Народно благостање — додатак

190

већања продаје. То се једним делом има приписати и проширењу производње на нове артикле, као на пример на израду разних кућних предмета и санитарнот и другог посуђа.

Угљени рудник који припада предузећу у току прошле године није се могао искористити у предвиђеном обиму. Али је назадовање производње угља ипак ублажено отварањем нових налазишта и подизањем нових ровова у које је уложено преко пола милиона динара. Тиме је створена добра подлога за повећано експлоатисање угља у ближој будућности. С обзиром на то се може очекивати, да ће се у току ове.и следећих година и стање рудника знатно поправити. ;

Биланси Керамичке индустрије д. д. за неколико по следњих година пружају ОДУ необично интересантну слику.

Рачун изравнања

Актива 1933. _ 1934. ~ 1955. | у хиљадама динара

Творничке некретнине 3.097 3.097 3.097 Творнички уређај 3.300 3.560 4.144

Угљенокоп | Залиха материјала 151 178 221 Залиха робе 961 660 693 Дужници 2.598 3.310 3.312 Ефекти — 4 4 Готовина 48 26 38 Губитак 210 207 199

Пасива Главница 840 840 840 Фонд амортизације 528 920 1272 Повериоци 8.997 9.283 9.602 Збир биланса 10.365. 11.043 11.714

Рачун губитка и добитка

Расходи Трошкови 140 185 201 Камати 365 832 678 Порези 55 144 139 Отпис некретнина и уређаја 68 392 352 Отпис ненаплаћених потраживања — 4 JU Пренос губитка из ран. година 229 210 207

Приходи Од производње 1.147 1.510 1.389 Губитак 210 907. 199 Збир прихода или расхода 1.357 1.717 1.588

Фабричке некретнине, уређај и угљени рудник из носе укупно 7,24 милиона динара према округло 4 милиона у 1936 години. Сопствена средства, која се састоје из главнице и фонда амортизације, износе 2,11 милиона. То значи да је око 5 милиона динара инвестиција извршено на кредит. Као што се види ситуација не изгледа најпо: вољнија, али је ипак не треба узимати сувише трагично, јер је највећи део обавеза дугорочан. Иначе, повериоци износе 9,6 милиона тако да је однос између сопствених и туђих средстава по прилици као 1 према 452. У односу на претходну годину повериоци су порасли за око 320 хиљада, са 9,28 на 9,6 милиона динара. У, истом раздобљу фонд амортизације је повећан за око 350 хиљада, са 920 хиљада на 127 милиона. С обзиром на ове две промене у пасиви и збир биланса је порастао са 11,04 на 11,71 милиона динара. У активи имамо само једну већу промену, и то ког творничког уређаја који је порастао са 3,56 милиона у 198# на 4,14 милиона крајем 1985 године. Дужници износе 3% милиона динара, готово једнако као и у 1934 години. Залиха ове робе није знатна, што је знак да се производи, само оно што се у догледно време може и продати. _

У току последње три године пословање се завртка“вало са скромним добитком, али су због преноса губитке из ранијих година и биланси за те три године закључивани са губитком, који крајем прошле године износи 199 хиљада динара. Бруто приход од производње у 1985 години износи 1 милион 389 хиљада, и мањи је за 120 хиљада него у 1984, али је ипак за око 250 хиљада већи него У 1983. : 7

На страни расхода примећују се последице ригорозне штедње која је у току последњих година примењивана. Трошкови износе само 200 хиљада динара, а камати 678 хиљада. Ако се узме у обзир да је потраживање поверилаца достигло 9,6 милиона, види се да каматна стопа не прелази 790. То је врло умерено.

На крају морамо приметити да је царинска заштита, коју ужива наша керамичка индустрија, сасвим недовољна. Нарочито у ранијим трговачким преговорима са Чехссловачком давали смо знатне концесије у погледу стакла и керамике. Тиме се може објаснити слаби напредак ове индустријске гране код нас. Кад се добије боља царинске заштита, и Керамична индустрија д.д., наше највеће предузеће те врсте, постаће још важнији фактор у еманциповању земље од увоза са стране. |

У управи су глг.: Фрањо Латковић, Златко Пуклер, инж. Адолф. Кербиц, д-р инж. Никола Пшеница. Вилим Кинцл и Оскар Фогел.

DIE DEUTSCHE VOLKSWIRTSCHAFT

Издавач: проф. Др. ХУНКЕ, Берлин Главни уредник: Фр] оес, Ханс РУБАН, Берлин

Главни немачки привредни часопис и поборник национал - социјалистичког привредног програма,

Чланци, глосе, белешке и анализе биланса у „Ре дешвасће Мо вилизсћан" најтачније обавештавају о привредном животу нове Немачке Saro je „Die deutsche Volkswirtscha{t" aжан и неопходан часопис за све југословенске економисте и предузетнике, увознике, извознике, индустрију, банке и надлештва која се интересују за немачко-југословенске привредне везе,

„Die deutsche Volkswirtschaft" pamm Ha caрадњи свих народа Средње Европе и њиховом привредном благостању.

„Ре дешвеће МоЈказмлтсћан“ излази 3 пута месечно, чита се у свима немачким привредним круговима, и зато је најбољи орган за оглашавање.

Претплата: КМ 5,— тромесечно Поједина свеска КМ 0,60 Добија се у свима књижарама и код издавача

Нацде « Зрепегзсће Висћћапа пе Мах Разсћке СМЕНЕ Наг \Wirtschaftswissenschaft Berlin W 35