša otpremnička preduzeća. Zbog opadanja izvoza i uvoza suženo je i njihovo polie rada, tako da su mnoga manja preduzeća morala i napustiti svoje poslovanje. Prirodno je da su posledniih godina i kod Schenkera bilansi zaključivani s gubitkom, jer su i prihodi stalno opadali, a rashodi se nisu mogli istim tempom smanjivati. Tako je gubitak u 1934 godini dostigao iznos od 565 hiliada dinara. Kao što je poznato, u toku 1935 opšte privredne prilike su se znatno pobolišale. Međutim, u bilansu Schenkera to nije moglo da dođe do izražaja, jer ie preduzeće imalo nekoliko krupnijih izdataka po predmetima i sporovima iz ranilih godina, a koji se nisu mogli unapred predvideti. Zbog toga je i 1935 godina završena sa gubitkom od 798 hiljada. Ako se tome doda prenos gubitka iz prethod-

ne godine, ukupni gubitak iznosi 1 milion 363 hiljade dinara. ~ ~ |

Da bi se ovaj veliki gubitak eliminisao, na redovnom zboru akcionara, koji se održavao 4 jula o. 8. u Beogradu, rešeno ije da se otpiše 90% društvene glavnice, koja je na taj način smanjena sa 1,5 miliona na 150 hiljada dinara. Istovremeno je odlučeno da se glavnica opet poveća na 1,5 miliona dinara. Ponovna uplata od dinara 1 milion 350 hiliada izvršena je 3 oktobra 1936, prvenstveno od strane dosadanjih akcionara. |

Bilansi ovog preduzeća za četiri poslednie godine pokazuju sledeću sliku: |

Račun izravnania | 1985

Aktiva 1932 1933 1934 u hiljadama dinara

Gotovina 874 659 398 548 Valute 13 4 — па Hart. od vrednosti 10 = ZO i Dužnici 16.585. 14.880. 10.004 |9.038% Inventar . 289 245. 221 203. Prelazne pozicije 757 623 157 14 Gubitak . 54 — 665. 1.363

Рачуа Glavnica 1.500 1:500 1.500 1.500 Rezervni fond — | 75 75. || 75 75 Poverioci . 16.958 14.782 9.777 _ 18.859 Prelazne pozicije | НА O: — 723 isti dobitak | | 0 | IN a Zbir bilansa" U 18583 16973 11.459 21157