Народно благостање — додатак

14

svedeni su na samo 15 hiljada u |935 godini, a u 1936 iznose 29. hiljade. |

i Bančini troškovi u: 1986. bili su 398 hiljada, jednako kao i u prethodnoj godini, ali su u odnosu na i930 za jednu trećinu manji. Rashodi na ime. plaćene kamate opali su sa 853 hiliade u 1930 na 344 hiljade u 1935, a za daljih 80 hiljada u 1936 godini. Blagodareći tome što su sumniiva potraživanja

već ranije rigorozno otpisana, prošle godine su i otpisi mogli –

da budu opet manji: oni iznose samo 40 hiljada prema 102 hiljade u 1935. i 318 hiljada u 193823 godini.

Čista dobit, koja je u toku 3 prethodne godine iznosila po 215 hiljada dinara godišnje u 1936 je za 35 hiljada manja i iznosi 179 hiliada. S obzirom na prilike, tai rezultat je još uvek vrlo povolian. Na ime 5% dividende isplaćeno je 150 hiliada, za tantijemu 27 hiliada, a ostatak od 2 hiliade dotiran je rezervnom fondu.

Pretsednik upravnog odbora ie g. Čeda M. Pavlović, a članovi su g.g.: Miloš Rafailović, Miloje Novaković, Nikola Đorđević, Boža Vučković, Milenko Marković i Zdravko Todorović. U nadzornom odboru su g.g.: Dragomir Rafailović, Ilija Zečević i Krsman Vitorović. Direktor je g. Milivoje M. Pavlović.

MESARSKA BANKA, BEOGRAD

U ranijim analizama bilansa Mesarske banke imali smo već prilike da zabeležimo najvažnile momente iz njene vrlo interesanine istorije. Osnovana је 1905 godine sa zadatkom da kreditira svoje esnaflile i potpomaže izvoz Žive stoke i stočarskih proizvoda. lako su se prilike u međuvremenu iz osnova promenile, ipak je ona i dalje ostala verna svome prvobitnom zadatku, koji je i danas neobično težak i delikatan. Međutim, Mesarska banka ima to veliko preimućstvo da poznaje i posao i ljude u poslu. Zahvaljujući svome bogatom iskustvu, dugogodišnjoi praksi i velikoj opreznosti s kojom Je njena uprava ulazila u svaki posao, Mesarska banka је prebrodila i krizu poverenja bez naročitih teškoća, tako da za niu moratorijalna zaštita uopšte nije došla u obzir.

Pored kreditirania mesara, banka je i u toku 1936 finansirala izvoz žive i zaklane stoke, naročito za Austriju, Čehoslovačku | Nemačku. Broi njenih komitenata se stalno povećava. Ali treba naglasiti da ona izbegava svaki posao koji ne pretstavlja potpunu sigurnost i likviditet. To potvrđuju u punoj meri i njeni završni! računi.

_ Račun izravnanja

Razna pasiva 10 58 41 36 Тапшјета 63 84 105 72 Dividenda | 300... - 400 200 400 Garancije, kaucije 26.383 26.178 28.581 27.086. Zbir bilansa 40.712 39.807 43.619 40.331 Obrtni kapital 14.329 13.634 · 15.088 18.245 Rashodi Kamata — 3040 256 18i Troškovi 1.402 . 583 686 662: Dobitak 417 560 699 482 Prihodi > Kamata 1.048 890 821 727 Provizija 394 207 193 | 596 Od nepokretnosti 92 88 40 54 Od efekata 258 ~ 183 549 65 Vanredni 32 105 18 93 Zbir prihoda 1.819 1.473 1.691 1.325

Prošle godine ie došlo do izvesne stagnacije и розјоу!ma. U aktivi vidimo da su menični krediti samo nezna{no m3nji, ali su zaimovi po tekućim računima smanjeni za celih 5,14. miliona, sa 9,10 miliona u 19935 na 3,96 miliona krajem 1936. I priliv uloga ie bio znatan i može se meriti sa onim u potpuno normalnim godinama. Ulozi po knjižicama su porasli za 400 hiljada, na 4,16 miliona, a oni po tekućim računima — za 4370 hiljada, na 1,68 miliona.

U vezi s tim u bančinim kasama se bila nagomilsla velika gotovina, što bi moralo imati za posledicu i znatnije smanjenie prihoda od kamate. Da ostvari uštedu na drugoi strani, banka je potpuno isplatila svoi reeskontni kredit, koji je krajem 1935 bio iskazan sa 2,64 miliona. Drugi deo nezaрозјепе gotovine upotrebljien je za podizanje novog bančinog doma pa su ijoj nepokretnosti porasle sa 112 hiliada u 1935 na 2,99 miliona krajem 1986. Bančin prvoklasni likvidet nije time nikako doveden u pitanie, jer u nepokretnosti nile plasirana ni jedna trećina sopstvenih sredstava, koja iznose 6,84 miliona. Krajem 1936 gotovina iznosi ioš uvek 1,29 miliona (prema 216 hiljada krajem 1933). To znači da ie gotovinom pokriveno preko 20% tuđih sredstava koja iznose 5,99 miliona. Za pojačanje likviditeta služe i hartije od vrednosti, koje su prema 1935. porasle za 200 hiljada, na 2,86 miliona.

Provizije iznose 386 hiliada, odnosno za 193 hiliade više пето u 1935. I vanredni prihodi su porasli za 75 hiljada, a prihodi od nepokretnosti za 14 hiljada. S druge strane је, zahvaljujući potpunoj isplati reeskonta, ostvarena ušteda od 55 hiljada kod pasivne kamate, a troškovi su takođe za 24

Aktiva 1933 1934 1935 1936 i a u hiliade manji. Međutim, prihodi od efekata su za 484 hiliade u ad m Our manji nego u 1935, a prihodi od kamate — za 94 hiljade. U Gotovina 2.577 1.494 216 1.290 vezi s tim i iskazana čista dobit je pala sa 699 hiljada u 1935 Menice 2.672 2.847 2.974 2.949 na 482 hiliade u 1936. Stvarna dobit u prošloi godini je za Lombard 27 9 4 10. oko 160 hiljada dinara veća, jer toliko iznose kursna razlika Tekući računi 6.578 6.969 9.103 9.991 i prihodi od hartiia rezervnog fonda, koji su uneti nepoHart. .od vredn. 2.299 2.214 2.659 2.859 sredno u odnosne fondove. Isplaćena je dividenda od 8%. TaNepokretnosti 153 153 112 2221 kav rezultat potpuno zadovoljava, jer ie prošlogodišnja diviNameštaj 29 21 21 21 denda, iako је nešto manja nego u 1935, ipak ioš uvek veća - od one u 1930 godini, poslednjoj pre izbijania bankarske Разуа krize. Glavnica 5.000 5.000 5.000 5.000 U upravi banke su g.g.: Demča Stojanović, pretsednik; Fondovi bančini 1.269 517 1.683 1.844 Branko Starčević, potpretsednik; Rada V. Lukić, Momir BoPenzioni fond 78, 19 38 43 jović, Bora Kostić, Krsta Ginović i Mihailo Stefanović. U nadUlozi 3.895 3.588 3.767 4.162 „zornom odboru su g.gc.: Joksim K. Vuković, Đorđe Popara, Tekući računi 1.729 1.981 1.316 1.688 Nastas Savić i Spira C. Petrović. Upravnik banke je 2. ВиReeskont 1.997 999 2.645 — dimir N. Pejović. |- и"

у | |

i |

а виа