Народно благостање — додатак

3

АНА

_ Додатан „Народном Благостању“

ЛАНСА

БРОЈ 2 БЕОГРАЛ,

- Canpaj j

7 ЈАНУАР 1937.

ГОДИНА 1Х ·

_3arpoćauga дионичка пивовара. и творница слада, Загреб

у ЗАГРЕБАЧКА ДИОНИЧКА ·- ПИВОВАРА И ТВОРНИЦА СЛАДА, ЗАГРЕБ

- Прилике у нашој пиварској индустрији нису се још никако поправиле. Очајно стање у које је морала да дође ова индустрија изазвано је, несумњиво, једним делом и општом привредном кризом, због које је ослабљена куповна снага потрошача. Међутим, велики део одговорности треба приписати и нашој државној и самоуправној фискалној политици, која је пиво учинила и сувише скулим пићем. Док је 1927/28 године пиво било оптерећено просечно по хектолитру са максимално 100 до 162 динара, урачунавши овде-н државну ни самоуправну трошарину, и порез- на пословни промет, ови су терети повећани до 1981/82 године, у неколико махова, на 265 динара. Ударац који је тиме задат пиварској индустрији био је тим тежи, пошто је- дошао истовремено са погоршавањем општих привредних прилика. Осим тога у 1932 години, у априлу, била: је код нас укинута још и државна и бановинска трошарина на вино и ракију. То је. био нов разлог за опадање потрошње.

У току последње две године опште привредне прианке се поправљају код нас и у осталом свету. Али је стање у пиварској индустрији још увек тешко, јер трошарине и порески терети не само да нису снижени, већ је скупни_ порез на пословни промет чак и знатно повишен. С друге стране је знатно снижена царина на увоз страног пива. Разуме се да је због тога и продаја домаћег пива морала да остане стационарна на најнижем нивоу.

„Загребачка дионичка пивовара и творница слада продала је у току последњих. 10 година хектолитара пива: 1926/27. год. 80.225 хектол. 1981/82 год. 45.925 хектол. 1927/28 тод. 88.130 хектол. 1982/38 год. 29.700 хектол. 1828/28. год. 95.002: хектол. 1983/34 год.. 30.388 хектол. 1929/80: год. 97.880. хектол. 1984)85 год. 30.589 хектол. 1980/31 год. 85.225 хектол. · · 1935/86 год. 30.846 хектол.

' Повећање производње у 1928/29 и 1929/30 години у односу на две претходне године није стварно, а долази овуда што се статистички подаци за 1927/28 и раније године односе само на производњу фабрике у Загребу, а од 1928/28 они обухватају и производњу пивара у Сиску и Карловцу. Пораст производње у 1928/29 и. 1929/30 морао је'бити још“већи, али је изостао због повишења државних и самоуправних трошарина. У 1930/31 долази први пут до внатнијег смањења производње. Смањење продаје: у току 1931/32 и 1982]88 је управо катастрофално. Речитији доказ о тежини кризе тешко је наћи. Продаја у 1982/33 била је само 29,7 хиљада хектолитара, што не преставља ни једну трећину производње из 1928/29 или 1929/30 године. Од 1933/34 до 1935/36 пораст производње је минималан, пето је с обзиром на нашу самоуправну и државну ИЕ калну политику потпуно. разумљиво.

Ако је U пивара и код оваквих прилика

Мене арена Бен н нане пеме ва CRO O OR RA UAN;

још увек у стању да плаћа дивиденду, она то. мора у првом реду захвалити својој необично солидној финансијској структури. Пре свега, њени дужници су константно већи него што су обавезе, тако да је не терете камате. Затим њен главни приход ин не долази од пива, него од непокретности којих она има доста. Поред, фабричких · зграда које са вртом заузимају знатну површину, пивара има и у самом граду неколико зграда велике вредности, у којима се налазе познате пивнице и ресторани. Данас су ове зграде необично важне не само због локала који. се у њима налазе, него и због чињенице, да оне одбацују знатан приход који омогућује исплату дивиденде, упркос катастрофалном смањењу продаје пива. У јесен 1985 Загребачка пивара купила је у центру Загреба још једну велику зграду за 2,8 милиона динара, у којој-се налази један познати ресторан. На тај начин Пивара OOU i за себе најбоље конзументе. 5.

Биланси Загребачке дионичке пивоваре и творнице слада за последње четири године овако изгледају:

Рачун изравнања | 1932/33 1933/34 · 1934/35 1935/36 · 30 cenTeM6pa сваке године УУ хиљадама динара

Актива

Зграде и земљишта 10.844. 10.844 10.844 13.675 Машине и фабр. уређај 5.254 5.296 5.296 5.296 Подрумске бачве и каде 514 462 365 318 Складишни уређај 479 344 201 121 Отпремна бурад — — 30 30 Флаше и сандуци — — 15 15 Превозна средства 150 100 50 222 Индустријска пруга 20 1 1 1 Гостионичарски инвентар 40 40 · 40 40. Свега инвест. и инвент. 17.302 17.087 16.842 19.718 Јамчевине 22 22 22. 22 Благајна 36 115 165 264 Пошт. штедионица 81 423 : 392 447 Хартије од вредности 150 258 377 405. Разни дужници 19.379... 20.475 28.705 20.566 Залихе 5.665 5.417 4.508 5.385 Пасива | Главница | 20.000. 20.000 20.000 20.000 Резервни фонд 750: 800. 850 900 Валоризациони фонд 1:364 ~ 1.364 x. 1.864 1.364

Фонд за сумњива потраж. 60 60 60: · 60

Фонд амортизације. 5.337 6.147 6.956 7.766 Свега сопств. средства 27.511 28.371 29.230 30.090 Повериоци 7.717 8.157 | 8.454 8.128 Акцепти 5.000 5.000 5.000 5.000 „Потраж. финанс: управе – 646 231 1.296 1.576 Пренос добити 327. 323 337 351 Добит у текућој години 1.434 1.714 1.694 1.664 Збир. биланса 42.637 43.796 46.011 46.804