Народно благостање — додатак

Pasiva } 5 O Glavnica 12.000 12.000 12.000 12.000 Bančini fondovi 4.751 5.130 5.555 5.804 Fond kurs. razlike SSR = 2.889 4.311 Ulozi na knjižice 20.356 18.798 20.396. 29.175 Tekući računi .3.681 1.930 1.322 837 Reeskont kod N. banke —— 2.907 2.878. 6.058 Razna pasiva O —— E || 319 Čist dobitak 514 937 1.386 1.808 Zbir bilansa 98.961 99.937 106.960 ~ 114.110 Obrtni kapital 41.573 41.905 46.692 53.305 Dividenda 3% 590. 7% 8%

Račun gubitka i dobitka

· Rashodi | Тозом о U 798 855 · 927 777 Kamata |. 1 1286 1.323 1.099 1.318 Otpisi na vred. рар. 415 600 — Otpisi dubioz. potraž. 415 340 774 171 Čist dobitak 514 937 1.386 1.808

Rashodi

Prenos dobitka — — — 47 Kamata 2.181 2.279 2.339 : 9.585; Provizije | 915 105 108 ~ 169: Prihodi od efekata 836 1.441 761 1.060 Кизја 280 227 190 171 Zarada na placevima — — 757 41 Napl. otpis. potraž. = 3 32 E

Zbir prihoda — rashoda 3.699 4.056 4.187 4.074

U 1930 godini, poslednjoi pre bankarske krize, bančin obrtni kapital je iznosio 73,5 miliona, ali je do kraia 1933 smanjen. na 41,5 miliona dinara, zbog odliva uloga, potpune likvidacije reeskonta kod Narodne banke (koja je izvršena iskliučivo sopstvenom inicijativom), kao i zbog smanjenja fondova usled otpisa hartila od vrednosti i sumnjivih DOotraživania. Već u toku 1934 Beogradska trgovačka banka polako i oprezno pristupa ponovnom proširenju sVOZ poslovania. U toi godini obrtni kapital raste samo za 380 hiliada dinara, a u 1935 povećanje iznosi već 4,8 miliona. Prošle godine obrtni kapital ie povećan za daljih 6,6 miliona, tako: da krajem 1936 iznosi 53,3 miliona. Od toga otpada preko 41% odnosno .22,11 miliona na sopstvena sredstva, ne računajući u iu sumu iskazani čisti dobitak od 1,8 miliona. Ukupna tuđa sredstva iznose 29,4 miliona. Kao što se vidi, odnos između sopstvenih i tuđih sredstava je neobično povoljan.

Ulozi na knjižice iznose 22,17 miliona prema 18,8 miliona krajem 1934, kada su bili naimanji, i 27,% miliona dinara u 1930 godini, u kojoi su bili dostigli rekordnu visinu. Ponovni znatni priliv uloga dokazuje nam da je'i publika svesna toga kakvom se obazrivošću vode bančini poslovi. Inače, njena likvidnost bila je uvek prvorazredna, tako da ie i u najtežim godinama krize mogla bez ikakvih ograničenja i bez teškoća isplaćivati sve otkazane uloge i odgovarati i svim drugim svojim obavezama. Od 1930 do kraja 19933 isplatila je svojim ulagačima i imaocima tekućih računa 18 miliona dinara iskliučivo sopstvenom snagom. Šta više, ona je u tom periodu, koji je po naše kreditne ustanove bio naiteži, potpuno likvidirala svoi reeskont kod Narodne banke, koji је krajem 1930 iznosio preko 11 miliona dinara. Ponovno jače korišćenje reeskonta u toku poslednje tri godine, DTvenstveno za sezonsko kreditiranje izvoznika, izazvano je pobolišanjem opštih privrednih prilika. Krajem 1936 iskorišćeni Teeskont iznosi 6 miliona dinara.

Interesantna je i struktura aktive. Postoje četiri grupe pozicija: gotovina, krediti, hartije od vrednosti i nepokretnosti. |

Gotovina iznosi 770 hiljada dinara prema 1,58 она krajem prethodne godiine i 4,4 miliona u 1982.. Postepenosmanjenje ove pozicije ja sasvim razumljivo, naročito ako se uzme u obzir velika likvidnost bančinih plasmana i Tigorozno. odabiranje komitenata.

Najveća pozicija u aktivi su efekti, koji iznose 20,88: miliona, od čega otpada 3,03. miliona. na hartiie od vrednosti rezervnog fonda, a 17,85 miliona na nostro-hartije. Uprava banke zaslužuje pohvalu što je objavila i spisak efekata koji se nalaze u njenom portfelju. To su mahom samo prvokla-

sni i- pupilarnoz»sigurni papiri koji se u svako doba mogu.

unovVčiti ili založiti. Dominiraju akcije Narodne banke. U bančinom portfelju se nadalje nalaze 4% :Agrarci, 6% Begluci, 7% Stabilizacioni, 7%. Investicioni i 7% Blerov zajam. Od ostalih hartija treba spomenuti akcije osiguravajućeg društva »Šumadije«, Izvozne banke i Srpskog brodarskog društva. U toku 1936 novih kupovina i prodaja hartija od vrednosti bilo je samo u manjim iznosima. U odnosu na prethodnu godinu nostro-hartilje su ipak veće za 1 milion, a hartile rezervnog fonda za 260 hiliada dinara, što ie uglavnom posledica porasta kurseva. Na hartije od vrednosti otpada oko39% cele bančine aktive prema 49% u prethodnoi godini.

Najveći deo iznosa za koji ie prošle godine povećan

obrtni kapital upotreblien je na povećanje kredita. Na sve:

vrste kredita otpada 29,15 miliona prema 23 miliona u 1935, odnosno 55% obrtnog kapitala prema 48% u prethodnoi godini. Menični portfeli se povećao samo za 119 hiliada, na: 13,5 miliona, a zajmovi na zaloge su sa 4,86 miliona čak za pola miliona manji nego kraiem prethodne godine. Međutim, povećanje kod aktivnih tekućih računa iznosi 6,5 miliona, takoda su oni krajem 1936 porasli na 10,75 miliona dinara. Time

su aktivni tekući računi dostigli stanje iz 1931 godine, ali

su još uvek za 9 miliona manji nego u 1930 godini. U 1936. opšti troškovi iznose 777 hiliada dinara i manji su za 150 hiljada nego u prethodnoi godini, uprkos

znatnom proširenju poslovanja. Aktivna kamata je za oko:

250 hiljada dinara veća nego u 1934, a provizija za 60 hiliada. Porasli su i prihodi od efekata za 300 hiliada dinara. Manja је jedino zarada na placevima, koja inače pretstavlja:

vanredan prihod. S druge strane bilo ie moguće da se znatno:

reducira i otpis nenaplativih potraživanja, tako da je i iskazani čisti dobitak u 1936 za oko 490 hiljada veći nezo u prethodnoi godini.

Ovai dobitak iznosi 1 milion 808 hiliada. Međutim, ako-

se tome doda i dobitak na kursu efekata od },42 miliona, kao-

i prihod od kupona efekata rezervnog fonda, koji su odmah uneti u bančine fondove, vidi se da ukupni čisti dobitak u 19936 godini iznosi stvarno oko 3,3 miliona, što pretstavlja neobično povoljan rentabilitet, pošto bančina glavnica iznosi 19 miliona dinara.

Od iskazanog čistog dobitka upotreblieno je Za DOVećahje fondova 365 hiljada, za tantijemu članovima oba odbora i činovništvu 352 hiliade, za 8% dividendu 960 hiliada, a ostatak od 130 hiljada prenet ie u 1937 godinu s tim, da se iz ove sume prethodno isplati porez na dividendu.

U upravnom odboru su sledeća 2.2.: Пођга 5. Реко-: |

vić, pretsednik; Aleksandar J. Jovanović-Resavac, potpredsednik; Mladen I. Obradović, Dobrivoje T. Lazarević, Milan. B. Tomić, Sreten Stojanović i Radoslav D. Mirković, članovi. U hadzornom odboru su 2.2.: Кафзау Ј. Јоуапом!6-Кезауас,. Eranja Bajloni, Milan Parivodić, Aron Alkalai i Nikola M. Belović. Direktor banke је g. Dimitriie Bogojević.

позе

Пра ан: