Народно благостање — додатак

18

Elektro-Makiš tekući 8.917 6.998 2744. 9.958 Kamenolom „Bazalt” — 255 | 440 620. „Baroševac i Junkovci” — :— — 1.148 Strugara „Makiš” 12.537 11.546 11.797 6.834 Nepokret. u Zemunu — — — 878. Nameštai i pribor "65 65 65 82 Pasiva

Glavnica 10.000 10.000 10.000 10.000 Stal. rez. fond 1.060 1.180 1.310 1.444 Osobeni rezervni 8.599 4.169 4.785 5.340 Kursna razl. efekata 220 244 850 862 Eond Za otpis dubioza — — 602 Amort. fond strugare 4.557 5.008 5.192 1.310 Rezer. el. centrale 1.828 2.075 2.521 Eond za otpis pokret. 148 201 255 310 Sopstvena sredstva 21.412 22.878 25.319 19.267 Penzioni fond ап. 213 266 321 387 Menice 4.490 4.700 2.380 4.940 Tekući. računi 6.471 5.084 684 6.963 Шол па едпји 7.318 6.003 – 7.163 5.571 ·ĐDivid. i tantijema 1.943 12291. 1.358 1.420 Обге kapital. 41.154 40.162 37.224 38.549

'Kaucijie, gar., ostave 7.622 - 13.602 12.359 23.606 2547 БПапза 48.776 53.764 49.583 62.155

Zbir bančinog bilansa u 1986 godini iznosi 62,1 miliona prema 49,5 miliona u prethodnoi godini. Veći Je, dakle, za 12,6 miliona dinara. Međutim, pozicija kaucija, garancija i ostava, kojia je bez naročitog poslovnog značaja, povećala зе za 11,3 miliona dinara, tako da je obrtni kapital u 1936, računski, uvećan samo za 1,83 milion dinara. Stvarno poveća„nje obrtnog kapitala prema prethodnoj godini trebalo bi da 'bude znatno veće — bar za 8 miliona dinara. Do toga nije došlo jedino zbog toga, što su u aktivi amortizacilama ugašene izvesne investicije Strugare Makiš, koje se sada bilansiraju „pro-memoria” sa 3 dinara, dok su krajem 1935 bile iskazane sa oko 6,4 miliona. Za odgovarajući iznos smanjeni su i „Amortizacioni fondovi Strugare” u pasivi bilansa. Zbog toga su i ukupna bančina sopstvena sredstva krajem 1986 bilansirana iznosom koji je za oko 6 miliona manji nego u prethodnoi godini, iako su rezervni fondovi (stalni i osobeni) sada za oko 700 hiliada dinara veći nego u 19895.

Тивба sredstva, uračunavši i dividendu i tantilemu, iznose 19,98 miliona prema 11,9 miliona krajem 1995, što znači da su za 7,37 miliona dinara veća. Menične obaveze su DOrasle samo za 2,56 miliona, sa 92,38 miliona u 1985 па 4,94 miliona u 1936, ali pasivni tekući računi iznose 6,96 miliona i veći su za 6,98 miliona nego krajem 1995. Interesantno je da su ulozi u 1936 godini za 1,6 miliona manji nego krajem 1935. To nije nikakav znak nepoverenja prema Trgovačkoindustrijskoj banci, već naprosto posledica činjenice da je ona sama ofkazala i isplatila izvesan deo uloga na štednju, jer nije imala potrebe za takvim kapitalom. Ona je rađe Dovećavala svoj menični dug i dug po tekućim računima. Teoriski posmatrano ova mera bi izgledala neobiašnjiva, jer u normalnim prilikama mnogo su prijatnija tuđa sredstva koja se dobijaju putem uložaka na štednju, nego ona dobivena putem akcepta. Međutim, u godinama bankarske krize mogli smo konstatovati da su ulagači najnemirniji i najnepouzdaniji poverilac. Struktura bančine aktive je takva, da Je za Banku bilo mnogo povolinije i sigurnije da nabavi potrebna tuđa sredstva od poverilaca koji imaju puno razumevanje Za njenu solventnost i pionirsku funkciju u industriskom poslu. Najveći deo bančinih plasmana je sličan srednjeročnom industriiskom kreditu, pa je ona stala na sasvim ispravno gle-

dište, da se to može finansirati samo:sopstvenim sredstvima ili dugotrajnijim tuđim sredstvima. | Uostalom, politika Trgovačko-industriske banke odavna se kreće u pravcu sve jačeg samofinansiranja. To nam DOkazuje i sledeća tablica u kojoi upoređuiemo kretanie ban-

činih sopstvenih i tuđih sredstava u toku nekoliko poslednjih.

godina (u milionama dinara): о

Godina 1981 · 1935 1985 · 1936 Sopstvena sredstva 18,22 2101 25,32 - 19:27 Tuđa sredstva 27,79 19,74 11,90 19,28

Ро kraja 1935 težište finansirania prenosi se, očigledno, sve više sa tuđih sredstava na sopstvena. Na svakih 30 dinara tuđih sredstava dolazilo je tada 70 dinara sopstvenih. U 1936 ovai se odnos nešto pogoršava, delom zbog ranije pomenutog gašenja nekih amortizacionih fondova, a delom zbog preuzimanja novih obaveza, što se pokazalo kao potrebno usled novih investicila kod Elektro-Makiša.

Neobično ie interesantna i bančina akfiva. Sasvim saglasno sa tendencijom bančinog računskog razvitka menični portfelj ie na putu da se izgubi iz njezinih „knjiga. On је iznosio u 1980 godini 2,44 miliona, a krajem 1936 godine samo 991 hiliadu dinara. Tekući računi, koji su bili porasli sa 2,55 miliona u 1934 па 4,08 miliona u 1935, smanjeni su ргоšle godine za blizu 2 miliona, na 2,14 miliona dinara, delom otpisom iz fonda dubioza, a delom raščišćavaniem оуе DOZIicile. U eskont menica i u tekuće račune plasirano je samo 6,3% bančine aktive. Na gotovinu vrednosti rezervnog onda i nameštai otpada daljih 4% bančine aktive. Svi ostali alttivni račnni u iznosu od 34,5 miliona predstavliaju poslove sa sopstvenim industrujskim preduzećima 1 to: 14.9 miliona otpada na acije Elektro-Makiša a. d.; 9,95 miliona (prema 2,74 miliona u prethodnoi godini) na tekući račun ElektroMakiša; 6,83. miliona na investicije i obrtni kapital Strugare „Makiš”; 1,15 miliona na investicije i inventar rudarske povlastice „Baroševac i Junkovci”; G20O hiljada na kamenolom »Bazalt« i 878 hiliada na fabrički objekt u Zemunu, koji je u toku prošle godine kuplien na javnoj licitaciji i koji će Banka, čim ijoj se ukaže zgodna prilika, unovčiti. Ukupna vrednost aktive, iako ie ugašeno oko 6,5 miliona dinara investicija ipak je za 1,3 miliona veća nego krajem 1935. Dugovanje Elektro-Makiša povećano je prema prethodnoi SOdini, za oko 7,2 miliona, a Strugara »Makiš« bilansirana је, zbog ugašenih investicija s jedne strane i povećanje raznih zaliha s druge strane sa iznosom koji je za oko 5 miliona manii nego u prethodnoi godini.

Inače, kao što nam pokazuje sledeća tablica, kojia detaljno objašnjava aktivnu poziciju Strugare »Makiš«, kod ovog bančinog preduzeća povećani su lager gotove robe, vrednost sirovina, potraživania i šumska eksploataciia, ukupno za oko 1,5 miliona dinara:

Investicije Strugare 1933 1984 1935 1936 u hiljadama dinara” Zemljište i zgrade 92.885 2.898 2.976 9.977 Mašinerije strugare 3.517 3517 3.530 1 din Rez. elektr. centr. 2.467 9.467 2.467 1 din Pruga i mostovi 437 437 437 1 din Prev. sred., alat, nam. 469 468 470 473 Ukupno 9.769 _ 9.789 9.880 3.450. Obrtni kapital Strugare Izrađena roba 1.617 |. 588 419 850 Sirovine na lageru 99 62 158. 560 "Рижиа ха građu 795 652 877 1.185 Šumska eksploatacija 325 453 467 789 Шкирпо 22768. || 1750 1.916 8.384

i | |