Народно благостање — додатак
= МЕ
66.482 — 66737 66.70.
Mašinski uredaj
Роктетозн =: 10340 | LOR 2 3.369 1370 Gubitak Sa. prenosom КА | ли 16296 169 1.410 Ргејахпа акшуа. 2. ПА II ~ | 188 "рађа = O A 0 M IN NI ша | аута | „16.000 16.006 16:000 " - 16.000“ Rezervni fond 2000 | 20% „S. | 570, Fond valorizacije 13.882 13.882 13.882 13.882 Fond za pov. glavnice 34.000 34.000 34.000 34.000 Fond za рочјом. gubitak 886 — — = Fond amortizacije 44.654 44.654 44.654 49.363 Poverioci 84.587 79.075 89.828 75.078 ·Dobit 1.598 = — = Zbir bilansa 198:471 190.433 199.068 188.901 Račun gubitka i dobitka Rashodi Opšti. troškovi, 2700 | 1255 964 | 995 Ра 24008. | 20002... 11558. 1006 Обештаое _ | 562 499. 452! | 474 Porez 1.390. 15320 744: ~ 639 Kamata 1170 | 15007 „GQJ4 | 057 Amortizacija – 145 А | | | ~ 4.709 Otpis nenapl. potraž. 1.962 Бо | 59 5.651 Кита. газ]. етекафа 1 056 |: __ = Prenos gubitka ) — | — 1.629 Čista dobit "169 — — Prihodi o os | Brut6o prihodi 19.740 14.840 10:988 _ 929:837 Prenos dobiti 1.429 1:598 o LJ | E Prenos iz fondova — 886 2298. |: = Ostaje gubitak | — 1.629 1.629 1.410 Zbir prihoda - rashoda 21.169 18.954 14.816 „24.969
Celokupni obrtni kapital fabrike- na dan 30 aprila 1936 iznosi 188,9' miliona, odnosno za 10 miliona · dinara manje nego krajem prethodne poslovne godine. U pasivi imamo u poslednjoj godini promena samo kod dva računa: kod fonda ~dmortizacije i kod poverilaca. Eond amortizacije ie povećan за 44,65 па 49,36 miliona, 3 poverioci su pali sa 89,83 na 75,07 miliona dinara. O
U aktivi ima više promena, ali su značajnije takođe samo dve: kod računa dužnika i kod zaliha. Krajem: 1935/86 zalihe iznose 47.19 miliona prema 99,64 miliona u prethodnoj godini. To je posledica veće kampanje. Dužnici su pali sa 99 miliona u 1934/35 na 19,4 miliona u 1935/36. Međutim, treba imati u vidu da je upravo u 1934/85 konkurencija među fabrikama bila najžešća, pa su one bile prinuđene пе samo da obore cene do najniže graniće, već takođe da svojim komitentima odobravaju i duže rokove plaćanja, ako su htele da smanje svoje ogromne zalihe.
Odnos izmedu investicija i sopstvenih sredstava je, uprkos pretrpljienim gubicima, ioš uvek povoljan, jer su ukupne investicije iskazane u aktivi sa 120 miliona dinara, a sopstvena sredstva iznose 114 miliona, tako da je za роkriće investicija upotrebljeno samo 6 miliona dinara tuđih sredstava.
Rezultat poslovanja prošle godine (1985/86) . ie srazmerno dosta povoljan. Situacija na tržištu šećera bila ie u toku 1935 većim delom još uvek nesređena, ali je tek pred Ктај te godine obustavljena teška konkurencija među fabrikama. »Crvenka« je prošle godine imala i dužu Катрапји, pa je na taj način uspela da smanji režiju proizvodnie. · Bruto-prihod iznosi 99,8 miliona. prema 10,9 miliona u prethodnoi godini. Biagodareći tome, poslovanje je zakliučeno sa malin dobitkom, iako je na amortizaciju otišlo 4,7. miliona, a na otpis nenaplativih potraživanja 5,65. miliona di-
bs
nara: Inače, na strani rashoda ргозј ~ кофпе пе bilo a. Сајт рготепа и одпози 14 prethodnu: godinu. Jedino tfeba spomenuti, da su izdaci za kamate smanjeni.za oko 900
_ ћИјава, за. 9,18 miliona u 1034/35, па 825 miliona dinara u
1985/86 godini.
i} upravnom - odboru nalaze se | 5 Adolf Minh,
_ Богае, Јбудпомте, 1,20 „Peterka, Rihard Škarka, Josip B2kerus,
Oto Mandelik, d-r E. Lesić, Егапе. Navratil, d:r У. Vanek, Paul Engel, Jozef Para i Mihailo Đurić. U nadzornom odboТИ 5и 2. #.: Mačlav Vitelk inž, Miloš Ilić, inž. Dobrivoje PoDpović, Josip Vizek i Miloš Ekert.
„ЗОРКАУ, ПРВО ЈУГОСЛОВЕНСКО ДРУШТВО ЗА КЕМИЧКУ ИНДУСТРИЈУ _НА ДИОНИЦЕ, ~ ЗАГРЕБ—СУБОТИЦА --
Да бин омогућила великом броју потрошача да се по-
вољније снабдевају њеним производима, „Зорка“ подиже нову фабрику у Шапцу, чији положај потпуно одговара
стављеним _ захтевима. „Управа фабрике је у том циљу
већ откупила око 40 хектара земљишта поред Саве; а воде се преговбри и за куповину још једног већег кочплекса, на којем би се поред осталог имали подићими
лепи раднички станови. Један део фабричког уређаја пре-
неће се из Суботице у Шабац. али ће се У новој фабрици
производити и читав низ нових“ артикала, које смо O сада морали увозити -из иностранства. ___
Као што је нашим читаоцима. већ познато, „Зорка“ спада међу наша највећа предузећа хемијске индустрије. Њена фабрика у Суботици постоји већ преко 3 деценије, а до 1920 је припадала „Клотилди" првом мађарском акционарском друштву за хемијску индустрију у Будимпешти. Као Југословенско · лруштво „Зорка“ је основана 1920 године са главвицом од 15 милнона круна У 1922 години главница је повећана на 93 милиона круна, што је доцније претворено У 5,75 милиона динара. У вези с подизањем нове фабрике у Шапцу, последња главна скупштина друштва која је одржана 98 новембра 1936 године у Загребу одлучила је, да се и друштвено седиште пренесе из Загреба у Београд: Истовремено је решено да се изврши и повишење главнице са 5,75 на 15 милнона динара. |
Фабрика у. Суботици производнла је пре рата само сумпорну киселину и вештачка ђубрива, а после 1990 постепено се прелазило и на производњу разних других хемикалија, које су од велике важности 34 нашу пољопривреду и индустрију. „Зорка"- је: данас наш највећи и једини произвођач плавог камена. Фабрика израђује и друга средства за заштиту биља, као бакарно вапно, ортостан, суликол итд. За потребе индустрије производи се сумпорна киселина, димећа сумпорна киселина, акумулаторна киселина, солна киселина, Глауберова со, горка со итд. Од вештачких ђубрива поред суперфосфата, треба споменути калијеву со, нитрофос, нитрофоскал H ac. Укупни годишњи производни капацитет „Зорке“ износи око 10 хиљада вагона разних хемикалија, и она Je у стању да својим производима покрије целокупну потребу наше земље. Велики значај .ове чињенице је у томе, што смо раније готово све ове производе морали увозити из иностранства. ;
Зорка" је. у 1988 години, први пут после. дужег пеРриода, завршила своју пословну годину са задовољавајућим добитком. У 1984 w 1935 друштво показује још већи напредак. Чисти добитак пословања У 1935 износи 1 милнон динара према 639: хиљада динара у 1983 години ни 797 хиљада у 1984 голини. С обзиром на висину главнице овн резултати се могу означити као врло: повољни, и мало је инлустријских предузећа која могу показати такав
| | | |
-
: