Народно благостање — додатак
дељена тека
kursne razlike povećan je za
4. Struktura aktive
Sva tuđa sredstva su kratkoročna. Poštanska štedio-
mica mora zbog toga da bude neobično obazriva u pogledu likviditeta i da podržava vrlo veliku gotovinu. U toku po-
slednie četiri godine ova je uvek iznosila preko 400 mili- · ona dinara; krajem 1936 ona dostiže 483 miliona. To znači:
-da su tuđa sredstva pokrivena sa 20% gotovim novcem. Jedna
miliiarda i 480 miliona ie plasirana u zaimove po tekućim ·
računima, 519 miliona u hartije od vrednosti, 55 miliona u
Jombardne zaimove, a vrednost nepokretnosti ie iskazana sa
-81,5 miliona prema 75,5 miliona u prethodnoj i 54 miliona u 1933 godini. Ove promene kod nepokretnosti su u vezi sa
građeniem nove palate za Glavnu poštu i centralu Poštanske
“štedionice u Beogradu.
Dužnici po tekućem računu u toku poslednie tri godine pokazuju sledeće promene (u milionima dinara):
1934 1935 1936 'Đržavna nadleštva (krediti) 806,3 969,5 1,176,2 Prolazni dug pošta 119,8 101,0 121,6 'Novčani zavodi 198,9 1721 128,8 · Strani komitenti 0,9 0,2 0,2 Komunalni zaimovi | 21,6 17,0 53,6 Svega 1.146,8 1.259,8 1.480,5
Među tekućim računima zauzimaju prvo mesto krediti državnim nadleštvima, koji krajem 1936 iznose 1 milijardu 176 miliona, što pretstavlia preko 44% obrtnog kapitala
:štedionice. U toku 1936 ova pozicija je povećana za 206 mi-
liona. Pri oceni ove pozicije treba imati u vidu, da se pod državnim nadleštvima podrazumevaju čisto privredne ustano-
туе, Као što su Uprava državnih monopola, pošta itd.
Dug novčanih zavoda smanjuje se iz godine u godinu, bez ikakvog pritiska od strane Poštanske štedionice. Banke-dužnici od svoje volie sve više prečišćavaju 1 згедији
“svoje stanje, ograničavajući obim poslova. Prolazni dug роŠta iskazan je prošle godie за 121,G6 miliona, a komunalni Zaimovi sa 59,6 miliona. Ova poslednja pozicija postepeno
raste.
Lombardni krediti, koji su se bili smanjili sa 164 miliona u 1980 na 47 miliona u 1935, prošle godine pokazuju
·Opet izvesan porast, na 54,9 miliona. To se mora pripisati
povećanoi pažnji štedionice ovom poslu, kao ı smanjenju lombardne stope od 7 na 6%.
Neobično važan plasman pretstavliaju i hartije od vrednosti, u koje je krajem 1936 bilo uloženo 519 miliona ili skoro 20% obrtnog kapitala. Od 1931'i ovaj plasman stalno raste. U 1986 је povećan za 183 топа. То је, Како 17gleda, samo malim delom posledica porasta kurseva (fond 8 miliona). Poštanska štedionica u toku prošle godine nije kupovala na tržištu u većem obimu državne hartije od vrednosti tako da to ne može biti izvor povećanja njezinog portfelja. Pre će bjti da povećanie dolazi od preuzimanja petogodišnjih blagajničkih zapisa za izvođenie javnih radova, od kojih je do sada izdato za 300 miliona dinara, a od čega je Poštanska štedionica mogla primiti iedan deo. Tom prilikom da napomenemo da је „Роапска Чефотса и атичуп за Отаупот рогекатпот bankom preuzela obavezu da eskontuje i o roku isplaćuje
· blagajničke zapise Ministarstva finansija za isplatu letećeg
državnog duga liferantima i stvaranje obrtnog kapitala držayne blagajne. Poštanska štedionica je verovatno preuzela jedan paket ovih bonova, međutim njen portfeli nije ni najmanje uvećan eskontom, pošto se imaoci tih bonova uopšte ne pojavliuiu da traže eskont a skadirane se zamenjuju
_novima.
5. Račun gubitka i dobitka
Rashodi na kamate zbog većih uloga na štednju stalno rastu. U 1936 oni iznose 35,4 miliona prema 30,9 miliona u prethodnoi godini. Pada u oči da su plate i dodaci, kao i materijalni izdaci ostali već čitav niz godina gotovo nepro- menjeni, uprkos ogromnom porastu poslovnog vulumena. To je dokaz najrigoroznije štednje. I ukupni bruto prihodi pokazuju iz godine u godinu znatan porast. U I936 oni iznose 114 miliona, za 8 miliona više nego u 1935. To upravo odgovara porastu prihoda od kamata. Prihod od provizija je takođe za pola miliona veći, a tako isto i od efekata, ali su razni prihodi za jedan milion manji.
Čista dobit u 1986 iznosi 59 miliona i veća je za 2,3. miliona nego u 1935. Od toga je upotreblieno 17,75 miliona odnosno 30% za povećanje rezervnog fonda, 180 hiliada za
. nagradu Nadzornom veću, 1,48 milion za tantijemu osoblja, 592 hiljade za zdravstvene ciljeve Udruženju pošt.-tel.-službe-
nika, a 39,17 miliona ide državi kao čista dobit odnosno budžetski prihod Poštanske štedionice. >
U Nadzornom veću su gospoda: Ing. Dobrosav Ratajac, pretsednik; ing. Stanoie Nedeliković, potpretsednik; Svetišlav Đorđević, d-r Milutin Bošković, d-r Bojan Pirc i d-r
Ljubiša Mikić, članovi. Zamenici su g.g.: Dragutin Vojinović,
d-r Ivan Kavčić, d-r Ivan Biziak i ing. Franc Oblak: Generalni direktor je e. d-r Milorad Nedeliković.
BEOGRADSKA TRGOVAČKA BANKA A. D., BEOGRAD
Od vodećih beogradskih privatnih novčanih zavoda Beogradska trgovačka banka је i ove godine prva objavila · svoje završne račune, prva je održala i godišnji zbor akcionara. Prošlogodišnje. poslovanje ove banke, koja dolazi u red najstarijih — osnovana 1894 — i najobazrivije i naibolje vođenih na beogradskom tržištu, završeno je, kao što smo i očekivali, s povolinim rezultatom. Blagodareći znatni-
Jem pobolišanju opštih privrednih prilika i rad Beogradske
trgovačke banke bio je mnogo Živlii i uspešniji. U vezi s tim opet je povećana i dividenda. U 1931 ona je iznosila 6%, u 19932 i 1933 godini po 3%, u 1934 je povišena na 5%, u 1995 godini na 7%, a za 1936 akcionarima se deli dividenda od 8%, s tim da sama banka isplati porez na dividendu. To je svakako veoma lepo ukamaćenje, s obzirom na to da maksimalna kamata uloga na štednju iznosi samo 4% bruto. Na snažno oživljenje bančinih poslova ukazuje i obrt blagaine, koji ie u 1936 iznosio oko 350 miliona, što znači da je u odnosu na prethodnu godinu povećan za 145 miliona odnosno za 70%.
Kako su se pojedinačno razvijali poslovi Beogradske trgovačke banke, detalino nam objašniava donja tablica u kojoj donosimo njene glavne bilansne pozicije za poslednje četiri godine:
Račun izravnanja
Aktiva 1933 1934 1935 1936 u hiljadama dinara
Blagajna 2.818 1.148 1.509 613: Žiro- i ček. račun : 963 99 79 157 Menice 8.562 10.935 13.420 13.539 Zaimovi na zaloge 6.318 5.129 5.363 4.862 Tekući računi 4,221 5.479 4.210 10.747 Hart. od vrednosti 11.031 11.755 16.850 17.851 Vredn. fondova 4.656 .5.036 2.778 3.036 Nepokretnosti 2.400 2.400 2.494 2.501 Nameštaj 1 dinar | dinar 1 dinar II dmar Kurs. razl. drž. papira 600 — = =