Народно благостање — додатак

- 87 |. 26. 21 писце | OB 15 18 Garancije, kaucije itd. . 90% 3097 2.086 Разта_ | 0 ) ·Glaynica _ 7.500 7.500 7500 'Bezervni fond : 14 16 16 'Obaveze 1.650 741 854 Аксерн 900 1029 950 'Bezna pasiva - 22 =, Akcepti kao pokriće 2.000 1.500 1.000 Polagači blanko-men. 50 682 671 'Đrjiemi po Žžiru — 660 „ 15 PPolagači kauciia 225 225 | 230 Dobitak 17 _ 1,6 281 „Zbir bilansa 12.378 12.346 11.637

_ Analiza pasive bilansa pokazuje da је finansiisko stanie »Bibada« neobično zdravo. Zbir bjlansa iznosi 11,6 mili·ona prema ]9,3 miliona u 19933 i u 1934 godini. Kada se od zbira bilansa :eduzmu kaucije, menična pokrića i slične DOoziHe, kojHma se prihkom ocene finansiiskog stania preduzeća mora pridati samo sporedniji značal, Viu!: „u ua kapital s kojim je društvo raspolagalo kraiem 199% godine iznosi 9,32 miliona, gotovo jednako kao i u 1934 godini. Glavnica je 7,5 miliona, a obaveze iznose 1,& miliona. Od toga otpada па akcepte 950 hiliada, a na ostale obaveze 854 hiliada dinara. “Odnos između sopstvenih i tuđih sredstava bio ie u 1933 goст Као 3 prema 1. Prošle godine je sa 4,2 prema 1 bio 105 “povoliniji. Inače, sopstvenim sredstvima su pokrivene sve in“vesticile i celokupna ostala aktiva, izuzevši potraživanja.

Krajem 1935 investicije iznose 6,97 miliona dinara, odnosno za 210 hiljada dinara više nego u 1984 godini. Za na'Đavku novih investicila i razne popravke u toku ргочје гопе је u stvari utrošeno blizu milion dinara, ali se to iz biTJansa ne vidi, ier se otpisi ne vrše preko računa amortizacije i pasivi, Već neposredno smanjieniem računa investicija u aktivi. S druge strane, redovne manie opravke i ne knjiže se ва гасип invesficila, nego se odmah prebacuju na račun irokova ili na račun eksploatacile. Lepi napredak Bibada u 1935 рокагије 1 а пјешса, да је и toi godini nosivost plovnog parka "расетаке зеКксјје рогазја га 885 па 1785 tona, što znači da je plovni park po tonaži više nego udvostručen. Preduzeće „je, Osim toga, prošle godine raspolagalo sa 5 kamiona no“sivosti 25 tona, dok je u doba svog ranijeg najvećeg pro'Speriteta imalo samo 3 kamiona nosivosti 15 tona.

»Potraživanja« iznose nešto preko 2 miliona i ostala su u odnosu na nekoliko prethodnih godina gotovo nepro'meniena. Nisu znatne ni ostale promene u aktivi. Šljunak i pesak koji se nalaze na stovarištu bilansirani su samo sa 116 'hiliada, a potrošni materijal sa 164 hiljade dinara. Hartije od yrednosti iznose 162 hiljade. To su obligaciie investicionog zaima i ratne štete i akcije Agrarne banke.

Račun gubitka i dobitka

Rashodi 1933 1934 1985 7. u hiliadama dinara „4sploatacija 1.673 1.486 2.409 Mamate 1 179 = 12 55 Troškovi | 993 | 736 849 Porezi i taksa 185 241 272 ЖетоткаХа |. 10 || НОбр1а 465 457 :Dobitak II LI re NOI. 46 а 291 _ Prihodi „5 ипак 1 резак 2.014 1.916 2515 Od brodarstva 956 963 „963

прилике,

189

Od hari. od угебаон | | 13 28 16 Primljene otštete – __ 199 319 Prenos dobitka iz ran. god. 19 15 ____-UG Zbir prihoda ili rashoda 3.003 3.059 - 3.816

Prihodi ed brodarstva iznose 965 hiljade, jednako kao i u 1934 godini, ali su prihodi od prodaje šljunka i peska 2,5 miliona prema 1,9 miliena u 1934, odnosno za 0600 hiljada dinara veći. U vezi s jačim poslovaniem porasli su u istom razdobliu i troškovi sa 736 na 849 hiliada. izdaci za kamatu su pali sa 177 hiliada u 1934 na 55 hiliada dinara u 1955. Kod računa eksploatacije, preko kojeg se knjiže izdaci za plate, potrošni materijal i takse, povećanie prema 1954 iznosi

·skoro 1! milion dinara, dakle znatno više nego: što odgovara

povećanju prihoda. Medutim, treba imati u vidu da ie preko ovog računa knjižen i najveći deo izdataka za izvršene oprayke kod investicija.

Čisti dobitak u 1935 iznosi 231 hiliadu dinara. Od toga ie upotrebljeno 187,5 hiljada za isplatu 21/=% dividende, 30 hiliada za tantijemu, a 13 hiliada za dotacije rez. fondu.

U upravnom odboru su gospoda: d-r Velizar Janković, pretsednik: Vida Jovanović, Franja Latković, Milan Mih. Stefanović, inž. Proka Bajić, Dušan Radivojević, Milivoi Poštić i Živko Bočarski, članovi. U nadzornom odboru su gospoda: Svetislav Aćimović, Ivan Fišer i d-r Vekoslav Kisovec. Direktor e с. Gajo R. Petrović.

КЕРАМИЧНА ИНДУСТРИЈА Д. Д., ЗАГРЕБ

Керамична индустрија д. д. основана је одмах после рата. Међутим, у овом друштву су уједињене наше старе керамичке радионице у Петровчу, Немшком долу и Готовљу. Данас је рад концентрисан у творници у Петровчу крај Цеља. Фабрика је у пуном погону; израђује све врсте керамичке робе и на тај начин све више чини непотребним и увоз стране керамичке и порцеланске робе и њених сурогата. Фабрика израђује и све потребне хигијенске направе за купатила итд, а почиње се специјализирати и у производњи декоративне керамичке робе.

Уређај фабрике у Петровчу је најмодернији. Предузеће има и сопствени рудник угља „Забуковац“, одакле се добива врло добар угаљ не само за потребе керамичке фабрике него и за продају. Иначе, Керамичка индустрија д. д. припада јаком концерну Сједињених творница стакла, што је необично важно, нарочито за случај ако се укаже потреба за даљим проширењем производње.

Главница је првобитно износила 1,4 милиона дина ра. Међутим, како су прве године пословања завршене са знатним губитком који се је непрестано вукао кроз билансе, 1930 је номинала акција прежигосана од 500 на 300 динара. Тако се добио износ од 560 хиљада динара, који је употребљен за снижење главнице са 1,4 милиона на 8340 хиљада динара, колико износи и данас. С правом се могло очекивати да ће предузеће после тога бити у стању да развије јачу и много успешнију делатност. Међутим, то се због опште привредне депресије није могло остварити, тако да је већ 1930 година, у којој је спроведено смањење главнице ради елиминисања ранијих губитака, опет завршена с губитком од 36 хиљада динара. До краја 1932 губитак је порастао на 229 хиљада динара.

После тога стање предузећа почиње се постепено поправљати. 1 је био заронито велик VO, у и мере за њено појевтињење, Koje. су предузете у току последњих година, нису могле остати без позитивног резултата. С друге стране су се почеле поправљати и опште тако да је у току 1985 године и код Керамичке

индустрије. д. д. дошло до пораста производње и до по-