Народно благостање — додатак

IRN

АМАК!2ХА Dodatak

BROJ 7

_ Sadržaj: :

Poštanska štedionica Kralievine Jugoslavije Beogradska trgovačka banka a. d., Beograd

POŠTANSKA ŠTEDIONICA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

Sa 1936 Poštanska štedionica je navršila četrnaestu”

godinu svoga rada i to sa potpunim uspehom u svima ргауcima. Njeni poslovi rasli su naglo iz godine u godinu, tako da se danas preko nie vrši najveći novčani promet u zemlji. Zaključni računi za prošlu godinu pokazuju opet rekordne rezultate. Njen obrtni kapital dostigao je krajem 1936 godine 2,64 milijarde dinara, i veći je za 460 miliona nego u prethodnoj godini, što pretstavlia porast od 21%. Vanredni polet Poštanske štedionice baš u godinama opšte privredne krize naibolje nam ilustruje činjenica, da ie njen obrtni kapital još krajem 1928 iznosio samo 787 miliona. Doduše, i tai je iznos ogroman, ali je njen današnji obrtni kapital gotovo tri i po puta veći.

Blagodareći solidnom radu i uvek narmalnom fiunkcionisaniu kao i prednostima koje pruža njeno posredovanie kod novčanih operacija, Poštanska štedionica ie uspela da se afirmira kao naipopularnija novčana ustanova. U toku poslednjiin godina ona je postala i naša gotovo najveća depozitna ustanova. Ona ima, posle Državne hipotekarne banke, i najviše tuđeg novca. To nisu samo blagainičke gotovine prikupljene na čekovne račune u ciliu racionalizacije i pojevtinjavanja platežnog prometa, nego znatnim delom i ulozi na štednju. Treba podvući da Poštanska štedionica čini OZgromne usluge i državi, koja je u njoi našla odličnog blagainika. Ona je, najzad, i najveći imalac državnih hartija od vrednosti.

1. Čekovni promet

Ovo je primarni posao Poštanske štedionice. Do kraja 1991 zbir ukupnog prometa po svim računima stalno raste iu toj godini dostiže 241,5 milijardi dinara. Nazadovanie poslova zbog krize ie srazmerno neznatno, tako da ukupni promet i u najslabijoi godini — 1932 — iznosi još uvek 217,9 milijardi

dinara. U toku sledećih godina javlja se ponovni snažni po-

rast ukupnog prometa, koji je u 1935 sa 239,6 mili{ardi. opet dostigao nivo iz 1980, a u 1936 se povećao za daljih 16 milijardi dinara. Promet po čekovnim računima kretao se uglavnom paralelno s kretanjem ukupnog prometa. Do 1930 bio je porastao na 65,5 milijardi; u 1932 iznosi samo 56,5 miliiardi, ali već u 1935 prestiže raniju rekordnu visinu, a u 1936 se povećava za daljih 6 milijardi, na 71,8 milijardu. Od toga je izvršeno virmanom, ti. bez upotrebe efektivnog novca, 59,4/7% prema 50,84% u 1935.

Porast broja otvorenih čekovnih računa nije mogao da bude ničim ometen. Danas ih ima 26.983. Od toga otpada na trgovačke firme 9.005 računa, na udruženja, organizacije i klubove 2.909, na industrijska preduzeća 2.718, na državna nadleštva 1.476, na novčane zavode 1.104, na novine i časopise 1.190, na zadruge 873, na advokate 799, na samoupravna i druga nadleštva 695 računa itd. Prošle godine le znat-

nije porastao broj računa otvorenih trgovačkim firmama, za- ·

drugama, novinama i časopisima i privatnim licima. Porast

„Магодпот

BEOGRAD, 13. FEBRUAR 1937.

Blagostanju“

GODINA IX

kod državnih nadleštava je neznatan, jer SU gotovo svim „državnim ustanovama čekovni računi otvoreni već ranije. Kod računa otvorenih novčanim zavodima javlja še već treću gOdinu znatnije nazadovanje, što je svakako рога teških prilika kroz koje prolazi naše bankarstvo.

Od 2.764 čekovnih računa iz inostranstva otpada naiveći deo (1.389 odnosno. skoro polovina) na Austriju, 542 na Čehoslovačku, 504 na Nemačku, 182 na Madarsku, a 197 na sve ostale zemlje. Virmanski promet i obavlianje isplata za inostranstvo poslednjih godina podbacuje, zbog poznatih deviznih ograničenia. Uprkos tome, Poštanska štedionica је uspela da održi sve svoje dosadašnje veze u inostranstvu, pa je i u 1936 imala poslova sa gotovo svim zemljama sveta. ·

Što se tiče stanja uloga po čekovnih računima, ono je u 1936 sa 1 milijardom 466 miliona skoro dva puta veće од stanja krajem 1931. Porast u 1936 iznosi 288 miliona. Primećeno je da komitenti sada ostavljaju duže svoj novac ha čekovnim računima.

2: Štedni promet

pokazuje takođe neobičan porast. Kada je Poštanska štedionica počela da organizira ovu granu svoga poslovanja, Ona je to učinila s namerom da prikuplia samo naisitnije i najudalienije neuposlene ušteđevine. Međutim, posle izbijanja bankarske krize kod nas silom prilika bila jie primorana da prima i ostale uloge; ali treba podvući da ih ona ne prima rado, jer ne želi da konkuriše privatnim novčanim zavodima. Na uloge iznad 100 hiljada ona ne odobrava uopšte kamatu, a na uloge do 100 hiliada plaćala je u 1936 godini 4%. Kretanie broja ulagača i sume uloga pokazuje nam sledeća tablica:

Вгој Stanje uloga Вгој . Stanje uloga God. ulagača u milionima God. ulagača u milionima 1926 12.503 8,4 1982 216.957 449,7 1927 23.474 28,0 1933 264.515 564,1 1928 32.700 36,4 1934 312.852 718,5 1929 59:362 106,6 1935 360.432 850,7 1930 127.196 209,6 1936

410.418 989,1 1931 177.252 334,1 |

U 1936 broj ulagača porastao je za 50 hiljada, na 410,4 hiljada, a iznos uloga na štednju za 132 miliona, na 982 miliona dinara. U odnosu na 1999 u 1936 broj ulagača se povećao za skoro 7 puta, a iznos uloga za preko 9 puta. Krajem 1936 prosečan ulog iznosi 2.393 dinara prema 2.360 dinara u 1935 godini, 2.996 dinara u 1934 i 92.132 dinara krajem 1933. Postoji, dakle, namera ulagača da uloge ostave što duže u štedionici. Prema veličini uloga interesantno je zabeležiti da ih ima preko 75% manjih od hiliadu, a samo 48 ve-. ćih od 250 hiliada dinara. Među ulagačima ima 28,2% дака, i dece, 21% žandarma, vojnika, učitelia i ostalih državnih činovnika, 13,4% zanatlija i zanatlijskih radnika, 7,4% posluge. i nadničara. Svih ostalih ima 30%. To su lica slobodnih profesila, privatni činovnici, zemlioradnici, treovci i industrijal-