Народно благостање — додатак
успех. Доказ за снажно | побожиање прилика имамо н у кретању бруто прихода, односно, нето прихода инду“стријске производње. Док су ови у 1930 години "износили свега 4,9 милиона динара, а у 1932 години 6,7 милнона, гони достижу У 1938 години 11,9 милиона динара. У 1984 одини ови приходи су били опали на 8,95 милиона, али прошле године имамо поновно повећање на 19,47. милиона. динара. Задовољавајући резултат у току последње три године је углавном. последица пословне преоријентаЦије и увођења нових машина за производњу плавог камена. Главне билансне пбзиције за 4 последње године. овако изгледају: Рачун изравнања
Актива - 1932 1988 _ 1984 1935 lo. ie у хиљадама динара, 0. Непокретности; _ · 8.809 . 9.025 9.061 ИЦ Машине и намештај 24.109 _ 26446. |. 26992. | 22.308 Благајна_ | _ O 55. . 198 141 Харт. од вредности 4939 199 192. 230 Менице 26 608 1.489 1.342 Дужници_ 1 2661. | 5242 12284. 16.276 Роба и сировине 13461 15.221 1857! 20.031 Прелазне позиције 248. | | Губитак 117 __ HE - Пасива ;
Рлавница · 5.750 · 5.750 5.750 "5.750 Ред. рез. фонд 32 2 82: | 152 32 Валоризац рез. фонд 5.105 5.105 5.105 5.105 Фонд. курс. раз. новца 2.884 .. 2.884 2.884 2.884 жронд курсне разлике _ = 2.898 _ 2898 Резерва курс. разл. харт. — = | — Аморт. фонд непокр. 1.748 2.077 2.490 2.983 Аморт. фонд машина 10.306 12.539 16.036 18.394 Повер. и лиферанти 24.344 27.899 31.814 34.597 Прелазне позиције || == = 322 Добит са преносом. = 522 1,319 | 2.330 Збир биланса 50.162 .56.828 68.666. 75.334
| Рачун губитка и добитка
- Расходи |
Плате и трошкови 1.494 · 1.537 1.807 2,040 Осигурање 270 295 178 = Порези ·.. 604 1.377 432 3.589 Камата 1.488 2.217 1.705 984 Отпиг дубиозн. потраж. — 281 122 48 Отпис непокр. и маш. 2,781 5.581 3.910 2.851 Пренос губ. из ран. г. 196 OZ — и Пренос добити из ран. г. — == (529) (1.319) Добит у тек. год. (79) (639) (797) (1.011) Чиста добит — салдо — 522 1.319 2.330
Приходи Од производње 6.718 11.997 8.952 10.474 Пренос доб. из ран. г. — — 522 1.319 Губитак 112 = — "Збир прих —_расхода 6.835 11.927 9.474 11.793 Дивиденда — — А 4%
Збир биланса у 1935 износи 75 милиона према 50 милиона динара у 1982 години. Ако се најпре задржимо на пасиви, видимо да „повериоци и лиферанти“, преко којих се књиже сва туђа средства, крајем 1985 године износе 94,6 милиона динара према 31,8 милиона у 1984 и 24,34 ми„лиона у 1932 години. Мако је главница само 5,75 милиона, „ипак укупна сопствена средства износе преко 40 милиона
„динара. Од тога „отпада на амортизационе фондове 21, 37. умилиона,и на разне резервне фондове 10,95 милиона. =. 5,75 милиона, а
·Главница. Је; као што је већ споменуто
На крају морамо
207.
добит са преносом из“ ранијих година “2,38 милиона. У односу на 1984, главница и резервни фондови остали су У 1935: години“ непромењени, а фондови“. "амортизације су
повећани за 2,85 милиона. Амортизација је вршена 'редов-
но, тако да су амортизациони фондови од 1928 до краја 1985 гбдине повећани са 2,5 на 21,37 “милиона: динара. То нам доказује да Управа фабрике: саставља веома“ ригорозно_ своје билансе. - МА А 0
Вредност | инвестиција, наиме непокретности, машина н намештаја, износи крајем 1935 године · 36,8 милидна. - Нове инвестиције у току 1935 износе само пола милиона динара. Међутим, у току неколико претходних гедина“ "извршене су врло“ велике инвестиције,-што је обзиром · на: нословну преоријентацију. и увођење нових“ грана “пословања. пот пуно“ разумљиво. · Иначе, треба напоменути: да ће поди»
зање нове фабрике у Шапцу моћи да дође до изражаја
тек у биланенима за 1936 и -1987 годину. - Однос између инвестиција и сопствених · средстава. ј6. врло повољан, јер сопствена - средства не покривају: само ·еве инвестиције већ и извесан дед. обртног капитала у ужем. смислу..;.
Интересантно је кретање дужника: са: 2:66; милиона у 1932 они су крајем: 1938 удвостручени на: 524 милиона. У 1934 имамо пораст на 12,28 милиона; а: у::1985 за даља 4 милиона, на 16,28 милиона динара. Роба и сировине показују такође стално“ повећавање: са 18,46 милиона у 1982 на 20,93 "милиона динара крајем 1985 године: Промене код дужника 'и робе указују на оживљавање“ |рроневол ei и'на пословну експанзију предузећа: - ii
· Ако. бацимо: поглед на рачун губитка и добитка,-видимео да је бруто-зарада у 1988 годиин била рекордна са 41,8 милиона, што значи да је била за пуних 5,2 милиона већа него у 1932. Бруто-зарада у 1984 је за око 3 милиона мања него у претходној години, али је ипак за преко 2 милиона динара већа него у 1932. Прошле године је бруто-зарада опет за око 1,5 милион већа него у 1984.
Плате и трошкови из године У годину такође расту, али знатно спорије од повећања бруто-зараде. Мако су повериоци и лиферанти у 1935 за скоро 3 милиона већи него у 1934 години, ипак је пасивна камата у 1985 знатно
мања него у 1984. Нема сумње да је то последица сма-
њења каматне стопе, али је делом изазвано и друкчијим саставом туђих средстава. Нанме код ове позиције све више расте процентуално учешће лифераната, који претстављају бескаматна сретства, а смањује се процентуално учешће осталих поверилаца. Пада у очи и огромни пораст пореза. У 1985 они износе 3,5 милиона према 1,37 милиона у 1938 и 4832 хиљаде у 1984 години Повећање пореза је само једним делом последица веће чисте добити, а у првом реду је изазвано увођењем нових пореских 06лика, односно знатним повећањем прометног пореза. Чиста“ добит у 1935, заједно са преносом из ранијих година, достиже 2 милиона 2380 хиљада. Из тога би се могла исплатити и дивиденда од 35%. Међутим, акционари више полажу на унутрашње јачање друштва него
на високу дивиденду. Због тога је за дивиденду одвојено
само 230 хиљада динара, односно исплаћује се 4% дивиденда; 100 хиљада динара се дотира редовном резервном фонду, а остатак од 2 милиона преноси се на нови рачун. нагласити, да „Зорка“ од 1923 године мије уопште плаћала никакву дивиденду, а за 1921 и 1922 платила је по 5%.
У управном одбору „Зорке“ налазе се г. г.: бар, претседник; Доц. д-р Антонин Баш, Инж. Јан Дворачек, д-р Цветко Грегорић, А. С. Хови, д-р Никола Костренчић, Едор Лефевр, д-р Сигмунд Литман, д-р: Артур
Иван Хри-
_ Марић, д-р Милан Марић, Жорж Фај, д-р Михајло Ма-
ринковић, д-р Макс Мајер и д-р Фран Виндишер, члано-
„Би. У надзорном одбору су г. г. Перо Блашковић, 030 ·Пречнер и Марко Бауер.